Kopiranje udžbenika godinama je masovna pojava tokom celog perioda školovanja. U želji da uštede koji dinar, roditelji nabavljaju fotokopije udžbenika već u osnovnim i srednjim školama, a na fakultetima je fotokopiranje toliko učestalo da kopirnicama ne morate ni donositi materijal za kopiranje - one imaju čitave baze autorskih dela na USB stiku i memoriji računara. Dovoljno je da dođete u fotokopirnicu i naručite udžbenik autora koji vam je potreban i za pola sata će celo delo, koje je pisano godinama, biti ilegalno umnoženo i prodato, bez plaćanja autorskih i izdavačkih prava. Izdavači napominju da je i prodaja polovnih udžbenika danas neverovatno kršenje zakona i nelojalna konkurencija, s obzirom na to da se za uličnu prodaju "iz gepeka", ne plaćaju porezi i doprinosi.
Vlasnik fotokopirnice u Kampusu dobio je uslovno godinu dana zatvora jer je godinama kopirao udžbenike nekoliko profesora sa Pravnog fakulteta. Autori su podneli krivične prijave, policija posećivala kopirnicu i oduzimala kopije, a čak su i svedoci na ročištima potvrđivali da su više puta kupovali ukoričene kopije knjiga, kao i skripte. Materijalna šteta naneta autorima knjiga procenjuje se na
više od 10 miliona dinara.
Ovaj slučaj može biti opomena, ali nikako neće dovesti do ukidanja prakse kopiranja udžbenika za razne potrebe. Studenti i roditelji ne žele da kupuju nove udžbenike profesora, nastavnika i izdavača, tvrdeći da su preskupi, a fotokopirnice se oslanjaju na slabo poštovanje autorskih prava u Srbiji, zbog čega se masovno i slobodno kradu ne samo pisana dela, već i fotografije, muzika, govori... Zato je do sada samo desetak fotokopirnica novčano ili zatvorski odgovaralo za krađu autorstva.
Novi zakon, stara praksa
Srbija je ove godine dobila unapređen Zakon o autorskom i srodnim pravima. On propisuje da autor nekog dela ima pravo na autorsku naknadu za svako iskorićavanje dela, a za koje je on lično morao da izda dozvolu. To znači da se udžbenici ne smeju kopirati bez dozvole autora i plaćanja naknade, osim u slučajevima kada se kopira deo knjige ili kraći rad za lične, nekomercijalne svrhe - bez deljenja sa drugima, javnog pokazivanja, prodaje, daljeg umnožavanja. Ali zakon se odnosi i na izdavače, kojima pripada parče autorskog kolača, a koji su ogorčeni zbog pojave fotokopirnica i uličnih prodavaca koji im ugrožavaju legalan biznis. Zato predsednica Izvršnog odbora Udruženja izdavača udžbenika Srbije, ujedno direktorka izdavačke kuće Klett Gordana Knežević Orlić kaže za 021 da je na delu jasan kriminal - izdavači izdaju knjigu, ona se nađe u knjižari, a ubrzo i u fotokopirnici.
"Kada govorimo konkretno o udžbenicima u Srbiji, ono što su podaci svih izdavača udžbenika je da se samo 30 odsto novih udžbenika kupi. Čak 70 odsto dece koristi ili polovne ili fotokopirane udžbenike i to je za jednu malu kreativnu industriju potpuni užas i nas niko ne štiti. Mi već dve-tri godine pokušavamo da se borimo protiv nelegalnog fotokopiranja, ali nažalost, fotokopirnice su od toga napravile biznis. Ne ulažu apsolutno ništa - uzmu jedan udžbenik, čak ga ni ne kupe, skeniraju ga i imaju ga već na stiku i već odštampano. Deca ne moraju da dođu s udžbenikom više, već kažu šta im treba i to delo se pusti kroz štampač. To je kriminal, kao što je kriminal prodaja polovnih udžbenika iz gepeka automobila na ulicama", navodi Knežević Orlić za 021.
Ona objašnjava da izdavači ulažu po dve-tri godine u stvaranje jednog udžbenika i/ili radne sveske, na kojoj rade timovi od po 15 ljudi - autori, lektori stručni konsultanti, psiholozi... "Ti ljudi gledaju da li je knjiga namenjena uzrastu, da li je količina reči adekvatna, kupujemo autorska prava, a nakon tri godine vi to stavite u knjižaru i neko to fotokopira i prodaje. Ili se kupuje od dece pa se onda prodaje na ulici, bez plaćanja poreza i doprinosa - a kada bismo mi izdavači prodavali naše nove udžbenike iz gepeka, verujte da bi bili jeftiniji od polovnih knjiga! To bi se desilo kad mi ne bismo plaćali sve ono što zakonski moramo da plaćamo, kao zvanični privrednici", napominje direktorka Klett-a.
Ona navodi da je kopiranje udžbenika zapravo ekonomski neisplativo, jer su kopije često skuplje od izdavačkog dela. U to su se izdavači uverili ove godine na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, gde su tezge sa knjigama imali i izdavači i ulični prodavci polovnih knjiga i kopija.
"Nama se gotovo svakog dana dešavalo da ljudi kupuju polovne udžbenike i onda prođu pored našeg štanda i vide da su skuplje platili taj udžbenik nego naš nov. Kopirani udžbenik, bez tonera, bez korica košta 390 dinara, a novi u ful koloru košta 500 dinara. To nisu velike razlike u ceni, ali nekako je utisak da time štedite. Ali pojedinci ne razumeju da kradu autorska prava i to direktno uništava kreativnost u ovoj zemlji, jer niko od autora neće želeti da dve godine života posveti nečemu što će neko bez ikakvih posledica da ukrade, normalno fotokopira i i nikome ništa. Ljudi sami sebe kradu iz džepa, ne plaćaju se porezi i na tim fakultetima, u bolnicama i školama su lošiji uslovi, jer se ulaganja i radovi finansiraju iz budžeta", objašnjava Knežević Orlić.
Bezobrazni su i profesori
Poznato je da studenti pojedinih fakulteta nemaju izbora - nekada ih sami profesori uslovljavaju da ne mogu da prisustvuju predavanjima ili izlaze na ispite ukoliko ne poseduju originalni primerak udžbenika autora (najčešće predmetni profesor). Radi se o nameri autora da zaradi na autorskim pravima i rasproda svoje delo, što jeste poželjna praksa, ali predstavlja ucenu. I u slučaju kopiranja udžbenika i ucene đaka, zajednička imenica je novac, kaže za 021 profesor istorije Milan Jevtić, član Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine. On je stava da se zakon mora poštovati, ali razume i roditelje i studente koji nemaju novca da kupe zaista skupe udžbenika, kojih na tržištu i te kako ima.
"Udžbenici su preskupi, počevši od onih za malu decu, pa do univerzitetskih. Međutim, profesori Pravnog fakulteta su se uzbunili, jer im je fotokopirnica uskratila novac koji im zakonski pripada. Oni su autori i uložili su svoj trud, a studenti su hteli da dođu do udžbenika na jeftiniji način. Kako ovoj zbrci stati na kraj - da li su autorska prava preskupa, da li knjige treba da postanu dostupnije ili oslobođene dela poreza je sad drugo pitanje. Da li država treba ovu oblast bolje da uredi je već novo pitanje", smatra Jevtić.
On naglašava da je protiv prakse nekih profesora na fakultetima koji su toliko bezobrazni da ne dozvoljavaju da se koriste polovni, nego insistiraju da se kupuju novi udžbenici.
"Kao da znanje mora da dobije pečat profesora. To je apsurd. Odakle će učenik da pokupi znanje - da li će sa interneta, predavanja, beležaka ili na treći način, nije u krajnjoj liniji ni važno. Po meni, znanje je legitimno gde god da se stekne, bilo iz fotokopije ili iz novog udžbenika i ja smatram da kupovina knjiga ne treba da imaju nikakve veze sa, recimo, polaganjem ispita. Gde sam ja učio i kako sam spremao ispit profesora ne sme da interesuje. Možda sam učio direktno iz izvora, kao napredni studenti", napominje on.
Ipak, sagovornici su saglasni da su nezakoniti potezi fotokopirnica za svaku osudu. Da bi bilo još presuda u korist autora, sudovi moraju da budu mnogo ažurniji, a svest građana mnogo viša. Međutim, šta očekivati u Srbiji?
"Oštra borba i pravedna politika bi trebalo da krene od samog vrha. Kad političari mogu da kradu i prepisuju sopstvene radove, zašto bi studenti mislili da oni to ne mogu?", pita se Jevtić.
Kazne za kopiranje tuđeg dela idu od 100.000, pa čak do 3.000.000 dinara, ako je u pitanju preduzetnik.
_(1).jpg "Gašić o akciji")
.jpg "Vučić: Žao mi je ako je Vesić stupio u štrajk glađu, molio bih ga da to ne čini")
.jpg "Stanje povređenih na Železničkoj stanici poboljšano, ali su i dalje u teškom stanju")
_joker_out.jpg "Nije vreme za muziku: Joker Out odložio koncert u Novom Sadu, prihod doniraju porodicama nastradalih")
Komentari 30
dule
Poštovani, činjenica je da razbojnici nemaju zakonsko pravo da upadaju u tuđe stanove i otimaju imovinu. Pa ipak to rade.
Tako da, ako pričamo o ČINJENIČNOM STANJU, postoje situacije gde profesori de fakto (za de jure ste u pravu - NIJE PO ZAKONU) sprečavaju studente da polože ukoliko nisu kupili njihovu original knjigu (kad kažem original mislim nisu kupili polovnu).
Možete vi sad tvrditi da to ne opravdava kopiranje udžbenika i ja ću se složiti sa vama samo se onda postavlja pitanje zašto ste uopšte i spominjali tako nešto.
Izdavač
Poštovani dule, ja ovde nikoga nisam vređao, činjenica je da ni jedan nastavnik nema nikakve pravne osnove da izlazak na ispit uslovi kupovinom knjige, način na koji će student ili učenik do knjige doći mora biti legalan, ali to takođe podrazumeva da on knjigu ne mora posedovati u trajnom vlasništvu. Ja kao neko ko se direktno bavi izdavaštvom u visokom obrazovanju prvi se zalažem da cene knjiga budu više nego pristupačne (prodajna cena knjige je bukvalno pokrivanje troškova štampanja iste), i zalažem da profesori knjige prodaju preko ovlaštenih institucija, nikako ispod tezge pošto to sem njima nikome drugom ne ide na ruku.
Cveće jeste mirišljavo, leptirići lete, bumbari zuje, i pčele prave med ukoliko se potrudite i borite da tako bude.
Primetio sam da se na 021 okupila grupa ljudi koja se na svaku moguću vest gnuša i gleda sa negodovanjem, mislim da bi bilo dobro da operete oči i vidite da nije baš sve tako crno i da su mnoge instance došle do tga da se bore sa pojedincima, a ne sa pojavom.
Čini mi se takođe da ovde mnogi ljudi komentarišu teme u kojima nisu stručni ili jedine informacije koje imaju su one negativne, visoko obrazovanje u Novom Sadu je na izuzetno visokom nivou, i ko god ode napolje nosi sa sobom odlične reference, negativna kritika ide od onih koji ne shvataju da je visoko obrazovanje nije obaveza već mogućnost i da nije za svakoga.
Pićuka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar