Ove zaključke doneo je državni revizor, koji je proteklih meseci kontrolisao rad ove ustanove u toku 2015. godine. Većinu zamerki koje je revizor izneo rukovodstvo je usvojilo i tokom proteklih meseci donet je niz akata.
Kako je ustanovio revizor, Dom zdravlja "Novi Sad" koristio je postojeće aparate i svu opremu namenjenu lečenju osiguranih građana na pružanje usluga privatnicima (firmama, kompanijama) kao i neosiguranim građanima i te usluge je naplaćivao za vreme radnog vremena osoblja. Te usluge su naplaćivali i zaradili su 30,1 milion dinara, istovremeno rizikujući pružanje usluga u radnom vremenu osiguranim građanima. Takođe, naplatili su rad lekarskih ekipa za usluge pružene pravnim licima, a da su te iste usluge već bile pokrivene novcem Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje - što znači da su duplo naplatili usluge i zaradili pride 2,6 miliona dinara.
Takođe, Dom zdravlja je ugovorom sa RFZO imao pokrivene plate za ukupno 17 zaposlenih u odeljenju sportske medicine i preventivne službe, a da njihov rad uopšte ne pokriva obavezno osiguranje. Time je na plate zaposlenih bez osnova potrošeno čak 17,6 miliona dinara. Neosnovano se trošilo i na takozvane stimulacije na plate, iako ne postoji nikakav pravilnik koji uređuje isplatu ove nagrade. Na stimulacije su zaposleni dobili 11,4 miliona dinara, mimo propisa i kriterijuma.
Revizor je u domu zdravlja zatekao na zalihama sanitetski i medicinski materijal vredan 6,8 miliona dinara koji nije bio utrošen na pružanje usluga građanima, iako je u te svrhe nabavljen. Deo materijala u vrednosti od 1,8 miliona dinara dom zdravlja je iskoristio za zbrinjavanje privatnih lica i građana uz naplatu, što nije u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju, te odgovarajućim pravilnicima i ugovorima o poslovanju.
Interesantno je kako je Dom zdravlja "Novi Sad" računao radno vreme i koeficijente zaposlenima. Naime, na 46 radnih mesta, na kojima radi 346 osoba, uvedeno je skraćeno radno vreme. Skraćeno radno vreme, inače, dobijaju radnici zaposleni na rizičnim poslovima, oni koji rade preko noći i postoji veliki rizik od obavljanja posla. Međutim, u domu zdravlja su "rizične poslove" obavljali zaposleni u upravi. Na plate ovih ljudi isplaćeno je skoro 22 miliona dinara više od očekivanog.
Za najmanje 30 osoba, od čega su dva pomoćnika direktora, nezakonito su utvrđeni povećani koeficijenti za plate, suprotno uredbi o koeficijentima za ta radna mesta. Povećani koeficijent je imao blagajnik kontrolor, koji čak nije ni propisan da može zakonski da ima povećanje, kao i administrator uz glavnu sestru tj. tehničara službe.
Na njihove plate je isplaćeno najmanje 522.000 dinara više nego što je trebalo.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti navodi da radno vreme u zdravstvenoj ustanovi određuje osnivač, dakle u ovom slučaju Grad Novi Sad. Još 2012. godine je Grad trebalo da utvrdi radno vreme i definiše ga odlukom, ali do dana današnjeg taj akt nije donet. Zato je dom zdravlja samostalno uredio raspored rada i radno vreme, te odredio da zaposleni u Odseku odbrane, obezbeđenja i zaštite unutar Službe za pravne i ekonomske poslove rade od sedam ujutru do 15 časova. Međutim, u praksi je revizor ustanovio da su oni radili dva dana uzastopno po 12 sati, a potom dva dana uopšte nisu bili na poslu. Takođe, lekarima koji rade nedeljom bi trebalo da se dodeli jedan slobodan dan u toku sedmice. Umesto da im daje slobodan dan za rad nedeljom, dom zdravlja je ovim lekarima nezakonski plaćao prekovremeni rad. Direktor je ovu pojavu objasnio činjenicom da dom zdravlja nema dovoljno lekara, te ne može da dozvoli slobodne dane tokom sedmice. Međutim, direktor je potom doneo novu odluku o radnom vremenu, čime je situacija konačno bila ista na papiru i u praksi.
Revizor je ustanovio da nisu postojali kriterijumi za prekovremeni rad, što znači da je direktor na osnovu spiska - imena i prezimena zaposlenog i službe u kojoj radi, načelno donosio odluku o prekovremenom radu, a da nije bio upoznat s razlozima istog. Na zamerku revizora, ustanovljen je interni kontrolor koji je ovu situaciju rešio.
Dom zdravlja "Novi Sad" je 2015. godine zaposlio 106 osoba - 25 na neodređeno, 81 na određeno vreme. Od tih 106 osoba, za 19 postoji dokaz o raspisivanju javnog oglasa za posao, dok za 82 ne postoji dokaz o raspisivanju javnog oglasa i transparentna procedura kako su isti primljeni u kuću. U postupku revizije je direktor zato morao da donese proceduru o zasnivanju i prestanku radnog odnosa i spreči ovakvo ponašanje.
Ostale zamerke revizora česte su u svim javnim ustanovama i preduzećima - nepostojanje interne, finansijske kontrole, strategije upravljanja rizicima i imovinom, sprovođenje javnih nabavki mimo zakona... Takođe, Dom zdravlja nije uvek imao dobru komunikaciju sa osnivačem, Gradom Novim Sadom. To pokazuje informacija da je 2015. godine dom zdravlja podneo Gradskoj upravi za zdravstvo zahtev za refundaciju troškova nastalih usled pravosnažnih i izvršnih presuda u iznosu od 21,6 miliona dinara. Grad Novi Sad nije refundirao troškove, pa čak ni odgovorio na ovaj zahtev Doma zdravlja, čime je ustanovu doveo u rizičnu finansijsku i poslovnu situaciju.
Revizor je preduzeću preporučio da ispravi sve probleme koje ima i dovede situaciju u ustanovi u zakonske tokove. Dom zdravlja je većinu saveta revizora zaista usvojio i uredio radno vreme, koeficijente za plate, obavestio RFZO o svim problematičnim transferima i dostavio validne podatke, a direktor je upozorio svoje načelnike i pomoćnike da se svi interni i spoljni akti moraju poštovati.
Izveštaj revizora možete da pogledate
OVDE.
.jpg "Povređeni u nesreći u Novom Sadu i dalje veoma teško:")
.jpg "Brnabić: Zašto traže Vučevićevu glavu zbog nesreće u Novom Sadu, šta je on kriv, neka traže moju")
Komentari 25
pomatrac
@Sve po Vuku
Prvo se obrazujte, pa nađite da komentarišete.
Sve po Vuku
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar