I dok se u Beogradu broj parnica blago smanjuje, u Novom Sadu raste, od 350 u 2013. do 2.004 u 2016. godini. U Beogradu u proseku bude podneto oko 1.000 prijava godišnje, koji se reše vansudski, sa prosečnom odštetom od oko 20.000 dinara, a na sudu završi više od 300.
Inače, gradovi i opštine su u poslednje tri godine na ime odšteta za ujede pasa lutalica, prema procenama NALED-a, isplatili više od milijardu dinara, rečeno je danas na okruglom stolu "Odštetni zahtevi - efekti na budžet i sprečavanje zloupotreba".
To je veliko opterećenje za lokalne budžete, a poseban problem predstavljaju zloupotrebe u vidu lažnih prijava, navedeno je u zajedničkom saopštenju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i NALED-a, koji su organizovali okrugli sto u Palati Srbija kao inicijatori rešavanja problema zloupotreba.
Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave Ivan Bošnjak je istakao da je prošle godine formirana radna grupa koja bi uskoro trebalo da dođe do celovitog sistemskog rešenja, za postupanje nadležnih organa u procesuiranju odštetnih zahteva, zbrinjavanje pasa lutalica, ali i kako bi oni koji zloupotrebljavaju zakonski okvir bili adekvatno sankcionisani.
Kako je rečeno na skupu, praksa gradova i opština pokazala je da iza lažnih odštetnih zahteva često stoje organizovane grupe u kojima se pojavljuju ne samo iste 'žrtve' već i isti advokati. Takođe, problem postoji i u sudskoj praksi, jer se presude neretko donose samo na osnovu iskaza žrtve, kao i u postupanju lekara, pošto potvrđuju ujede iako nisu uvek kompetentni za taj posao (lekari domova zdravlja) ili nisu obavili sve potrebne provere.
Značajan pomak donelo bi formiranje registra odštetnih zahteva za celu Srbiju, kako bi se na jednostavan način otkrilo ko se neuobičajeno često pojavljuje kao žrtva pasa lutalica.
Potrebna je i obuka pravobranilaca, kreiranje smernica komisijama koje u opštinama odlučuju o zahtevima za odštetu kako da postupaju, kao i ujednačenje sudske i medicinske prakse, rekao je stručni saradnik NALED-a Simo Vuković.
Gradski menadžer Beograda Goran Vesić ocenio je da bi trebalo pooštriti kaznenu politiku prema vlasnicima koji ljubimce puštaju na ulicu, jer je to jedan uzroka problema, posebno imajući u vidu podatak da oni čine 80 odsto populacije napuštenih pasa.
Kako su troškovi sudskih postupaka veliki i mogu da budu i veći od odštete, u opštini Kanjiža našli su rešenje. Na okruglom stolu predstavljen je model prema kojem je opštinska uprava zaključila ugovor s osiguravajućom kućom kojoj plaća premiju, a osiguranje potom proverava opravdanost zahteva, što je značajno smanjilo rashode lokalnog budžeta, koji sada mogu da budu uloženi u adekvatno zbirnjavanje lutalica i druge potrebe.
Podetimo da je u Novom Sadu ipak zabeležen manji broj tužbi u 2016. godini, u odnosu na 2015, o čemu opširnije
OVDE, a najviše napada zabeleženo je kod
Beogradske kapije.
_(1).jpg "Gašić o akciji")
.jpg "Vučić: Žao mi je ako je Vesić stupio u štrajk glađu, molio bih ga da to ne čini")
.jpg "Stanje povređenih na Železničkoj stanici poboljšano, ali su i dalje u teškom stanju")
_joker_out.jpg "Nije vreme za muziku: Joker Out odložio koncert u Novom Sadu, prihod doniraju porodicama nastradalih")
Komentari 13
Ljubitelj ljudi ipsa
Kad se prijave agresivni psi , hranitelji ih odvode na novu lokaciju,ili uzimaju od Zoohigijene. Kad se smiri ih vraćaju na staru lokaciju.
Ako hraniteljima mašu repom, dovoljno je za procenu da psi nisu opasni za druge.
Ako pas ugrize čoveka, za hranitelja psa može biti samo krivica čoveka. Na istoj lokaciji videla sam tri slučaja kad su psi ugrizli starije muškarce sa leđa bez lajanja, i milion napada na bicikliste i vlasnike psa za manje od 12 meseci. Uvek su bila tri ista psa, zaštićena i premeštena, koja su ostale pse huškali, a koji su nestajali na neko vreme posle napada, i vraćani kasnije.
Za krajnju ideju kako ih štite ne mogu ni reći, jer urušavaju glavni način rešavanja lutalica.
Način pomaganja je ekstremno pogrešan, deca su posebno ugrožena, a ko je imao psa ko ja, zna da pas uvek voli hranitelja a grize one koje ne želi na svojoj teritoriji kad nema gazde.
Hranitelji lutalica su vrlo emotivno vezani za njih, ali bez plana o usvajanju istih, tako da se problem vrti u krug.
Podbarac
Ono što nije kazano, je di su novci za azil jer kažu da je bilo namenskih donacija?
Da li je tu problem - što su sredstva namenska, pa još nije nađen valjan način da se drpe?
Uz to, advokati koji su dobili nezvaničnu licencu da rade odštete, isto tako nezvanično deo provizije moraju da vrate nadležnima?
Ljudi, znači imamo posla sa organizovanim kriminalcima koji svakodnevno ugrožavaju naše zdravlje i sigurnost na ulicama NS!
Zamislite da postoji banda u NS koja svakog dana izbode bar jednog novosađanina!?
E pa ne morate da zamišljate! Tolko.
futozanka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar