Novosadski prolazi
Piše: Živan Lazić
Nema se šta prigovoriti ni izboru lokacija, niti ličnosti i pojava vrednih da trajno ostanu u lokalnoj kolektivnoj memoriji. Naravno, grad ima obavezu da nađe forme sećanja na još neke zaslužnike i događanja; a ima i prolaza.
Zapravo, ravničarski grad, umnogome oslonjen na inženjerske ortogonalne raskrsnice, Novi Sad je u osnovi varoš tipičnih austrougarskih urbanističkih zamisli. Nizijske baruštine i kanali predstavljali su veće prepreke, time i izazove, projektantima. Stoga u starijim kvartovima nema osobenih rešenja, atipičnosti.
Ulice su se relativno lako profilisale, pa nije bilo potrebe ni za takozvane prolaze. Tek u najnovije vreme, pojavljuju se u funkciji skraćivanja pešačkog hoda do određenih destinacija.
Ako se izuzme trgovačka "Prolazna nama" u Tabakovićevoj Klajnovoj palati, prvi prolazi su kod gradske skupštine i na novijem segmentu bulevara Mihajla Pupina. Tu su i dva prolaza za zaboravljeni bioskop "Jadran", te jedva primetni za Pionirsku ulicu, između Studija M i teniskih igrališta. Među poslednje podignutim je u Železničkoj ulici, ujedno i drumski, ispod zgrade DDOR-a.
Mlađi arhitekti pokušavaju da od ulaza u baštu hotela "Vojvodina", odgovarajuće staze i segmenta bioskopa "Arena" oforme duži prolaz, ali ovu zamisao tek valja potpunije osmisliti i realizovati. Od dvorišta između ulica Zmaj Jovine i Ilije Ognjanovića, baš kao i dvorišta između Dunavske i Isidora Bajića, odnosno Trga republike, spontano su formirani prolazi načičkani radnjama i kafićima.
Svi postojeći prolazi su potvrdili funkcionalnost, mada nisu uspeli da se nametnu kao markacione tačke grada. Sasvim su ogoljeni, bez staklene vitrine ili murala, neimenovani i pomalo otuđeni. Samo su pojedini povremeno, tokom Noći muzeja najčešće, lokacija za osobene umetničke izražaje.
Kada majska noć prođe, sve se vrati u uobičajenu kolotečinu; prolazi se doživljavaju isključivo funkcionalno, kao mogućnost da se kraćim putem dođe do željene lokacije. A mogli bi biti prisutniji u dnevnom ritmu grada, sadržajniji i imenom podsećati na ovdašnje zaslužne, a zaboravljene Novosađane.
Jer, prolazi nisu nastali ni slučajno, ni proizvoljno, već na lokacijama gde su prethodni i potonji urbanistički koncepti razvoja grada došli u tačku napetosti, a standardno rešenje se nije moglo, ili nije bilo ni potrebno, izgraditi. Izlaz je nađen u prolazu, kompromisu starijeg i novijeg urbanističkog promišljanja.
Mada u osnovi izgrađeni iz praktičnih potreba, prolazi su biseri gradske arhitekture kojima se sa centralne gradske arterije za tren oka stupa u diskretan, skrajnut kvart, a prikrivene lepote grada odjednom postaju vidljive.
Komentari 14
/
koji su svi ruglo do rugla trpati u okvire estetike.
dovoljno o svakome u ovom gradu.
zaboravili ste na prolaze izmedju zgrada na naselju.tamo iza robne kuce je bas opterecen saobracajem pesaka
car vam je go elito nsa
Roker
Niti su znali da sviraju, niti su im tekstovi bili nesto posebno (uglavnom kvazi ''antiprotivno'' - citaj: lupetanje) a Conta je bio karikatura pankera, nikako pravi panker.
Imali su par medijskih incidenata, odlicnu ideju za promociju u izlogu i to je sve.
Danas ih se retko ko seca, a, po njima, umorni Gilan i Plant jos uvek traju, pa vi sad vidite po kome dajete ime prolazu.
No, u gradu u kome osudjene ubice imaju bulevar, nije to nista cudno.
Gnjusob
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar