Kako da lokalna vlast bolje čuje građane

Po običaju oni su puni obećanja pred izbore i tada sve postaje moguće. Praksa ipak pokazuje da su stvarni problemi građana zapravo interesantni samo ako mogu da se iskoriste u promotivne svrhe i za kupovinu jeftinih političkih poena.

Jer, kako vole da sami kažu, "nisam se ja bavio politikom da bi tebi (građaninu) bilo bolje, već meni". Po tome se ne razlikuje nijedna dosadašnja vlast, niti ijedan političar, smatra dugogodišnji novosadski novinar Zlatko Čonkaš.

- Ako uzmete npr. problem urbanizma, videćete da je svaka vlast ista po tom pitanju. Uvek se ponavljaju slične stvari, slični problemi. Sada je aktuelna tema gradnja ogromne zgrade u centru Novog Sada, nameće se da je to neophodno i da je dobro kada grad raste u visinu, a šta građani zaista misle to odavno niko ne pita. Naravno, niko od njih u svojoj predizbornoj kampanji neće reći da će rušiti kulturno-istorijske spomenike, takvih tema nema pred izbore, uglavnom je tada sve okrenuto prosperitetu, lepoj budućnosti, zapravo šarenim lažama - ocenjuje Čonkaš.

Naravno, obećanja se posla izbore brzo zaboravljaju, a u prvi plan uđu neke nove investicije. Tako se npr. u svakoj predizbornoj kampanji Novosađanima obećava gradnja Gradske bolnice i to je tako bar dve decenije unazad. Nekad su i same želje građana bez nekih realnih utemeljenja, poput vraćanja tramvaja na novosadske ulice, ali promućurniji političari to dobro znaju i rado koriste kada treba da pridobiju glasače.

Ono što građani u većini ne znaju je kako se zaista određuju prioriteti za jedan grad, u ovom slučaju Novi Sad. Odnosno, šta je zaista gradski prioritet i čiji se interes gleda kada se planiraju ulaganja zajedničkih novaca.

Iz Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije kažu za 021 da se sve investicione aktivnosti realizuju na osnovu godišnjeg Programa uređivanja građevinskog zemljišta i u skladu sa sredstvima predviđenim ovim programom.

- Nacrt predloga Programa izrađuju službe uprave, dok sam Program u konačnom obliku usvaja Skupština grada za svaku godinu pojedinačno. Pri tome postoje kapitalni projekti, koji su bazirani na ranije donetoj Strategiji održivog razvoja Grada. Strategija sadrži akcioni plan sa spiskom projekata koji su povezani sa identifikovanjem trenutnog stanja u Novom Sadu. Prilikom izrade ovog programa ostvaruje se i tesna saradnja sa Savetima Mesnih zajednica na taj način što se razmatraju njihovi zahtevi za rešavanje prioritetnih komunalnih problema - navode u Gradskoj upravi za građevinsko zemljište i investicije.

Kolika je zaista uloga mesnih zajednica i ko je važniji?

Ivan Siler, predsednik Mesne zajednice Južni Telep u kojoj su na čelu ljudi iz vladajuće Srpske napredne stranke, smatra da politička pripadnost članova mesne zajednice ne utiče na ekspeditivnost i zalaganje tih ljudi da se neki problem građana reši.

- Kao neko ko je obišao sve mesne zajednice u Novom Sadu i razgovarao sa njihovim predstavnicima, smatram da je nebitno iz koje su političke opcije. Članovi Saveta Mesne zajednice zaista imaju želju da se izbore za bolje uslove u svom kraju, što je i logično. Ako pripadate nekoj političkoj stranci, onda treba da znate da oni koji su vas izabrali žive u kraju o kojem vi vodite računa. Dakle, ako se potrudite da tim istim građanima obezbedite bolje uslove za život, oni će možda ponovo glasati za vas. Zato mislim da su prioriteti iznad stranačkih interesa, i da neka viša politika nema mnogo veze sa lokalnom - navodi Siler za 021.

Međutim, vlast ne uvažava jednako sve mesne zajednice i ne tretira sve građane isto, tvrde u Mesnoj zajednici “Omladinski pokret”, koja je jedna od retkih ili čak jedina u Novom Sadu u kojoj su ljudi iz opozicione Demokratske stranke. Njen predsednik Marko Mirković kaže da su do pre četiri-pet godina imali dobru saradnju sa svim nadležnim organima u gradu i da je vlast razmatrala njihove predloge, ali da to već dugo nije slučaj.

- Mi svake godine dobijemo da uradimo program investicionih radova, mi pošaljemo to nazad, ali nas onda niko ne zove. Čujem da druge mesne zajednice zovu i da imaju kontakta sa Gradom, ali mi ne dobijamo poziv za saradnju, što pre nije bio slučaj. Onda pokušavamo na druge načine da izdejstvujemo da se neki problem reši - kaže Mirković i dodaje da niko nije eksplicitno rekao da je politika razlog zašto se ignorišu želje građana koji pripadaju baš ovoj mesnoj zajednici.

Ipak, da bi rešili neki osnovni komunalni problemi, na primer postavljanje podzemnih kontejnera, predstavnici ove mesne zajednice moraju da se dovijaju kako znaju i umeju i koriste alternativne metode.

- Niko nama direktno nije rekao da je politika u pitanju. Dok smo pre imali normalnu saradnju sa Gradom, sad je to nešto slabije, pa mi to rešavamo kroz inspekcijske naloge i druge, alternativne kanale ili lično. Na taj način smo uspeli da sredimo da nam postave podzemne kontejnere, odnosno stavljeni smo kao prioritet, ali ništa ozbiljnije od toga - navodi Mirković.

Da lokalna vlast nema preterano sluha za većinu građana, smatra i Čonkaš. On ističe da je to zajedničko svima koji su bili na čelu Novog Sada, bar u poslednjih najmanje desetak godina.

- Ne treba se zavaravati, nijedna vlast nije imala sluha za građane i njihove želje kada je izgradnja u pitanju. Imala je sluha za one koji imaju novac, odnosno za one koji su spremni da učine određene ustupke - ocenjuje Čonkaš.

Naravno, svaka vlast tvrdi da sjajno sarađuje sa građanima, da uvažavaju njihove sugestije i predloge. Pa tako i aktuelna. Kako tvrde, Grad je naročito angažovan na "poboljšanju komunalnih standarda u prigradskim naseljima".

- Pritom je jedan od glavnih prioriteta ulaganje u ono što je decenijama bilo zanemarivano, a to je izgradnja sistema kanalizacije i stvaranje uslova za kvalitetniji i ekološki napredniji život stanovnika prigradskih naselja. Pored toga što je izgrađena kanalizaciona mreža u Kovilju, Kaću, Budisavi, Stepanovićevu, Begeču, delu Veternika i Rumenke, Grad Novi Sad investirao je u izgradnju čak tri separatna prečistača otpadnih voda (u Kovilju, Stepanovićevu i Rumenki). Takođe se ulažu napori u rešavanje problema odvođenja otpadnih voda i u naselju Bocke pa je u tom cilju izgrađena je crpna stanica i gravitaciono-potisni cevovod, a sa navedenim aktivnostima nastaviće se i ove godine. Sem toga, investiciona ulaganja u prigradska naselja odnose se i na rešavanje problema odvođenja atmosferskih voda, unapređenje putne infrastrukture, povećanje bezbednosti u večernjim časovima, kao i na poboljšanje uslova za sport, rekreaciju i razonodu - navode iz Gradske uprave.

Ono čime se naročito ponose jeste, kako navode, "činjenica da poslednjih nekoliko godina nijedan deo teritorije Grada Novog Sada nije zanemarivan u pogledu ulaganja u unapređenje komunalne infrastrukture".

Predsednik Mesne zajednice Južni Telep Ivan Siler ističe dobru saradnju njegove mesne zajednice sa Gradom i smatra da se građani i dalje u velikoj meri obraćaju mesnim zajednicama u nadi da će njihovi problemi tako biti rešeni.

- Građani se obraćaju mesnim zajednicama kada imaju neki problem, naročito stariji sugrađani koji vole da dođu lično. Iako su nam svi podaci danas dostupni preko interneta, oni u velikoj meri imaju naviku da se obraćaju mesnim zajednicama - kaže Siler i dodaje da je Novi Sad, kada je u pitanju saradnja sa mesnim zajednicama, napravio značajan iskorak.

S druge strane, predsednik Mesne zajednice "Omladinski pokret" Marko Mirković smatra da je postizborna realnost nešto sasvim drugo.

- Na primer, u ulazima na Bulevaru Jaše Tomića 29-31, stanari dve zgrade čim padne kiša ne mogu da izađu iz kuće koliko se blata stvori. Pred izbore su svi živi obećavali da će to biti sređeno, ali ništa. Da li je to zašto što je opoziciona stranka u ovoj mesnoj zajednici ili je neki drugi razlog, ne znamo. Stalno urgiramo da se to reši, ali ništa. Ono što je činjenica je da to ljudima stvara veliki problem i da to nisu ulaganja od više desetina miliona evra, već od milion dinara - rekao je Mirković za 021.

Iako su mesne zajednice jedan od kanala gde građani mogu izneti svoje probleme, činjenica je da su u daleko većem broju oni i dalje obraćaju medijima za pomoć u rešavanju komunalnih problema. A medija je sve manje i sve se manje bave svojim poslom.

Razlog zbog čega građani i dalje tretiraju medije kao način da reše svoj problem je sopstveno ili tuđe iskustvo iz kojeg su uvideli da predstavnici lokalnih vlasti retko kad imaju vremena, strpljenja ili interesa da se bave "sitnim stvarima". Tako građani medije koriste kao razglas da ih vlast bolje čuje, i nadaju se da će ako dignu dovoljno buke na taj način, njihov problem možda biti rešen. Nekad to uspe, ali češće ne.

To se može videti iz primera meštana Kovilja. Naime, stanovnici ovog naselja godinama plaćaju izuzetno skupu putarina za mali deo autoputa koji ne mogu da zaobiđu. I godinama traže da se reši taj problem, ali niko od nadležnih ne raguje. Reagovao je jedino gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, koji je još pre godinu dana obećao da će Grad doneti posebnu odluku kojom će definisati kako će meštani Kovilja biti oslobođeni plaćanja putarine. Međutim, za sada je sve ostalo na obećanju.

Ima li rešenja?

Ipak, pre obraćanja medijima ili odlaska do mesne zajednice, potrebno je promeniti svest onih koji dolaze na vlast, pre nego što dobiju "izliv vlasti u mozak". A dugoročna planiranja i konstantna anketiranja su jedno od rešenja kojima se mogu zadovoljiti svakodnevne potrebe građana.

Kako bi to moglo da izgleda?

Tako što bi stranačka vojska koja se pred izbore šalje od vrata do vrata u svrhu ubeđivanja glasačkog tela, mogla i nakon izbora da se iskoristi za anketiranje građana o problemima u sopstvenom kvartu. Da se zaista sazna "kako građani dišu", a uz pomoć modernih tehnologija i redovno obaveštavaju o planovima i promenama koje se tiču prostora u kom žive. Da imaju veću mogućnost da učestvuju u javnoj raspravi, da ih neko zaista i sasluša ma koliko oni "mali" bili.