Ova psihološkinja od 2003. godine bavi se emocionalnom inteligencijom, sastavnim delom pozitivne psihologije i uspela je da znanje i iskustvo pretoči u reči koje pomažu mnogima da budu bolji, reše određenu dilemu ili sagledaju šta je potrebno da budu zaista srećni. Ideju da pomogne drugima, Jelena je 2010. godine "pretočila" u blog, a nakon godina uspešnog pisanja, u maju prošle godine izdala je i svoju prvu knjigu u, sada već, pet izdanja. Za 021 priča kako je uvidela da je pozitivna psihologija korisna stvar, koja pitanja najviše opterećuju ljude, kao i zbog čega je njena knjiga "Putovanje u središte srca" doživela ogroman uspeh, pa čak završila i na drugim kontinentima.
021: Pozitivna psihologija je grana psihologije, te je očigledno da se ne bavite nadrilekarstvom. Kako su ljudi u početku reagovali na nameru jednog psihologa da se ne bavi isključivo teškim psihičkim oboljenjima, već i običnim, svakodnevnim savetima koji mogu mnogo toga da promene?
Jelena Pantić: Emocionalna inteligencija je, zapravo, vrlo mlad ogranak pozitivne psihologije, nastala devedesetih godina prošlog veka. Tada su psiholozi shvatili da psihologija ne može da bude samo izučavanje patologije - psihopatologije, kliničke psihologije i psihoterapije, s obzirom na to da je zanemaren deo koji se bai unapređenjem funkcionisanja individue i razvijanja ličnih potencijala. Pozitivna psihologija se ne bavi poremećajima, već svakodnevnicom u kojoj ne moramo da budemo bolesni da bismo se lečili, već su nam potrebne određene veštine i znanje da bismo život učinili boljim. Mene je, konkretno, privuklo bavljenje mentalnom higijenom i ljubavlju prema sebi, nešto čime bi trebalo da se bavimo svakog dana zbog sebe. Iako je u početku bilo shvatanje da je bavljenje sobom sebičan potez, vremenom su čitaoci mog bloga promenili mišljenje i postavili se prema sebi s razumevanjem i bez stereotipa da je ovakva pomoć, u vidu saveta, rezervisana samo za slabiće.
021: Građani Srbije preopterećeni su savetima za unapređenje zdravlja, ljubavi, situacije na poslu i sa drugim ljudima. Na osnovu čega se Vaš blog, a samim tim i knjiga "Putovanje u središte srca" razlikuje od čitanja rubrika 'ljubav i seks', 'zdravlje' i 'život' na portalima?
Jelena Pantić: Pre svega, ja sam psiholog i godinama se bavim ovom naukom. Znam da je za određene promene potrebno uložiti vreme, sitne korake i strpljenje, ali najvažnije - slušati sebe i biti svoj najbolji prijatelj. Dugo ljudi nisu shvatali da njihova sreća ne zavisi od drugih ljudi, savršene veze ili punog novčanika, već samo od njih samih i odnosa prema životu. Tačno je da život nije svima i uvek lak i bezbrižan, ali na kraju dana, prepušteni smo sami sebi i bilo bi dobro da izdvojimo makar 10 minuta da sebe pitamo: Kako sam? Šta mi treba? Da li se osećam srećno? Odgovori na ta pitanja vuku nova pitanja, ali se odgovor ne zaustavlja na tome, već iziskuje reakciju. Prođu nekada godine, a da se ne bavimo sobom, a ljudima je neobično da je zapravo potrebno, u kontinuitetu, uložiti toliko malo da bismo dobili mnogo i to dugoročno.
021: Iz iskustva sa ljudima, koja pitanja se najčešće postavljaju i koje odgovore najčešće pružate?
Jelena Pantić: U početku pisanja bloga, teme u vezi sa ljubavnim odnosima bile su najpopularnije. Vremenom su ljudi spoznali šta je lična sreća i zanimali se kako da poboljšaju odnos sa sobom, da budu pametniji u donošenju odluka, a trenutno često diskutujemo pitanje postavljanja ličnih granica. Jedan od mojih najčitanijih tekstova objašnjava kako određena doza neljubaznosti pomaže da imamo bolje odnose s ljudima - ljubaznost jeste vrlina, ali nije obrazac ponašanja prema svima i nema potvrde da se "dobro uvek dobrim vraća". Mi ne biramo ljude koji će se pojaviti u našem životu, ali možemo da naučimo da kanališemo emocije i radimo ono što je u najboljem interesu za nas. Još jedna od popularnih tema je kako reći i primeniti 'ne', tu reč koju svi znamo i možemo lako da izgovorimo, ali ne i primenimo. Često osećamo krivicu ako nekog ili nešto odbijemo, ali radi se o davanju dozvole da kažemo ne kad znamo da je to dobar potez i da će nam pomoći da se osećamo ispravno.
021: Ko Vama pomaže kada ste u dilemi ili problemu? Da li i psiholozima treba psiholog?
Jelena Pantić: (smeh) I psiholozi su ljudi. I mi nekad, kao i svi drugi ljudi, jurimo i ne primećujemo neke stvari na kojima treba da radimo, ali zato imam bliske i drage ljude koji posmatraju sve "sa strane" i skrenu mi pažnju, daju savet. Život je nesavršen i pun izazova, ali bitno je da dozvolimo neprijatnim osećanjima da izađu, a ne da ih ignorišemo ili bežimo. U tome nam mogu pomoći drugi ljudi i treba nekad da tražimo pomoć.
021: Kome su namenjeni Vaši tekstovi? Da li je Vaša stvarna publika i Vaša ciljna publika?
Jelena Pantić: Moji tekstovi namenjeni su svima koji žele sebi da daju dozvolu da budu ljudi - nesavršeni, ali puni života i želje da budu srećniji. Moram da priznam da me je u početku uglavnom čitala ženska populacija, ali mi je drago što je i sve više muškaraca. Moj stav je da, suštinski, svi težimo istim "idealima" u životu, te mi u prilog idu kulturološke promene i potreba muškaraca da više ne suzbijaju emocije, već ih ispoljavaju i na njima rade.
021: Koji je najbolji savet koji, u ovom trenutku, možete da date čitaocima?
Jelena Pantić: Bavljenje sobom je veština, sposobnost bavljenja sobom dolazi sa iskustvom. Birajte ljude oko sebe, ne pristajte na sve, naučite da kažete 'ne' i pokušajte da odvojite za sebe makar pet minuta svakog dana. Na kraju, potražite odgovore na mnoga, često postavljanja pitanja u knjizi "Putovanje u središte srca" i ujedno se nasmejte situacijama iz života koje veliki broj nas često prate.
Knjigu
"Putovanje u središte srca" Jelena Pantić je posvetila svojoj porodici. O kojih osamdesetak tema je pisala pročitajte u ovom delu, koje možete da naručite onlajn i dobijete na ruke za samo jedan dan. Poručite
OVDE, a posetite ovu Novosađanku i na
Fejsbuk stranici i sada već veoma čitanom
blogu.
Komentari 1
Perica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar