Potencijalno i najčešće se oni obrađuju i koriste od strane trećih lica u cilju ostvarivanja njihovih usluga, promovisanja različitih proizvoda ili nagrađivanja.
Tako je Novosađanka Dijana Ivanković doživela neprijatnost u vreme parlamentarnih izbora, kada je broj telefona koji je dala predsedniku skupštine stanara došao do predstavnika političke stranke.
"Oni su izmamili naše brojeve pod objašnjenjem da će nas obaveštavati o servisnim informacijama, a ispostavilo se da su iste poturili predstavnicima jedne stranke, koji su nas tada evidentirali kao njihovog ravnopravnog člana, iako za to nisu imali dozvolu", istakla je Dijana i naglasila da se tim povodom nije obraćala Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti jer smatra da je to suviše komplikovan proces i naglasila da je osim ovog slučaja nekoliko puta putem telefona bila uznemiravana i od strane pojedinih kompanija u gradu, koje prema njenim rečima imaju agresivan marketing.
Da su Novosađani često meta telefonskih uznemiravanja objašnjava i Zoran Stojšin, koji je rekao da ga gotovo svakodnevno različite kompanije uznemiruju putem telefona i nude različite vrste svojih usluga. "Već nekoliko godina mesec dana pred registraciju automobila dobijam SMS-om ponude agencija za registraciju, a sve one znaju i koji automobil posedujem, koje je godište i koje kubikaže. Dobijam ponudu izraženu tačnom sumom za predstojeću registraciju jer imaju moj broj telefona i moju adresu i podatke o vozilu, a pitam se, od koga su te podatke dobili", kaže Stojšin i dodaje da je revoltiran time što država ne shvata ozbiljno ovu problematiku, već, kako je rekao, lakše joj je da se bavi posledicom dok zanemaruje zakonodavstvo i preventivu da do toga ne dođe.
Prema podacima Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, svest građana o pravu na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti kontinuirano raste, ako je suditi po broju podnetih prijava u ovoj oblasti od strane građana.
"Ukoliko neka kompanija raspolaže podacima o ličnosti, građani mogu podneti formalan zahtev za obaveštenje o obradi istih, kojim je moguće postaviti pitanja onome ko raspolaže vašim podacima, npr. na koji način je prikupio te podatke, po kom pravnom osnovu, sa kojom svrhom, koliko dugo će ih čuvati i slično", rekao je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić za
Dnevnik i dodao da je potom
moguće podneti zahtev za brisanje tih podataka ukoliko su oni prikupljeni bez zakonskog ovlašćenja ili pristanka građana, ili da se isti isprave ukoliko su netačni.
Postavlja se pitanje koje institucije imaju pravo da nam i u koju svrhu traže lične podatke. Osim tih sve češće su ugroženi i korišteni biometrijski podaci - otisak prsta, šake ili zenice oka. Obrada i čuvanje ove vrste podataka u Srbiji nije dozvoljeno. U članu 42 Ustava Republike Srbije uređuje se oblast zaštite podataka o ličnosti, po kom je upotreba podataka o ličnosti zabranjena i kažnjiva izvan svrhe za koju su prikupljeni, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije. Takođe ovim članom naglašeno je da svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe.
Uprkos činjenici da je pitanje zaštite podatka o ličnosti zakonski dobro uređeno i to Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti koji je stupio na snagu 2009. godine i od tada menjan dva puta, i Konvencijom Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka o ličnosti koju je Srbija potpisala i ratifikovala, a koja je stupila na snagu 2006. godine može se zaključiti da Novosađani, ali ni ostali građani širom Srbije, još uvek nisu upoznati sa svim pravima koja im, barem kada je ovaj problem u pitanju, pripadaju.
Dozvoljeno pozivanje javno dostupnih brojeva telefona
Korištenje podataka o imenu, prezimenu i telefonskom broju građana, koji su već objavljeni u javno dostupnom telefonskom imeniku, od strane kompanije u cilju promocije rada, nuđenja usluga i nagrađivanja po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti nije zabranjeno. Međutim Šabić je naglasio da učestalo pozivanje i pored odbijanja ponude nije dozvoljeno, te se građani tim povodom mogu obratiti nadležnim inspekcijama u ministarstvu nadležnom za zaštitu potrošača.
_(1).jpg "Gašić o akciji")
.jpg "Vučić: Žao mi je ako je Vesić stupio u štrajk glađu, molio bih ga da to ne čini")
.jpg "Stanje povređenih na Železničkoj stanici poboljšano, ali su i dalje u teškom stanju")
Komentari 3
obrada
Kaligula
Mihajlo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar