U arheološkim iskopima otvorena je površina od oko 3.500 metara kvadratnih, a u tom, kako stručnjaci kažu, malom uzorku, do sada je otkriveno 113 kuća, ekonomskih ili komunalnih objekata, 19 grobova, kao i obilje pokretnih arheoloških nalaza, koje zainteresovani Novosađani mogu pogledati obilaskom lokaliteta. Od ranije je poznato da je prostor stare visoke obale Dunava zona zaštite potencijalnih areheoloških lokaliteta, ali to gradskim urbanistima nije predstavljalo prepreku da isplaniraju njeno konzeriviranje asfaltom.
Da saobraćajnica, čija je izgradnja usporena zbog arheoloških istraživanja, a koja treba da izađe na Rumenački put, nije jedina pretnja dragocenim nalazima iz prošlosti, potvrđuje za Radio 021 pomoćnik direktora Zavoda za izgradnju grada, Đorđe Kuljančić. "U ovom momentu gradi se saobraćajnica i deo infrastrukture. Pojas oko saobraćajnice definisan je planovima, koji će se u sledećem periodu realizovati", kaže pomoćnik direktora Zavoda za izgradnju grada. Da do toga ne bi došlo, treba da interveniše gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture, ukoliko stručnjaci procene da za tim ima potrebe, dodaje Kuljančić.
Međutim, garanciju da Novi Sad neće izgubiti potencijalno važnu turističku atrakciju, ali i pristojan odnos prema svojoj prošlosti, za sada predstavlja samo idejni projekat za rekonstrukciju. Arheološkinja-konzervatorka gradskog Zavoda, Dušanka Veselinov, smatra da bi izgradnja posetiteljskog centra na Sajlovu bila prava stvar, te da će Zavod pokušati da se izbori za to.
"Naša je obaveza da kroz prostorno-plansku dokumentaciju, kako smo to i do sada radili, stalno ukazujemo na značaj ovog prostora. A sada imamo i arheološko nalazište. Mislim da je to dovoljan razlog da uz put ne budu samo pumpe i marketi, naravno, nešto što je korisno, nego da uz jedan put koji vodi u Evropu, bude i nešto što se u Evropi radi. A to je arheološki park", kaže Dušanka Veselinov.
Međutim, za tako nešto dobra namera nije dovoljna, posebno ne u gradu u kojem je, pre nekoliko godina, za vreme radikalske vlasti, zabehatonirana Katolička porta, iako su tokom radova na parternom uređenju na toj lokaciji pronađeni dokazi da je na području centra današnjeg Novog Sada još u XI veku postojalo naselje, koje je verovatno uništeno pod najezdom Mongola. Tada su brižni stručnjaci kao mogućnost pominjali da će deo nalazišta zastakliti i učiniti turistički atraktivnim. Kako je kod nas za svako čudo dosta tri dana, porta, ali i značajno saznanje o prošlosti grada, popločani su behatonom.
Uz nemar, bahatost, neznanje i nedostatak novca za istraživanja, ide i još jedan problem. Dušanka Veselinov kaže da, u odnosu na obim posla, kod nas ima jako malo stručnjaka iz oblasti zaštite kulturnih dobara. "Sve ono što nas čeka kada izađemo iz naših rupa je tri puta više nego što sad ovde radimo. Najmanje tri puta više", kaže Dušanka Veselinov.
Bez obzira na sve teškoće, Novom Sadu je promaklo i da na Petrovaradinskoj tvrđavi dobije arheolški park, iako su u blizini Muzeja grada pronađeni tragovi prošlosti stari skoro 20.000 godina i iako je u Evropi malo nalazišta gde se na jednom mestu, u kontinuitetu, na taj način može sagledati ljudska prošlost. Ipak, važnije od rekonstrukcije rimskog Kuzuma ili bilo kojeg arheološkog lokaliteta, jeste njihovo očuvanje, za neke generacije koje će se bolje odnositi prema prošlosti. (Dejan Stojičić)
Komentari 12
Alo
Semtex
bns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar