Treba štedeti u Nedelji štednje

Svetska nedelja štednje je počela, banke nude razne pogodnosti za otvaranje novih računa, ali ocena urednika magazina "Ekonomist", Milana Ćulibrka, je da građani nemaju odakle da štede. Prema njegovim rečima, svakodnevni troškovi, poput stanarine i hrane, glavna su preokupacija građana, tako da se teško odlučuju na štednju.

"Građani su zaintesovani za štednju, međutim, ako uzmemo u obzir da većina građana ogroman deo svog kućnog budžeta troši na svakodnevne izdatke, ne možemo očekivati veliki odziv u nedelji štednje. Najviše para odlazi na stanarinu, hranu, vodu, još kad se uzmu u obzir i dodatni, a obavezni troškovi, poput, na primer polaska dece u školu, shvatamo da građanima ostaje vrlo malo novca sa kojim mogu da raspolažu", naglašava ovaj stručnjak.

Ćulibrk smatra da su pogodnosti koje banke nude realne, jer je Narodna banka Srbije odlučila da banke budu oslobođene izdvajanja obavezne rezerve na oročenu dinarsku štednju položenu u nedelji štednje. "NBS je ove godine oslobodio banke plaćanja obavezne rezerve, tako da su banke zaista u mogućnosti da ovih dana ponude klijentima dobre cifre", kaže Ćulibrk za Radio 021.

Naš sagovornik kaže da je u ovom trenutku nerealno da se građani vrate na dinarske oročene depozite i smatra da je država počela da promoviše ovaj vid štednje u najgorem trenutku, jer je za kratko vreme vrednost nacionalne valute opala za 40 procenata. "Država mora najpre da obezbedi stabilnost dinara, kao i mnoštvo drugih uslova, kako se građani ne bi osećali prevarenim kad nacionalna valuta izgubi vrednost i oročena štednja građana propadne iz tog razloga", ističe on.

Građani su podeljenog mišljenja da li uopšte veruju bankama, a i oni koji štede to čine sa malim iznosima. "Ne verujem bankama, jer se već sutra mogu zatvoriti. Ako se sećate onog crtaća sa Duškom Dugouškom i rečenice "Banka je zatvorena, ja ovaj grumen zlata nosim kući", shvatićete", reči su jednog mladog sugrađanina.

Milan Ćulibrk preporučuje slušaocima Radija 021 da se ipak opredele za štednju ako ikako mogu, jer smatra da će kriza kapitalizma potrajati još bar godinu dana. Iz tog razloga bi prioritet svakog ko je u prilici trebalo da bude štednja, a ne olako upuštanje u troškove za otplaćivanje nečega što nije neophodno.