Zvanična statistika o tačnom broju zavisnika u Srbiji ne postoji, zbog čega se često navode različite brojke. U medijima se mogu pročitati podaci da u Srbiji postoji između 70.000 i 100.000 zavisnika, dok je broj registrovanih znatno manji.
Među najrasprostranjenijim drogama u Srbiji se nalaze marihuana, ekstazi, LSD, heroin, a na ulici se može naći i metadon koji se koristi upravo za lečenje od narkotika. Tom linijom ide i putanja budućeg zavisnika - najčešće se krene od onoga što je okarakterisano kao "laka droga", a potom se završava u nekoj od institucija za odvikavanje.
Osim fizičkog narušavanja zdravlja, osoba koja konzumira narkotike se i psihički urušava. Samo tokom 2015. godine u Kliničkom centru Vojvodine od duševnih poremećaja zbog konzumiranja narkotika lečile su se 142 osobe. Skoro 80 odsto lečenih zavisnika bili su muškarci.
Pedagog u savetovalištu za mlade Doma zdravlja Novi Sad Jovana Bilak ističe da je veliki problem to što je droga sve dostupnija deci, čime se već u najranijoj dobi stvaraju budući zavisnici.
"Poseban problem predstavlja priča o legalizaciji marihuane u medicinske svrhe, jer se onda priča okreće naglavačke. Maloletnici smatraju da je to lek i da je to nešto dobro, jer ako nije zašto bi se ljudi time onda lečili? U tom periodu su oni okrenuti više društvu nego roditeljima, i onda takva propaganda njih tera u bolesti zavisnosti. U pitanju su netačne informacije koje mogu skupo da koštaju nekoga ko je veoma mlad", priča Bilak za 021.rs.
Savetovalištu se najčešće javljaju roditelji koji sumnjaju da im se dete drogira. Takva pomisao uglavnom ostavi roditelje zatečenima, zbog čega od stručnjaka uglavnom traže odgovor na pitanje kako da se ponašaju u takvoj situaciji. Bilak ističe da je problem što roditelji zaista poslednji saznaju šta dete konzumira, a kada saznaju, ono se već nalazi na Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine na lečenju.
"U današnje vreme roditelji puno rade i manje vremena se odvaja za dete, i uglavnom mora nešto strašno da se desi da bi oni primetili da postoji određeni problem. Uglavnom ih o problemu obavesti škola, jer prosto primeti se da postoji problem, a drugi scenario je da se dete predozira, završi u bolnici i tek onda roditelj shvati šta se dešava. Sa druge strane, pitanje je koliko žele da se suoče sa problemom i da priznaju da im dete ima problem. Uglavnom su tu izgovori kako je dete u pubertu, eksperimentiše i to traje sve dok se nešto strašno ne dogodi", nastavlja naša sagovornica.
Granica prvog kontakta sa drogom se sve više smanjuje, pa mladi marihuanu prvi put probaju pre 16. godine. Prema rečima Jovane Bilak, najbolja prevencija jeste priča sa detetom, ali ne samo onda kada već proba narkotike ili postane zavisnik, već od samih početaka, dok se ono još razvija.
"Nije to samo priča o drogama, nego o svemu, priča uopšteno. Da dete zna da ste tu. Roditelji bi trebalo da budu upućeni u život svog deteta, a ne da zaista poslednji saznaju kada se nešto dogodi. Naravno, u adolscentskom periodu dete se okrene više društvu, ali ako su naviknuti oni će i tada slušati priču svojih roditelja. Nažalost, to se jako retko dešava. Kada dođe do toga da dete postane zavisnik, onda je potrebno da se drže zajedno. U osnovi takvog procesa jeste podrška porodice", zaključuje Bilak.
Da je situacija alarmantna kazuje i podatak da je
najmlađi registrovani zavisnik u trenutku lečenja imao samo devet godina. Više informacija o tome kako prepoznati osobu koju se drogira, ali i šta raditi u takvim situacijama možete pročitati
OVDE.
.jpg "Povređeni u nesreći u Novom Sadu i dalje veoma teško:")
.jpg "Brnabić: Zašto traže Vučevićevu glavu zbog nesreće u Novom Sadu, šta je on kriv, neka traže moju")
Komentari 17
Vlada
Trt
Pa ako je do ekonomije i reda i mira, možda je bolje da legalizujemo sve droge i tako brzo istrebimo sve vas sa IQ-om ispod 80 koji mislite da su Filipini išta bolji od bubuljice na dupetu sveta. Problem se reši, ekonomija procveta i svi srećni i zadovoljni.
Skemi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar