Trgovina ljudima najprofitabilnija kriminalna aktivnost

Mnogi slučajevi trafikinga ostanu neotkriveni i do žrtava pomoć ne dođe jer ih je teško identifikovati. Poražava podatak da se od ukupnog broja žrtava u Srbiji otkrije svega jedan procenat i da ne postoji relevantna baza podataka, a prema postojećoj broj žrtava opada, što je protivrečno onome što se dešava u praksi, objašnjava Dobrila Marković ispred neformalne grupe "Sloboda nema cenu", koja se bavi problemom trafikinga.

"Dosadašnja praksa pokazuje da su žrtve trgovine ljudima najčešće maloletne devojčice između 11 i 17 godina , kao i punoletne devojke do 24 godina. Posebno ranjive na trgovinu ljudima jesu marginalizovane grupe, ilegalni imigranti, maloletnici i odbegli od kuće, beskućnici, žrtve trauma i zlostavljanja, izbegle i osiromašene grupe i drugi", kaže ona i dodaje da je trgovina ljudima jedna od najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti, a najčešće žrtve su mlade devojke i žene, siromašne i nezaposlene osobe, deca, fizički i drugi radnici. Veliki je problem identifikovati žrtve, kao i to što Srbija nema svoje zvanično prihvatilište, napominje sagovornica.

Ona dodaje da je koren trafikinga siromaštvo, a najviše slučajeva beleži Moldavija.

U Srbiji 2014. godine identifikovano je 125 žrtava trgovine ljudima, 2015. bilo ih je 40, a u prvih šest meseci ove godine identifikovano je njih 29. Najčešće se ljudima trguje zbog prinudnog rada, prostitucije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe ili oduzimanja organa i drugih delova tela.

Dobrila Marković dodaje da prema analizama identifikovanih slučajeva trgovine ljudima, potencijalni trgovci ljudima mogu biti: partneri ili članovi porodice, makroi, vlasnici javnih kuća i menadžeri salona za masaže, posrednici u nalaženju poslova, vlasnici fabrika i korporacija, bande i kriminalne mreže i ostali.

Ona ističe važnost prevencije kako bi se sprečio trafiking. "Jedini pravi način da stanemo na put trgovini ljudima je da radimo na prevenciji, posebno kroz obrazovanje, kako budućih profesionalaca, policajaca, sudija, advokata, socijalnih radnika, tako i na edukaciji javnosti kako bi znali da se zaštite, ali i da prepoznaju i prijave slučajeve trgovine ljudima, jer je ovo problem koji se tiče svih nas", napominje ona.

U Srbiji se problemom trgovine ljudima bavi policija u koordinaciji sa centrima za socijalni rad i nevladinih organizacija, ali sistem je nedovoljno razvijen.

Kompletan izveštaj Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima dostupan je OVDE, kao i Izveštaj o trgovini ljudima američkog Stejt departmenta OVDE.

Zbog toga je u okviru obeležavanja Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima neformalna grupa "Sloboda nema cenu" uz podršku Omladinskog saveza udruženja OPENS, otpočela je aktivnu kampanju borbe protiv trafikinga kako bi osvestili institucije da počnu ažurnije da se bave ovim problemom.