Povodom obeležavanje 98 godina od održavanja Velike narodne skupštine na kojoj je proglašeno prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji, Tomislav Nikolić je, obraćajući se na svečanoj akademiji, rekao da je danas praznik za sve građane Srbije, da je to bio i prethodnih 98 godina, ali se o njegovom značaju manje govorilo i nedovoljno znalo.
"Zato ću Vladi Republike Srbije uputiti predlog dopune Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, kako bi 25. novembar, Dan prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji, postao državni praznik. Uveren sam da će taj predlog naići na nepodeljeno odobravanje", rekao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, u tom datumu za slavlje ispisana je značajna istorijska stranica Srbije i bez tog datuma, današnje Srbije, kako je istakao, ne bi ni bilo. "Oni koji našu decu uče istoriji naše zemlje, neka znaju, neka uvek imaju na umu, da naše povesno slovo nije celovito bez saznanja o Velikoj narodnoj skupštini, njenim porukama i odlukama koje danas živimo", rekao je Nikolić. Nikolić je rekao da su severna i južna srpska pokrajina neraskidivo biće jedinstvene države Srbije.
Prema njegovim rečima, AP Vojvodina je, ne samo primerom zajedničkog suživota, već i aktivnošću u međunarodnim organizacijama koje okupljaju evropske regije, snažan pokretač napretka cele zemlje.
Gradonačelnik Miloš Vučević istakao je da je zajedništvo najjača poruka svakog 25. novembra - dana kada su preci slogom pobedili u viševekovnoj borbi za nacionalna i politička prava Srba.
"Na današnji dan, 1918. godine, doneta je jedna od najznačajnijih istorijskih odluka za srpski narod, upravo ovde u Novom Sadu. Talas promena već tada se osećao, jer su pravo glasa prvi put imale i žene, a i one su bile među 757 poslanika Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i drugih Slovena Banata, Bačke i Baranje, koji su jednoglasno odlučili da se neizostavno Vojvodina prisajedinjuje Kraljevini Srbiji. Ta odluka bila je preduslov za nacionalni opstanak u jedinstvenoj srpskoj državi. Siguran sam da je Velika narodna skupština te davne godine donela dobro svima u Vojvodini, uprkos našim razlikama koje toliko negujemo i čuvamo, a koje nas i čine ovako posebnim. I danas smo okupljeni oko plemenitih ciljeva – da čuvamo ovu državu, da čuvamo naš narod, da negujući istoriju i istinu stvaramo uslove da naša deca sutra imaju kvalitetniji život u jednoj normalnoj, pristojnoj i uređenoj Srbiji, u Srbiji koja svima pruža jednake šanse. A naš Novi Sad, grad velike odluke 1918. godine, danas je grad koji ne propušta šanse da bude još bolji, da uvek bude ponos svih nas", rekao je gradonačelnik.
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović rekao je da 25. novembar 1918. godine predstavlja najznačajniji dan u istoriji severnog dela Srbije i da je jedan od najznačajnijih dana u srpskoj istoriji uopšte.
"On je kruna vekovne nepokolebljive borbe naših slavnih predaka. Moramo da dokazujemo svakog dana da smo vredni njihove žrtve, radeći predano za svoj narod i zemlju i samo tako ćemo ispuniti njihov zavet i pokazati da smo ih dostojni", rekao je Mirović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "LSV pita Dolovac: Da li je protiv Zobenice pokrenut postupak, da li će biti izručen iz Trsta?")
_ambulanta_krevet.JPG "Zdravstvo u Novom Sadu: Manjak lekara, neophodna zamena dotrajale opreme")
Komentari 47
Grgolj
Teodosije III
Srpska vojna komanda je vlast u Banatu uspela da preuzme tek 20. februara
1919. godine. Tamo jc vlast od kraja oktobra 1918. godine bila u rukama Banatskog
nacionalnog veća - pod vodstvom socijaldemokrate dr Ota Rota, koje budućnost Banata nije videlo u okviru Kraljevine SHS ili Rumunije, već u samo stalnoj državi od kontrolom francuskih trupa. Jedan deo Pečuja i Baranje, kao i Baja i njena okolina su, po beogradskom sporazumu, takođe okupirali Srbi. Na osnovu mirovnog sporazuma, Srbi su ove teritorije napustili 24. avgusta 1920.
Od 572.771 stanovnika Banata, koji je pripao Jugoslaviji, Srbi i Južni Sloveni su činili 43,9%, a Nemci i Rumuni 54,3%. U Banatu su 1910. godine živela 109.343 Mađara. U
Bačkoj je, najviše bilo Mađara. Od 697.101 stanovnika Mađara je bilo 41,8% (291.433), a
Nemaca 23,3%. Srbi i Hrvati činili su 27,5% stanovništva.
Andrea
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar