"Bubica" na ispitu ili kako primeniti model mangupa kroz život

Varanje u sistemu obrazovanja nije nova pojava u Srbiji, i još je veoma popularna. I dalje ima profesora koji apeluju na studente da ne varaju tokom visokoškolskog obrazovanja, ali često uzalud - želja za završavanjem obaveza na fakultetu jača je od sticanja znanja za veliki broj studenata.

Uvođenje ometača signala nije urodilo plodom, jer su napravljeni ometači ometača. Kazne su nedovoljno stroge, a ako do njih uopšte i dođe - godinu dana zabrane pohađanja fakulteta ukoliko student bude uhvaćen u varanju ne primenjuje se na Univerzitetu u Novom Sadu u meri u kojoj je zamišljeno jer je broj suspenzija minimalan.

Kako pokazuje anketa 021 rađena na nekoliko studenata različitih fakultet Univerziteta u Novom Sadu (Medicinski, Pravni, Filozofski i Prirodno-matematički fakultet), mogućnosti varanja su tolike da na ispite mogu da izađu dubleri, bubice nikad nisu bile jeftinije, a prepisivanje se najčešće obavlja putem SMS poruka. Zbog svih ovih propusta, sutra će nas u domovima zdravlja lečiti lekari koji su šest godina fakulteta završili na bubicu. Advokati mogu nevinu osobu smestiti u zatvor, a nepismeni nastavnici učiti decu kako se piše. Poštenje će postati, a možda već sada jeste, manje bitno od ekonomskih, političkih i drugih interesa.

Ovo su odavno shvatili profesori na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, i pokrenuli su prošle godine akciju "Ne vrede bubice". U okviru akcije, nekoliko poznatih, velikih kompanija (poput Boša i Eipixa) primilo je studente na radionice i praksu u pokušaju da im dokažu da im na poslu na ovim odgovornim pozicijama neće pomoći to što su varali na ispitima. Naime, lakim i brzim proverama, rukovodioci su mogli da se uvere ko tačno zna, a ko ne zna posao, s obzirom na to da se ne radi o pozicijama na koje se primaju radnici koje treba obučavati da bi znali svoj posao.

To nije sve - Fakultet tehničkih nauka pre dve godine ukinuo je seminarske radove, u pokušaju da smanji mogućnost prepisivanja, plagiranja i unižavanja kvaliteta autorskih radova.

Profesor dr Bojan Lalić, direktor Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment, odavno je počeo borbu protiv varanja na studijama. Na pitanje da li vrede sankcije, Lalić za 021 kaže da se kadar na FTN bori da pozitivnim aktivnostima izazove pozitivne reakcije kod studenata, jer kazne nisu dugoročno rešenje.

"Negativne aktivnosti su ometači i kažnjavanje i one izazivaju negativnu reakciju. Mi smo prošle godine imali ogromnu akciju 'Ne vrede bubice", pa smo pozvali više od osam velikih kompanija da podele kako, kada neko dođe tamo da radi, ne vredi im to što su položili na bubicu, jer ne može niko na bubicu da im kaže kako će uraditi dnevni zadatak koji dobiju u Bošu. Studentima treba objasniti da je kratkoročna efikasnost koju postižu sa bubicama potpuno neprihvatljiva za njihov razvoj, ali i da samo jedan njihov dan na fakultetu košta puno i državu i njihovu porodicu", priča on za naš portal.

Na pitanje da li mu uspeva, Lalić kaže da mora da veruje da ima efekta, jer odustajanje od najviših moralnih vrednosti u obrazovanju jednostavno nije opcija.

"Mi moramo da se spustimo na osnovni egzstencijalni nivo, jer je sve drugo porušeno. Vi ne možete u društvu bez nekih ozbiljnih kriterijuma da gradite bilo šta jer gradite na pesku i srušiće se. Studenti koji se koriste raznim trikovima treba da se zapitaju da li će oni biti jednog dana u prilici da svoje dete pošalju na fakultet, da im obezbede uslove kakve su njegovi roditelji za njega obezbedili. Znamo svi da je etički momenat nestao, ali to ne smemo da prihvatimo, iako je sloboda studenata ovde ogromna i oni su ti koji odlučuju da li će u osam ujutru popiti pivo ili neće. To se kod kuće nije postavljalo kao pitanje, a mi želimo da se ni ovde ne postavlja", objašnjava on.

Profesori znaju da su prevareni, ali retko reaguju

Kakvu poruku budući pravnici, lekari, studenti inženjeri šalju drugima kad ispite polažu na bubice ili/i plagiraju radove? Prema mišljenju profesorice na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Dragane Ćorić, šalju poruku da pošten i iskren i predan rad nije vrednovan na pravi način. Ona dodaje da takva kultura prepisivanja i neetičnosti potiče iz društva koje zagovara direktno i indirektno ponašanje te vrste kao poželjno.

"Skoro istraživanje u Nemačkoj je utvrdilo direktnu vezu između prepisivača i plagijatora koji su to činili u toku svojih studija i njihovog profesionalnog rada kasnije. Oni su i na svom radnom mestu varali. Da li smete da stavite život i zdravlje u ruke lekara koji je prepisao anatomiju ili hirurgiju, pa ne razlikujete pršljenove od rebara? Ili da dođete kod advokata koji meša svojinu i susvojinu? Disciplinska odgovornost studenata je jasno utvrđena na svim fakultetima i univerzitetima, sa jasnim lakšim ili težim posledicama i kaznama. Ono što nas kao nastavnike često zabrinjava što ni pojedinci ne reaguju na adekvatan način kada se kažnjavaju, a ni ta njihova kazna, čak i najstrožija od godinu dana zabrane pristupa fakultetu, ne čini generalnu prevenciju prema drugima potencijalnim počiniocima", tvrdi Ćorićeva.

Kako dodaje, nastavnici se polako pretvaraju u profajlere koji prate govor tela i očiju kandidata na ispitu. "Mi osluškujemo po hodnicima da li neko diktira nekome pitanja, pratimo koriste li bubice i mobilne telefone kao nedozvoljena sredstva. Ispit onda postaje bojno polje i dokazivanje ko je bolji i veštiji, a prava funkcija bi trebalo da bude trijumf znanja", mišljenja je ona.

Ne pomažu kazne, slaže se profesor Lalić i tvrdi da student uvek može da prevari profesora. On ponavlja da je ključ u sistemu vrednosti i za to daje adekvatan primer.

"Ako ćete prema popustljivosti da kreirate kriterijum, onda su najpopustljiviji profesori u Americi, a tamo imamo najbolje univerzitete u svetu. U Americi profesor da test i napusti prostoriju u kojoj ga studenti rade, ne kontroliše da li se prepisuje. Da li je to popustljivo? Izgleda da jeste, ali tamo student razume da je obrazovanje koje dobija skupo platio i da treba da ga i pokupi", navodi on.

Osnovno pitanje studenata na svim fakultetima je - da li su predavanja obavezna? Lalić opisuje da je to kao kada uplatite letovanje, pa se setite da, u stvari, ne volite leto.

"Nije to predavanje obavezno, ali je korisno. Znanje treba vezati za vrlo opipljive stvari, a oni koji primene model mangupa kroz život u stvari ne završe onako kako su zaista želeli - u stvari, oni koji marljivo rade uglavnom ubiru plodove tog rada na pravi način. Mi to dobro znamo i zato se borimo za prave vrednosti", kaže on za 021.