FOTO: Ko je usamljeni heroj sa vojne parade?

Njegova fotografija, kako sedi sam u kolicima među građanima, okićen brojnim odlikovanjima, izazvala je veliku pažnju javnosti, a mnogi su to protumačili kao propust vlasti i nebrigu o našim herojima.

Radeta Kevića smo pronašli u njegovom domu u Novom Sadu, a kako je rekao u intervjuu za 021, poziv na paradu je dobio, ali zbog svog zdravstvenog stanja organizatorima nije mogao ništa da obeća. Ipak, na kraju je smogao snage da dođe i pronašao pogodno mesto zajedno sa svim ostalim građanima.

Rade filmove o Sutjesci, Kozari ili Neretvi nije morao da gleda, jer je sve te bitke posmatrao iz prvog lica, kao mitraljezac. U svom životu se nagledao dosta parada, a kako kaže za 021.rs, sa svojim saborcima je učestvovao u mnoštvu marševa. U rat je ušao sa 16 godina, a izašao kao 20-godišnjak sa mnoštvom odlikovanja.

Prošao je Kozaru, Sutjesku, Neretvu, celu Srbiju, sa crvenoarmejcima oslobodio Beograd. Od prvog dana rata 1941. godine učestvovao je u formiranju treće brigade u Jugoslaviji, odnosno Prve krajiške brigade.

Ideja bratstva i jedinstva kao spona zajedništva

Strast prema vojsci ga nije napustila ni u 92. godini života, pa je povređenog kuka u invalidskim kolicima ipak smogao snage da poseti Beogradski kej i vidi naoružanje Vojske Srbije. Kako kaže za 021, drago mu je što se pokazalo da su partizani dobili dostojne naslednike.

"Posle parade imam visoko mišljenje o našoj vojsci. Mnogo me je interesovalo da vidim kako stojimo u tom pogledu i u kolicima sam otišao na kej, stao pored reke i lepo sve video. Razgovarao sam sa mnogim vojnicima i vidim da su prave patriote, vole svoju zemlju", priča nosilac Spomenice iz 1941, jednog od najvećih odlikovanja.

Nakon sedam decenija od okončanja rata njegovih saboraca je ostalo veoma malo. Duh NOB-a je dugo čuvao kao predsednik pokrajinskog Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata Srbije.

Prema Kevićevim rečima, tok života se ne može odrediti. Prolazio je kroz najkrvavije bitke na ovim prostorima za vreme Drugog svetskog rata.

"Ja nisam bio komunista, nit' sam mogao biti, ali sam bio pravi partizan. Ipak znao sam na čijoj strani ne treba da budem, jer su mi ustaše ubile sestru sa decom. Otac mi je bio partizan i umro je od tifusa. To je bio grozan rat, a ideja bratstva i jedinstva je bilo ono oko čega se narod okupljao i zbog čega je hteo da se bori. Mene je zadesilo da budem u Krajiškoj brigadi i nas su slali gde je najteže. Borili smo se protiv Nemaca, uz njih su bili četnici i ustaše, naš narod koji je pristao na saradnju sa okupatorom što je i danas nepojmljivo", priča za 021.rs Kević.

Međutim, dok je "nepojmljivo" kako narod može da pristane na okupatora, istovremeno oni protiv kojih se on borio u Srbiji i Hrvatskoj se rehabilituju.

Iako su u Novi Sad umarširali partizani, oni se na ovogodišnjoj paradi ipak nisu pominjali, niti je bilo obeležja koji je ukazivao na oslobodioce grada. Za to su mnogi ginuli, Kević je zbog želje za slobodom pet puta ranjavan, a kako ističe, sedamdeset godina kasnije, uloga partizana se zaboravlja.

"Mislim da se istorijska uloga partizana stavlja po strani. Mi moramo razvijati patriotizam kod mladih, oni treba da brane zemlju. Ne možeš biti uz okupatora koji je došao da te ubije i porobi. Sada imamo silne rehabilitacije i mislim da nije dobro dizati četništvo iz groba. Nejasno mi je kada neka deca u Srbiji prihvataju fašizam tako olako. Oni ne znaju, a neke stvari se relativizuju", priča nekadašnji mitraljezac.

