Decenija agonije ATP "Vojvodina"

Piše: Živan Lazić

Po sudovima u Novom Sadu vode se čak tri spora u vezi sa ovim slučajem; vreme i novac se troše na procese i advokate. A moglo je biti drugačije, sa poslovnim zdanjem i hiljadu uposlenih na Sentandrejskom putu br. 11, a ne da 400 uposlenih izgubi posao i punu deceniju čami po biroima rada.

Protiv preduzetništva

Ilija Dević je leta 2004. godine, u konkurenciji jedanaest rivala, na aukciji za 3,9 miliona evra kupio i za dve godine revitalizovao posrnulog prevoznika ATP "Vojvodina", zapošljavajući blizu 200 novih radnika. No, njegova poslovna vizija bila je mnogo veća; kako je rok aktuelnoj međumesnoj stanici istekao još 1977. godine, izgradio je novu, uz servis "EvoBus" za preglede i održavanje autobusa "Mercedes" i "Setra".

Pripremio je teren i podzemne instalacije za benzinsku pumpu, samoposlugu, hotel i taksi stajalište. Vrednost ulaganja premašuje 30 miliona evra i to je najveća domaća investicija u Srbiji. Kompleks bi zapošljavao hiljadu radnika, vremenom i više.

Problemi su počeli odbijanjem grada da izvrši ugovornu obavezu i međumesni saobraćaj sa stare preusmeri na novu stanicu. Investitoru su pristizale rate, a nije bilo planiranog prihoda, te je zapao u kašnjenje, potom i nemogućnost otplate kredita. Do stečaja.

Utvrđena krivica grada

ATP "Vojvodina" je Privrednom sudu odmah tužila grad Novi Sad. Posle četiri godine, spor je presuđen u korist prevoznika, grad je kažnjen sa četrnaest miliona evra plaćanja nadoknade oštećenom.

U vanrednom pravnom postupku, nadoknada je umanjena na četiri miliona. Slučaj je još pred Ustavnim sudom Srbije, ali i u Strazburu, pred Evropskim parlamentom.

Odavno je uočeno da je reč o jedinstvenom primeru u kome nije oštećen ni državni, ni društveni kapital, već privatni investitor i stavljen je na listu 24 slučaja čije preispitivanje rezolucijom traži Evropska unija. Kako je preduzeće i u stečaju nastavilo da trpi posledice gradske odluke, ponovo je tužilo grad, ovoga puta za nadoknadu štete nastalu u periodu 2011. do 2015. godine.

Sam Ilija Dević, 82-odstotni vlasnik ATP "Vojvodina", je Višem sudu tužio grad za ličnu nadoknadu, s obzirom da je ulaganja garantovao ličnom i imovinom matićnog preduzeća "Mankop".

Bezbroj ročišta

Proces pred Višim sudom u Novom Sadu je kafkijanski; mada su stranke na startu procenile da je dve godine i pet ročišta dovoljno, traje već četiri i održano je čak osamnaest ročišta; promenjene su tri sutkinje. Rezultata nema, a u glavnoj ulozi je veštak Jovan Dragaš.

Prvo je nakon godinu dana procenio (nepostojeću) štetu u poslovanju ATP "Vojvodina" do 2007, mada rad preduzeća u ovom razdoblju nije predmet spora. Pošto je priznao da je pogrešio period(?), nakon dodatnih 12 meseci je procenio štetu nastalu samo u saobraćajnom segmentu i neiznajmljivanjem prostora na novoj stanici. Izostala je procena iz drugih delatnosti, pre svega servisa, najvrednijeg odeljenja celog kompleksa.

Drastične razlike u nalazima veštaka

Sud je za analizu poslovanja ovog objekta zatražio veštačenje Mašinskog fakulteta iz Beograda, koji štetu nastalu na poslovanju servisa procenjuje na 70 miliona evra. Postupajuća sutkinja je prihvatila nalaz i, kako procedura nalaže, prosledila tuženoj strani. Brzo je premeštena na drugo radno mesto, predmet je dodeljen sudiji Kseniji Rončević.

Veštak Dragaš septembra pretprošle godine napokon dostavlja konačan nalaz u kome štetu procenjuje na 24 miliona evra. Međutim, nakon desetak dana, menja mišljenje i štetu umanjuje na samo tri miliona. Sa druge strane, tužilac Dević angažuje veštaka koji štetu procenjuje na 102 miliona evra, od čega je 66 miliona na servisu.

Imajući u vidu drastične razlike u procenama veštaka, advokat Nebojša Đokić, zastupnik tužioca, na poslednjem održanom ročištu predlaže da sud odredi novo veštačenje, sudija odbija predlog. Tužilac je potom zatražio izuzeće sudije, predsednik suda je nedavno odbio zahtev, pa će 2. marta sutkinja imati prilku da održi glavnu raspravu, a nakon toga i donese prvostepenu presudu.

Krivci zaobiđeni

Mada se ni na jednom od tri sudska procesa ne dovodi u pitanje krivica grada, Maja Gojković, gradonačelnica koja je odbila da izvrši ugovornu obavezu, je tokom decenije sporenja samo jednom ispitana, u svojstvu svedoka. Odgovarala je neodređeno, potpuno i neprecizno, pa je javnost ostala uskraćena da čuje zašto je ugovor o izgradnji nove stanice prvo potpisala, potom odbila da realizuje.

Još je veće nedoumica zašto potonje lokalne vlade, i kada su konstituenti bile stranke drugačije orijentacije, nisu odgovornije pristupile ovom slučaju, već su, uzdajući se u snagu političke pozicije, izbegavale da rešavaju problem koji je "zakuvao" neko od prethodnika.

Posledice su jezive; potisnut je dobar preduzetnik, narušen ugled grada kod potencijalnih investitora, dok blizu 450 nekadašnjih radnika jedva krpari. A moglo je, da je grad bio odgovaran, biti drugačije i pod krovom ATP "Vojvodina" raditi i izdržavati porodice više od hiljadu Novosađana.