Piše: Filip Rudić (preuzeto sa sajta CINS-a)
Privatna firma u kojoj je donedavno bio vlasnik i čiji se zastupnici predstavljaju kao radnici državnih institucija, zarađuje milione prodajom informacija koje su inače besplatne.
Brojne zvanice okupile su se na izbornoj skupštini Srpske demokratske stranke (SDS) u tom gradu u februaru 2016. godine. Predsednik SDS-a Branislav Švonja tada je najavio da će zajedno sa Srpskom naprednom strankom učestvovati na predstojećim izborima. SNS je u aprilu postigla ubedljivo najbolji rezultat u Vojvodini, a SDS nije ni bila među kandidatima. Nedugo zatim, 27. jula, Švonja je imenovan za vršioca dužnosti direktora pokrajinskog Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima.
Osim što je bio pravosnažno osuđen za kupovinu glasova na lokalnim izborima 2013. godine, firma čiji je donedavno bio vlasnik - Nacionalni privredni operater - je državnim ustanovama, lokalnim samoupravama, javnim i privatnim preduzećima širom Srbije u protekle dve godine prodavala podatke koji su besplatno dostupni na internetu. Firma je od osnivanja u julu 2014. godine do kraja 2015. godine imala skoro 11 miliona dinara prihoda, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre.
Švonja se ovakvim poslovima bavi već godinama. Još 2011. godine CINS je pisao o firmama koje su on i njegov saradnik Dušan Oluić osnivali u Srbiji i zemljama regiona, a koje su novac zarađivale na isti način kao Nacionalni privredni operater. Prema podacima APR-a, Branislava Švonju je 26. oktobra 2016. godine na mestu vlasnika firme zamenio Slobodan Švonja, čija se druga firma – Privredni propisi – bavi istim poslovima. Mesec dana ranije, Slobodan je umesto Branislava postao i direktor Nacionalnog privrednog operatera.
Zaposleni i rukovodioci kompanija i ustanova kažu da su im iz Nacionalnog privrednog operatera nudili podatke besplatno i tražili samo da se potpiše prijemnica. Prodavci bi govorili da predstavljaju državne institucije, a posle nekoliko meseci su dostavljali račune. Smatrajući da su prevareni, mnogi su protiv njih kasnije podneli krivične prijave ili tužbe.
Branislav Švonja nije odgovorio na brojne pozive novinara CINS-a na razgovor.
Branislav Švonja je u julu 2014. godine osnovao firmu Nacionalni privredni operater, koja se nalazi na istoj adresi u Novom Sadu kao još jedna njegova firma - SB Company - zastupnik južnokorejske automobilske kompanije Kia. Prema podacima Uprave za trezor, od osnivanja do aprila 2016. godine, Nacionalnom privrednom operateru su više od 4,2 miliona dinara uplatili budžetski korisnici, među kojima su grad Beograd, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju i 11 zdravstvenih ustanova. Institucije koje su odgovorile na zahteve novinara CINS-a ovoj firmi su plaćale za podatke o pravnim licima.
Politička karijera Branislava Švonje
Branislav Švonja je krajem 2015. godine pravosnažno osuđen za kupovinu glasova na lokalnim izborima u opštini Odžaci, pokazuju podaci Osnovnog suda u Somboru. Sa još jednom osobom je organizovao mrežu ljudi koji su građanima nudili 1.000 ili 2.000 dinara, kao i robu široke potrošnje, kako bi glasali za SDS na izborima 15. decembra 2013. godine. Na tim izborima SDS je osvojila dva od 27 mandata. Švonji je presudom izrečena novčana kazna od 200.000 dinara koju je dužan da plati u 12 jednakih mesečnih rata, počev od januara 2016. godine.
Iako je SDS u februaru 2016. godine održala izbornu skupštinu, podaci Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave pokazuju da je istoimena stranka polovinom 2015. godine promenila ime u Srpski preporod i da danas nema stranke registrovane pod tim imenom.
U gradskoj službi za javne nabavke navode da im je u novembru 2014. godine predstavnik Nacionalnog privrednog operatera predložio izradu paketa ličnih podataka pravnih lica Srbije, a oni su prihvatili "u cilju ispitivanja tržišta, obezbeđivanja konkurencije, odnosno sprovođenja centralizovanih javnih nabavki". Trogodišnji ugovor su pokušali da raskinu nedelju dana nakon potpisivanja, ali nisu uspeli da uruče otkaz ugovora pošto se Nacionalni privredni operater nije nalazio na prijavljenoj adresi. Sledeće godine su odbili da od njih preuzmu podatke i račun.
Do sredine marta 2016. godine pred beogradskim Privrednim sudom pokrenuta su 64 postupka u kojima učestvuje Nacionalni privredni operater. Neke je pokrenula ta firma radi naplate ukupno 7,6 miliona dinara, a druge su pokrenuli klijenti koji smatraju da su prevareni i osporavaju potraživanja. Između ostalih, tužili su ih: Elektromreže Srbije, Zavod za udžbenike, KBC Bežanijska kosa, Telekom Srbije, Knjaz Miloš, Infostan i dr. Neki od njih navode da im se akviziter Nacionalnog privrednog operatera predstavio kao čovek iz Ministarstva privrede, Ministarstva zdravlja ili finansija i besplatno nudio navodno poverljive podatke.
Posao koji traje godinama
Na lokalnim izborima u hrvatskoj Zadarskoj županiji 2013. godine, Branislav Švonja i Dušan Oluić bili su na izbornoj listi Demokratske partije Srba. Na istoj listi kandidat je bio i Slobodan Švonja. On je 2010. osnovao firmu Privredni propisi koja se bavi istim poslom kao i Nacionalni privredni operater.
Prema finansijskim izveštajima APR-a, Privredni propisi su od 2011. do kraja 2015. godine imali oko 9,5 miliona dinara prihoda. Od 2011. do aprila 2016. godine, naplatili su gotovo 2,9 miliona od budžetskih korisnika, pokazuju podaci Uprave za trezor. Samo u prva dva meseca 2016. godine Privredni propisi su prihodovali 784.000 dinara - od Smedereva, Zrenjanina i opštine Ruma. Ranije su im novac uplaćivale i druge lokalne samouprave, poput Niša, Kragujevca, Negotina i Krupnja.
Ostatak priče pročitajte na portalu
CINS-a.
Komentari 37
Mira
ovdasnji vojvodjanin
ps-nista bolji ni gori od onih tzv zastitnika muzickog dinara..
Marko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar