Sve više Novosađana preko agencija ide na rad u inostranstvo

Trenutno 120 Novosađana je zaposleno preko sedam agencija koje imaju dozvolu za rad, najviše njih u Grčkoj i Slovačkoj. 

Tako jedna novosadska agencija od pre pet meseci ima dozvolu, zapošljava 200 Novosađana, a najviše posredovanja ima za Slovačku. Što se tiče uslova, potrebno je imati pasoš, a nije potrebna neka određena stručna sprema, niti jezik zemlje u koju se ide. Agencija nudi smeštaj, besplatan i organizovan prevoz do Slovačke, a može da se zaradi od 500 do 650 evra mesečno. Radi se u fabrikama za proizvodnju i sklapanje delova za LCD televizore, pakovanja sendviča i u proizvodnji delova za autoindustriju.

"Poslovi koji se traže su prevodioci, viljuškaristi, keramičari, električari, vozači D i E kategorije, cnc operateri, varioci, bravari, team leaderi, koordinatori i slično. Provizija se naplaćuje poslodavcima sa kojima imamo ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji. Inače, naplaćivanje provizije od radnika je protivno Zakonu o zapošljavanju i obaveznom osiguranju i Zakonu o agencijama. Preko 200 ljudi je zaposleno kod poslodavaca u Slovačkoj o čemu obaveštavamo NSZ i sektor za zapošljavanje Ministarstva za rad u šestomesečnim izveštajima", navode u toj agenciji za 021.

Oglasi za posao većina agencija zvuče primamljivo sa uslovima i mogućim zaradama koje nude. S druge strane, u sindikatima smatraju da takve agencije iako imaju dozvole Ministarstva za rad, nisu zakonski dovoljno regulisane, jer se ljudi na taj način iznajmljuju kao roba.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Vladimir Gvozdenović kaže za 021.rs da sve agencije rade protivzakonito, jer zapravo imaju dozvolu samo da posreduju, a ne da upućuju zaposlene na rad, a pojedine uzimaju procenat i od radnika, što je zabranjeno.

"Sve te agencije su nelegalne. Oni uzimaju informacije od Nacionalne službe za zapošljavanje, upućuju te iste ljude na sebe i onda ih upućuju na posao kod drugog poslodavca. To može da uradi samo Nacionalna služba, bez posrednika. To što agencije koriste kao izgovor da je u pitanju brzina, nije tačno, oni ne edukuju ljude, ne rade nikakvu obuku, tako da ne vidim svrhu njihovog poslovanja", navodi on.

Sličnog je stava i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović koji za 021 ističe da kriterijumi da se dobije dozvola za rad ne postoje.

"Ne postoji zakonska regulativa. Namnožile su se agencije, preko 100.000 ljudi radi na taj način, po slobodnim procenama. Tu oblast je potrebno regulisati", kaže Todorović naš portal.

Savetnica u Sektoru za zapošljavanje u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Sanja Gavranović ukazuje za 021.rs da su agencije Zakonom o zapošljavanju u slučaju nezaposlenosti u pravni sistem Srbije prvi put uvedene 2006. godine.  "Agencije su nosioci poslova zapošljavanja. U pravnom sistemu Srbije imamo Nacionalnu službu kao javni servis i privatne agencije za zapošljavanje, koje obavljaju poslove zapošljavanja", kaže sagovornica za 021.

Ministarstvo za rad kontroliše rad agencija, a bilo je slučajeva oduzimanja dozvola i to u Novom Sadu, napominje Sanja Gavranović. "Oduzeli smo u 10 meseci tri dozvole za rad jer su agencije obavljale poslove zapošljavanja suprotno odredbama zakona. Vršimo nadzor samo nad agencijama koje imaju dozvolu. Što se tiče nelegalnih, ako dođemo do sazananja da postoje, obaveštavamo tržišnu inspekciju i Ministarstvo unutrašnjih poslova jer je to njihova nadležnost", dodaje sagovornica 021. 

Građani Srbije su ove godine najviše odlazili u Rusiju, Švajcarsku, Češku, Nemačku i to su uglavnom u pitanju profili u građevinskoj oblasti, stolari, moleri, kuvari i konobari. U Srbiji 87 agencija ima dozvolu za rad.

Gvozdenović navodi da je kompanija NIS nakon privatizacije prva u Novom Sadu, ali i u Srbiji uvela agencije, kada je otpustila sve točioce goriva, a onda ih zaposlila preko agencija, a kako dodaje, tako su radnici sa 50-60 hiljada dinara spali na minimalnu zaradu.

"Naša radna grupa pokušava da donošenjem novog zakona o agencijama uvede da radnik zaposlen preko agencije ima ista prava kao radnik u stalnom radnom odnosu. Dolazimo do problema, kao recimo u NIS-u, gde nemamo sa čime da uporedimo jer NIS u stalnom adnom odnosu, odnosno sistematizaciji nema točioce goriva", dodaje Todorović i dodaje da se sindikat bori da se ograniči procentualno koliki broj ljudi u jednoj firmi može da radi preko agencija.

"Postoji opasnost da će fleksibilno zapošljavanje postati prioritetan oblik zapošljavanja u Srbiji i sutra ćemo imati situaciju da većina nema sigurno zaposlenje, da ne mogu da dignu kredit, da nemaju nikakva prava", napominje naš sagovornik.

Čemu agencije, ako postoji Nacionalna služba za zapošljavanje?

"To se i mi u sindikatu pitamo. Ovo je jedan robovlasnički odnos gde vi iznajmljujete čoveka. Njegova prava se krše, ne može da se pozove ni na kolektivni ugovor, ni na Zakon o radu, ali živimo u zemlji sa visokom stopom nezaposlenosti gde je ljudima posao neophodan", kaže Todorović i dodaje da agencije uzimaju procenat, ali ne pomažu da se dobije posao, te se postavlja pitanje kod koga radnik radi: kod agencije ili za poslodavca.

S druge strane, Sanja Gavranović iz Ministarstva ekonomije kaže da razlika između agencija i Nacionalne službe ne postoji. "Potpuno je isti način na koji obavljaju postupak posredovanja, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Da li taj posao obavlja agencija ili Nacionalna služba, potpuno je isto", dodaje ona.

Kome je onda u interesu osnivanje agencija?

"Velikim svetskim kompanijama i zemljama u svetu koje žele od Srbije da naprave koloniju sa jeftinom radnom snagom. Kao da se utrkuju ko će dati jeftiniju radnu snagu. Rad preko agencija ide u tom pravcu, da radnici rade za što manje para i budu što obespravljeniji. Veliki interesi su u pitanju i veliki je novac u opticaju", smatra Gvozdenović.

Provizija se uzima "po dogovoru"?

U predlogu Zakona o agencijama koji je u izradi, ideja je da agencija ne sme da uzme proviziju od radnika. Agencija to treba da naplati od poslodavca, što nije uvek slučaj, napominje Todorović.

Provizija je regulisana zakonski, objašnjava Sanja Gavranović. "Imamo načelo besplatnosti, agencija ne sme da naplaćuje proviziju od nezaposlenih osoba, ona može da naplati određenu proviziju od poslodavca. Ukoliko naplati proviziju, radi suprotno zakonu i građani kojima se naplati provizija treba da se obrate nama i takvoj agenciji biće oduzeta dozvola za rad", napominje ona.

Ako radnik ne ispuni odgovarajuće uslove, agencija ne odgovara

Ako radnik ostane bez zaposlenja ili bude vraćen iz inostranstva, kada se ispostavi da ne ispunjava standarde poslodavca i da se nije pokazao kao dobar radnik, agencija sa licencom ne snosi odgovornost, dodaje Gvozdenović.

"Ne odgovara tu niko. Danas vam je radnik najjeftinija roba. Preko agencije ga iznajmljuju kao automobil. Imamo slučajeve da čovek po 10 godina tako radi bez stalnog zaposlenja i ikakvih prava. Danas je čistač, sutra portir, četiri sata moler bez ikakvog radnog odnosa i niko ne može da ga zaštiti", kaže Gvozdenović.

Odlazak u inostranstvo zloupotreba?

Gvozdenović ukazuje na to da je odlazak u inostranstvo preko agencije još jedan vid zloupotrebe. "Ne bi trebalo uopšte da se ide preko agencije u inostranstvo. Postoji Zakon o upućivanju zaposlenih na rad u inostranstvu, postoji Nacionalna služba, sve je regulisano, nema potrebe preko Agencije za zapošljavanje da se ide. Zbog velike nezaposlenosti, ljudi su prinuđeni da rade sve, poslodavac će reći da ako nećeš da radiš za 180 evra mesečno, ima njih 100 koji će to jedva dočekati", kaže Todorović.

Nedavno su dvojica radnika iz Srbije koji su, kako tvrde, bili zaposleni kao nastavnici u Kini preko agencije Wan Jia Languages services imali situaciju da im je agencija uzimala pasoše, da bi navodno “završila radne dozvole”, a nakon toga tražila novac od radnika kako bi im vratili pasoš, što je samo jedan od negativnih primera i povod da se oblast zapošljavanja preko agencije što pre bolje reguliše.

Stoga je Ministarstvo za rad i zapošljavanje formiralo radnu grupu za izradu Zakona o agencijama za privremeno zapošljavanje u Srbiji i plan je da nacrt bude završen do kraja godine i da ide u javnu raspravu.