Iako je kao nosilac tri ordena za hrabrost trebalo da dobije i odlikovanje Narodnog heroja, ta čast ga nikad nije stigla. Ipak, za to ne mari, jer i ordenje koje ima retko kad pokazuje. Bitno mu je, kaže, da je u pravom trenutku bio na pravoj strani.

Rade u prikolici motocikla

Uništenje Aerodroma Rajlovac i demantovanje Hitlera

Tokom Drugog svetskog rata, u bitkama oko Sarajeva, Nemci su imali podršku iz vazduha koja je dolazila sa aerodroma "Rajlovac", koji se nalazi nedaleko od grada. Kao veoma značajno mesto za Nemce, predstavljao je vojni cilj i za partizane. Probiti se do samog aerodroma je bilo veoma teško, a sam objekat je bio ograđen sa nekoliko bodljikavih žica na kojima su se nalazile konzerve koje bi ukazivale na opasnost.

Tokom Bitke na Sutjesci, Josip Broz Tito je odlučio da Prvu krajišku brigadu ostavi u rezervi. Međutim, dva bataljona su odlučila da krenu na aerodrom. Dok su se partizani probijali kroz nemačke odrede, Hitler je već objavio da su komunisti u Jugoslaviji uništeni. Kako bi stigli do aerodroma borci su morali da pređu Miljacku.

"Ali mi nismo znali da je Miljacka puna fekalija, užasno smo smrdeli. Čim smo izašli skinuli smo šinjele i pobacali ih po ogradi, kada su konzerve počele da lupaju... Nemci su počeli da pucaju po nama, ja sam se provukao i preuzeo M-42 ili "brzi šarac" kako smo ga zvali. Stojeći sam počeo da pucam po avionima koji su bili puni benzina i bombi, sve je gorelo. Pobedili smo naciste, a još bitnije demantovali smo samog Hitlera. To nam je dalo vetar u leđa", navodi Kević.

Mitraljez Zorka

U svojim bitkama Rade Kević je koristio mitraljez, koji je među partizanima ubrzo prozvan Zorka. Kako kaže, i iza toga stoji priča.

Dok je pucao na neprijatelja, jedan od njegovih prijatelja je rekao: "Majku mu, al' Kevin šarac prede k'o Zorka meku vunu". Nakon te rečenice, mitraljez je ostao Zorka.

"Čudo božije je taj mitraljez, zarobiš Zorku i osvajaš sve živo. Kad bih se rodio ponovo, i pored svega, voleo bih da isto proživim", kaže ovaj prvoborac.

Onda su došle devedesete i nestala je Jugoslavija

Dok je bio u rovovima Kozare ili Sutjeske, Kević nije razmišljao o tome šta će biti kroz 50 godina. Četnici i ustaše su bili neprijatelji koje je jednom zauvek trebalo uništiti.

Međutim, istorija je demantovala sve prvoborce i devedesetih se pokazalo da su nekadašnji neprijatelji veoma brzo oživeli i stali na noge. Posle rata u Jugoslaviji, kaže Kević, takva zemlja više nikad neće postojati.

"Nije to bila stvar komunizma i toga da li će on preživeti. U pitanju je bio dobar život ljudi i kada to imate onda ne postoji ideologija koja pobeđuje. Poslednjim ratom nas je uništio kapitalizam, a tih 90-ih su se ponovo uzdigli četnici i ustaše zahvaljujući novcu koji je stigao spolja. Uz to, ratove u Jugoslaviji su smućkali političari, a Ustavom iz 1974. godine država je praktično prestala da postoji. Trebalo je da se opredelimo za socijalizam koji znači osvajanje proizvodnju i pravilnu raspodelu u društvu. Iz tog značenja meni se ne sviđa što se sada neki delovi zemlje kljukaju investicijama i fabrikama, a kada odete niže vidite samu sirotinju", zaključuje u razgovoru za 021 Rade Kević - mitraljezac, prvoborac, nosilac tri ordena hrabrosti i Spomenice iz '41.