Najveći dužnik je Apoteka "Pančevo", koja duguje preko 912 miliona dinara, a račum im se nalazi višemesečnoj blokadi. Odmah iza nje je Apoteka "Šabac" sa dugom od 368 miliona. Treći najveći dužnik je Apoteka "Novi Sad", koja je proteklih meseci smanjila dugove za pet miliona, te sada poveriocima duguje 239 miliona dinara.
Dugovanja državnih apoteka, koja iznose preko 2,5 milijardi dinara, predstavljaju problem za koji se poslednjih meseci pronalazi rešenje. Međutim, ono što je urušavano godinama, teško je popraviti preko noći. Brnabić je za 23. januar najavila sastanak sa apotekama i 25 lokalnih samouprava, sa idejom da se deo duga otpiše. Kako je ukazala, mesečna kamata je 250 miliona dinara.
"Taj problem traje 15 godina, dugovi su nagomilavani do 2006, kada su prebačeni u javni dug, a najgore je što su potom nastavili da se gomilaju", poručila je ministarka. Ona je dodala da je razgovarala sa poveriocima i veledrogerijama, te da očekuje da u pregovorima sa njima deo kamata bude otpisan, uz grejs period i na rate.
Na ovaj predlog ministarke, direktorka Apoteke "Novi Sad" Nada Ilić kaže da se problem državnih apoteka mora rešavati sistemski. "Svaki pomak po tom pitanju je smanjenje problema, ali trajno rešenje se mora naći na državnom nivou, isto za svaku apoteku. Stari dugovi se moraju rešiti što pre, a takođe se moraju naći rešenja za normalno funkcionisanje apoteka, kako bi one pružile kvalitetnu zdravstvenu uslugu, kakva se od njih očekuje", poručuje Ilić za 021.rs.
U sličnim problemima kao državne apoteke, nalaze se i domovi zdravlja, pa tako Dom zdravlja "Novi Sad" duguje više od deset miliona dinara. Međutim, ono što je razlika između apoteka i domova zdravlja, jeste način finansiranja. Dok lekari svoje zarade dobijaju iz budžeta, apotekari je obezbeđuju iz marže od 12 odsto, za čije se povećanje oni zalažu, a zbog čega su i protestovali tokom leta.
Ovakav sistem finansiranja u primeni je preko deset godina, ali problem je u tome što je promet slabio, cene opadale, a marža ostajala ista. Sa druge strane, Zakon o javnim nabavkama se ne primenjuje na privatne apoteke, zbog čega su državne u podređenom položaju. Ovu neravnopravnost priznala je Ana Brnabić, ali je dodala i to da su veliki problem malverzacije koje su postojale u radu ovih ustanova.
Prema rečima ministarke, dugove apoteka otplaćivaće njeni osnivači, odnosno lokalne samouprave.
_(1).jpg "Gašić o akciji")
.jpg "Vučić: Žao mi je ako je Vesić stupio u štrajk glađu, molio bih ga da to ne čini")
.jpg "Stanje povređenih na Železničkoj stanici poboljšano, ali su i dalje u teškom stanju")
_joker_out.jpg "Nije vreme za muziku: Joker Out odložio koncert u Novom Sadu, prihod doniraju porodicama nastradalih")
Komentari 26
Prosta stvar
Stvar je u plaćanju leka od strane RFZO, a potpuno je nebitno da li ga pacijent podiže u apoteci ili recimo dobija na klinici ili od doktora koji ga leči.
Nema potrebe da se samo zbog toga plaća prostor i bruto plata za toliki broj zaposlenih u državnim apotekama.
Alo vi mesečno u bruto platama i troškovima koje pravite koštate više od gomile potrebnih i neophodnih lekova !!!!!
Pacijent
Recimo jedan lek ima rok upotrebe dve godine i privatna apoteka ga plaća dobavljaču u roku od 2 meseca , a državna apoteka za godinu dana ili ko zna kad (može im se i jednostavno da ne plate dug).
Naravno da će onda dobavljač za ispravan lek u roku upotrebe odobriti nižu cenu i veći rabat onoj apoteci koja mu plaća u kraćem roku i pravi veći promet (PLAĆENI)
Šta Vam nije jasno ? Vi ste recimo preuzimali lekove, ali ih niste plaćali dobaljačima,već ih prodavali i od toga novca isplaćivali plate. I šta sad? Novosadjani da plate vaše dugove da bi vi mogli po starom?
Uostalom, zašto ne date otkaz i ne otvorite privatnu apoteku,ako je to tako isplativo?
Olja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar