Pojedini Novosađani kriju tačan broj članova domaćinstva zarad manjih računa

Visoki troškovi objedinjene naplate, nedostaci u upravljanju zgradama i generalno niska kolektivna svest i odgovornost razlozi su zbog kojih građani, uglavnom vlasnici stanova, prijavljuju da žive sami ili da ih je u stanu manje, iako to nije slučaj. Time smanjuju troškove za odnošenje smeća i potrošnju vode, ili barem misle da to čine, jer im se to u nekim situacijama i obija u glavu - višim računima.

Kako za 021 navode u Informatici, u proteklih devet meseci prijavljena je izmena između 2.200 i 2.500 članova domaćinstva, što nije veća oscilacija u odnosu na protekle godine. Međutim, pošto Informatika nema mogućnost kontrole broja stanara kojima naplaćuje usluge, sve je prepušteno Skupštini stanara, njihovim predsednicima i agencijama koje upravljaju zgradama, a koje teško izlaze na kraj s mahinacijama građana.

Kako za 021 navodi Radovan Oreščanin, direktor novosadske kompanije Maior Domus, koja upravlja sa oko 250 zgrada u gradu, ovi problemi stalno su prisutni. On objašnjava da se ova firma na razne načine dovija kako bi došla do pravih podataka o ljudima koji žive u stanovima - nekad ih skupštine stanara ovlaste da samostalno prijavljuju članove domaćinstava, bez "dojave" vlasnika stanova.

"A drugi način je praktičniji i to je kad se na sednici skupštine stanara javno i otvoreno vrši popis, uz prisustvo više vlasnika stanova, pošto je tad nezgodnije lagati komšije. Doduše, najbolji sistem van skupštine stanara je kad se istovremeno popisuju članovi domaćinstava po svakom spratu - pozvonite na vrata, izađe nekoliko komšija i oni onda navedu sve članove svojih domaćinstava, gde je opet teže slagati prvog komšiju", navodi Oreščanin. 

Kako dodaje, osnovni problem su troškovi vezani za svakog članova domaćinstva - potrošnja zajedničke struje, energija za zagrevanje tople vode i odnošenje smeća. Najveći trošak je topla voda, a u toj situaciji građani upadaju u zamku koje nisu svesni, objašnjava Oreščanin.

"Tu imamo jednu situaciju gde "Vodovod" odobrava potrošnju od nekih vrlo realnih pet kubika po članu domaćinstva, a nakon toga se računa takozvana blok tarifa, duplo skuplja od redovne tarife. Ako je cena kubika vode sa PDV-om oko 89 dinara, duplo je skuplja u blok tarifi i iznosi oko 180 dinara. Ako imamo jednu zgradu u kojoj realno živi 50 vlasnika stanova, oni bi smeli po toj računici da potroše 250 kubika vode. Ipak, većina slaže za broj članova i prijavi se 25 vlasnika stanova, a troši se i dalje onih 200 kubika. Svi onda ulaze u nenormalne blok tarife i na kraju im se obije o glavu jer, realno, individualno plaćaju mnogo više nego što bi plaćali kao kolektiv", objašnjava Oreščanin i dodaje da nam je jednostavno potrebna kolektivna svest.

Veći problemi su sa studentskim boravkom, jer studenti masovno ne prijavljuju dolazak i odlazak iz stanova preko leta ili zime. Probleme nekad prave i imućni građani kojima jednostavno nije stalo do kolektiva i ne žele da se bave tuđim, a zapravo zajedničkim, problemima.

"S druge strane, postoje svetli primeri vrlo poštenih stanara, starih zgrada s penzionerima koji gaje tako dobru atmosferu i kolektiv, svima je dobro i vrlo su odgovorni. To je primer svima i apelujem na savest stanara da vode računa o svojoj imovini, održavaju je i samim tim joj povećaju vrednost i cenu. Kad su ljudi složni, i najveći problem će se rešiti. Ako nisu, i najmanji problem je nerešiv", navodi direktor Maior Domusa.

Inače, Oreščanin je bio član radne grupe koja je radila na predlogu zakona o održavanju stambenih zgrada, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri. On očekuje usvajanje ovog zakona do kraja godine, a nada se i brzom usvajanju podzakonskih akata i uredbi kako bi se što pre, na bolji način, uredio ovaj segment koji trenutno potpada pod ingerenciju komunalne policije. Naime, komunalna policija se teško ili nimalo bavi praćenjem broja članova domaćinstava, a zakonski je sprečena da ide do nekih granica jer ne sme da ulazi u stanove i fizički prebrojava stanare.