Više od 600 Novosađana tužilo Nacionalnu službu za zapošljavanje

Jedna od njih je i Novosađanka Slavica T. koja je radila u Razvojnoj banci Vojvodine, a očekuje presudu u svoju korist i do 60.000 dinara odštete, za koliko je uskraćena.

“Na birou sam bila 10 meseci i posle toga sam ostala bez prihoda. Priključili smo se akciji koju je pokrenula koleginica, sa namerom da se svim bivšim zaposlenima u Razvojnoj banci isplati nadoknada štete. Angažovali smo advokata svi zajedno, koji je pokrenuo tužbe i to je krenulo nekim tokom. Uskoro, 15. novembra, će biti treće ročište, gde bi sve trebalo da bude gotovo i očekujem da će mi novac biti isplaćen”, objašnjava naša sagovornica.

Inače, bivši radnici Razvojne banke Vojvodine su prvi u Vojvodini koji su tužili ovu službu još 2015. godine, a ove godine, broj tužbi je u porastu.

Država iz kase gubi milione, zbog akta DRI

Većina korisnika novčane naknade, presudu je dobila u svoju korist, a na štetu budžeta Nacionalne službe za zapošljavanje i same države, a samo jedan akt doveo je do toga da se iz državne kase gube milioni dinara.

Naime, svi građani koji su ostali bez posla, a pritom su radili najmanje godinu dana, imaju pravo na novčanu naknadu koju im jednom mesečno isplaćuje NSZ. Međutim, Nacionalna služba je svima pogrešno obračunavala naknade i isplaćivala manje iznose, te su svi korisnici pretrpeli štetu od 2.000 dinara za svaki mesec i imaju pravo na tužbu.

Novi način obračuna Nacionalna služba primenjuje po nalogu Državne revizorske institucije, na sopstvenu štetu.

Kako objašnjava direktor Sektora za osiguranje za slučaj nezaposlenosti i pravne poslove u Nacionalnoj sluzbi za zapošljavanje Aleksandar Bogdanović, problem je nastao zbog akta DRI koji je promenio način obračuna i time doveo do gubitka u državnom budžetu.

“Tim svojim aktom, DRI je 2012. godine promenila dotadašnji način obračuna naknade. Nacionalna služba striktno primenjuje taj akt DRI, a presude koje donose osnovni sudovi po Srbiji, predstavljaju gubitak za ceo budžet. Ne postoje indicije da će se taj akt staviti van snage”, kaže Bogdanović.

Protiv DRI ne može niko, NCZ po zakonu zakida na isplatama, što dovodi do apsurda

Mali broj presuda dobila je i Nacionalna služba, one su pravosnažne i potvrđene od drugostepenih sudova i na taj način je otvoreno sporno pravno pitanje, da li je minimalna zarada bruto ili neto kategorija, napominje Bogdanović. On dodaje da se protiv bilo kog akta DRI ne može pokretati postupak, čime je Nacionalna služba nemoćna, te je tražila izjašnjenje Vrhovnog kasacionog suda, koje se čeka od marta.

“Zakonom o DRI je jasno propisano da svi moraju da postupaju po njihovim aktima. Ne može se pokretati postupak, bilo pred sudom, bilo pred drugim državnim organom. Mi smo u martu ove godine podneli posebnu reviziju protiv jedne presude Osnovnog suda u Kragujevcu i jasno zatražili od Vrhovnog kasacionog suda kao najviše instance u građanskim sporovima da reši sporno pravno pitanje, da li je minimalna zarada bruto ili neto kategorija i da li NSZ može biti odgovorna kada striktno i doslovno radi po zakonu i primenjuje akt DRI”, objašnjava Bogdanović za 021.rs.

Država za sada nije preduzela nijedan korak da suspenduje odluku pogubnu po Nacionalnu službu, te će se ona i dalje primenjivati.
 
“Kakvu god odluku doneo Vrhovni kasacioni sud, mi ćemo imati pravni osnov da polako ove postupke privodimo kraju, priznavanjem tužbenih zahteva i svođenjem troškova ovih postupaka na minimalni nivo ili ćemo da preuzmemo druge korake za povraćaj sredstava koja su neosnovano isplaćeni iz budžeta u slučaju da je NSZ postupala u skladu sa zakonom”, dodaje direktor Sektora za osiguranje za slučaj nezaposlenosti u NSZ.

Do sada je pravda zadovoljena za oko 9.000 ljudi od oko 36.000 oštećenih građana koji su se obratili sudovima u Srbiji zbog naknade štete, o čemu opširnije OVDE.