Studenti se pre 20 godina borili zbog politike, a danas zarad opstanka

Nezadovoljni nereagovanjem uprava fakulteta, studenti su izašli na ulicu i tražili da im se ne naplaćuju nezakoniti troškovi. Nijedan od obećanih nameta nije ukinut, niti se šta promenilo.

Danas, 21. decembra obeležava se 20 godina od studentskih protesta '96 i '97 godine kada su studenti iskazali bunt protiv tadašnjeg režima, a Stefan Palešćak iz Studentskog pokreta kaže da je osnovna razlika što su ti protesti bili dnevnopolitičke prirode, dok se studenti danas bore za opstanak.

"Osnovna je razlika što su se ti protesti ticali dnevne politike, a ne materijalnog položaja studenata. Koliki je zapravo domet studentske borbe je tema za diskusiju, lično smatram da studenti kao posebna društvena grupa ne mogu sami da menjaju društvo, već su dometi studentske borbe ograničeni na univerzitet i visokoobrazovni sistem", smatra on.

Palešćak za 021 ukazuje na to da je neophodna solidarnost među studentima svih fakulteta da bi se zajednički problemi savladali i poboljšao njihov nezavidan položaj.

Studenti se danas suočavaju sa brojnim nezakonitim nametima, poput overe semestra, prijave ispita ili "razgovora sa rektorom" koji se naplaćuje.

Najveći problemi uz ekonomsko nasilje su i pasivizacija studenata na kojoj se sistemski već godinama radi, što odgovara vladajućim strukturama i krupnom kapitalu, navodi Marina Savić iz Studentskog pokreta Novi Sad. Ona napominje da su zvanične organizacije pri fakultetima, Savez studenata i studentski parlamenti samo produžena ruka politike koju sprovode fakulteti i da ništa do sada nisu uradili što je u interesu studenata.

"Problem je što studentski parlament kao zvanično predstavničko telo studenata ne prepoznaje studetske probleme. Oni se bave organizovanjem žurki i kojekakvih "jada" i odlaska na more. Imali smo dva protesta i aktivne kampanje. Ono što je karakteristično ne samo za Novi Sad, već generalno je da studenti ne prepoznaju partikularnost ciljeva, odnosno da svaki fakultet ima svoje probleme. Autonomija fakulteta i univerziteta je donela to da svaki fakultet može da sprovodi sopstvenu politiku, a politike su nam različite. Student FTN-a ne može dobro da se suživi ako se ne upozna sa problemima studenata Filozofskog i obrnuto", kaže sagovornica.

Ona dodaje da je u poslednje vreme sve veći problem komercijalizacija visokog obrazovanja.

"Tržišna logika se najbolje vidi na FTN-u na smerovima koji su napravljeni samo da zadovolje određenu firmu. Neki profesori imaju firmu koja je pri fakultetu gde se smerovi otvaraju i zatvaraju iz godine u godinu samo da obezbedi kadar za njihove potrebe", napominje predstavnica studenata.

Studentski pokret je zarad lakšeg praćenja njihove borbe pokrenuo i novi studentski časopis "Studentska zona" koji će izlaziti na dva meseca i baviti se njima važnim pitanjima.

Podsetimo da će dvadeset godina od studentskog protesta '96/97. u Novom Sadu, koji je usledio kao podrška građanskim protestima u vezi sa priznavanjem izborne volje građana na prethodno održanim lokalnim izborima, biti obeleženo večeras u SKC Fabrika.

Posetioci će moći da vide izložbu fotografija i arhivske građe, tribinu, promociju knjige "Ove noge nisu male", reprint izdanja informatora i biltena, kao i specijalni broj "Proglasa", studentskih dnevnih novina koje su pratile svakodnevna dešavanja na protestu, kao i projekciju dokumentarnog filma Aleksandra Davića "Ove Noge Nisu Male".  Govornici na tribini biće profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić, novinarka Branislava Opranović, sociolog Aleksej Kišjuhas i glumac Milovan Filipović.

Program će početi u 19 časova, a ulaz je besplatan.