Najviše problema zadaje im opštinska administracija, kao i javna preduzeća, a pritužbe na rad ovih službi su neefikasne jer su nepoznati slučajevi da su radnici kažnjavani zbog nerada po pritužbi građana. Mreža 21 istraživala je zbog čega nije uspostavljen sistem koji bi omogućio građanima da podnesu prijavu protiv nesavesnog rada javnih službenika, ali i da ne ostane sve samo na prijavi, već da se i nešto konkretno preduzme, a odgovorni snose posledice.
Novosađani svoje probleme mogu da iznesu otvorenoj konacelariji u okviru Gradske kuće, gradskom i pokrajinskom ombudsmanu, a njihovi predlozi mogu se razmatrati i na sednici Komisije za predloge i predstavke u Skupštini grada. Na rad pokrajinskih javnih preduzeća, pokrajinski zaštitnik građana postupao je u nešto manje od sto predmeta po pritužbama građana.
Najviše ih je bilo u oblasti komunalnih poslova, obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, kao i na dugotrajnost postupka, objašnjava zaštitnik Zoran Pavlović. Kao najzanimljivije predmete koje je pokrajinski zaštitik rešio, Pavlović ističe dva primera, problem osoba sa invaliditetom u zatvoru na Klisi i diskriminaciju roditelja u pratnji dece tokom lečenja.
Ovi primeri uneli su dugoročne promene u do tada lošoj praksi, a nakon intervencije zaštitnika po pritužbi. Ipak, građani se ombudsmanu najčešće obraćaju sa pitanjima koja nisu u njegovoj nadležnosti, kao što su slučajevi mobinga, što je u nadležnosti inspekcije rada, ukazuje Pavlović. On može da reaguje tek u slučaju nepostupanja inspekcije. Čak četvrtina obraćanja građana, nisu u nadležnosti ombudsmana, a najviše pritužbi je na sudske postupke, na koje zaštitnik ne može da utiče, jer je sud nezavisna grana vlasti.
Na nerad javnih službi građani se žale, ali ombudsman ukazuje na to da pritužba mora biti konkretna i precizirana, kako bi mogao da reaguje. Pavlović naglašava da aktivan odnos građana sa jedne, podrazumeva aktivan odnos instuitucije, sa druge strane. - Građani treba da koriste sve mehanizme koji su im na raspolaganju, pa tek onda podnesu pritužbu - kaže on.
Da građani umeju da preuzmu itekako aktivnu ulogu i promene ono što im u gradu smeta, pokazuju primeri Novosadske biciklističke inicijative koja je uspevala da se izbori za svoje zahteve. Predsednik tog udruženja Marko Trifković smatra da građani treba da zauzmu aktivnu ulogu ako žele da reše problem.
- Svaka institucija je jaka, onoliko koliko su jaki, samostalni i sposobni ljudi koji tamo rade. S druge strane, to zavisi od građana koliko su aktivni, jer ako ne postoji interesovanje i participacija, kao kontrolni mehanizam, postoji problem pasivnosti i institucije prema njima, kako u pokrajini, tako i u gradu - smatra on.
Trifković kaže da iako su očekivali da se problemi građana u institucijama rešavaju partijskim vezama, njihovo dugogodišnje iskustvo je pokazalo da je moguće voditi dijalog sa gradom, ali je tome prethodilo uporno zalaganje putem peticija, uličnih protesta i javnih rasprava.
Trifković ukazuje na važnost obostrane aktivnosti institucija i građana, kako bi sistem postao efikasniji. Ipak apeluje na građane da koriste sve raspoložive institucionalne mehanizme, jer je svako pravo jako onoliko koliko su građani speman da ga koriste.
- Ljudi ne treba da žive u strahu. Sve te žalbe, primedbe, dopise, treba da koriste. Sve to ostavlja trag, stvara pritisak i definiše u očima institucija postojanje neke potrebe. Mi možemo da sedimo u kafani i pričamo kako je loše, a možemo i da stvarno nešto uradimo. Neka odlučnost mora da postoji i to dovodi do rezultata - kaže sagovornik Mreže 21.
Lična društvena odgovornost se ne završava na glasačkoj kutiji, već na onome što su građani spremni da preduzmu, napominje Trifković.
Procesi traju dugo, zbog čega građani posle izvesnog vremena odustanu, ili se zbog te činjenice ni ne upuštaju u procedure. Trifković napominje da se ne mogu očekivati brza rešenja, ali da je zbog krajnjih vidljivih promena važno biti istrajan. Ukazuje i na to da su udruženja građana koja i nastaju kao skup istomišljenika koji se za nešto zalažu, nedovoljno iskorišćen resurs.
Pored udruženja građana, mesne zajednice su česte adrese onih koji nešto žele da promene. Tako je Mesna zajednica Omladinski pokret neretko podnosilac primedbi i predstavki Komisiji u Skupštini grada, ali predsednik Marko Mirković kaže da mesne zajednice zvanično nemaju nikakvu nadležnost i da se sve što su uradili ticalo inicijativa pojedinaca.
- Kada su hteli da Železnički park pretvore u Dino park, uspeli smo da ga odbranimo, ali to je bilo zalaganje pojedinaca, ništa preko institucija. Mesne zajednice inače nemaju mogućnost da utiču ni na jedno javno preduzeće, ni na jednu odluku grada - kaže Mirković i kao rešenje vidi da se mesne zajednice pretvore u opštine, da dobiju veća ovlašćenja ili da se potpuno ukinu.
Prebacivanje nadležnosti jedan je od problema sa institucijama, posle čega se građani umore i lako odustanu. Tako građanin upada u vrtlog gde ga svako upućuje na drugu instituciju, a taj problem bi trebalo zakonski ukloniti, dodaje Mirković.
- Za problem koji imate, postave se tri institucije koje mogu to da reše. Na kraju se čovek umori i ne reši problem i oni se nagomilavaju. Imate problem sa čistoćom. JKP "Čistoća" kaže da za deponiju nije nadležna i da treba komunalna ispekcija da izda nalog, onda inspekcija kaže mi nemamo sredstava za to, tako upadnete u vrtlog iz kojeg ne znate kako da izađete - objašnjava Mirković.
Pokrajinski zaštitnik Zoran Pavlović apeluje na građane da uzmu proaktivnu ulogu korisnika, kako bi se sistem unapredio.
- Ovo nije nikakava kritika, već poruka, ne treba da tražimo lakše rešenje, ne treba da tražimo mala vrata jer time možemo samo da utičemo na stvaranje neefikasnog sistema institucija od kojih zavisi ostvarivanje tih prava. Potrebno je da poštujemo procedure te ustanove. Potrebno je da građani ukažu na to koja ustanova nema tu proceduru. Problem neće biti rešen ako čekamo poslednji dan roka. Budimo zaista interaktivni u odnosu na sve organe vlasti. Građanin je taj koji da bi dobio svoje pravo, mora shvatiti da je potrebno vreme da se nešto reši. Ali ne tako što će se požaliti novinaru, već tako što će otići u službu, pa kada tamo ne dobije adekvatan odgovor, tu onda stupa ombudsman”, objašnjava on.
S druge stane, da građani nisu toliko pasivni, koliko su umorni, mišljenja je Marko Mirković. On ukazuje na to da su nam dobre institucije, ali nedostaje njihova koordinacija, a pitanje odgovornosti nešto je u čemu smo najslabiji i na čemu sistemski treba raditi.
Čemu služi Otvorena kancelarija?
Otvorena kancelarija jedna je od adresa za probleme Novosađana, a u 2016. godini, postupali su u 2.028 slučajeva. Kako navode za Mrežu 21, pretežno im se obraćaju zbog teške materijalne situacije, ali i drugih problema.
- Takođe i zbog ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite, lečenja, zbog neizmirenih računa objedinjene naplate "Informatike", električne energije, žale se na ispostavljene račune Gradske poreske uprave, sanacije fasade, naročito objekata koji su pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Slede primedbe na Gradsku upravu za inspekcijske poslove, zbog komunalnog opremanja delova Grada, izgradnja ulice, asfaltiranje, izgradnja vodovoda i kanalizacije, postavljanje uličnog osvetljenja, semafora, igrališta, rešavanje problema osoba sa invaliditetom na koje svakodnevno nailaze, primedbe na poslodavce, na investitore koji nisu izgradili ili legalizovali stambene objekte, primedbe na rad ugostiteljskih objekata, odnosno buke, kao i rešavanje problema velikog broja pasa lutalica - navode u kancelariji.
Kada su u pitanju javne ustanove i preduzeća, rekorder po broju žalbi je Gradska uprava za inspekcijske poslove, slede Novosadska toplana i Parking servis.
- Primedbe koje se odnose na isporuku toplotne energije, JKP Novosadska toplana je izlaskom na lice mesta izvršilo kontrolu kućnih podstanica uz pozivanje da se građani obrate i kol-centru. Gradsko zelenilo je izlaskom po pritužbi ustanovilo da je stablo, na koje se predstavka odnosila, potrebno ukloniti, što će se, čim vremenske prilike budu to dozvolile, pristupiti seči stabla. Upućene predstavke rukovodiocima, signal su da postoji problem i oni svakako postupaju u okviru zakonom propisanim ovlašćenjima - kažu za Mrežu 21.
Dodaju da je otvaranjem Kancelarije učinjen pomak, jer je srušena birokratska barijera između Uprave i građana.
Podnošenje prijava protiv nesavesnog rada javnih službenika ne treba biti samo po sebi svrha, već pre svega, podizanje svesti, jačanje profesionalnog odnosa prema poslu i podizanje samoodgovornosti, u cilju kvalitetnog pružanja usluga građanima. Ono što nedostaje je konkretnije postupanje, jer postojeće institucije samo proslede preporuku ili upute dopis na čemu i ostane, a ombudsman i druge institucije nisu ovlašćene da kontrolišu rad skupštine grada, gradonačelnika, gradskog veća kao ni sudova i tužilaštva.
.jpg)
.jpg "Udruženje policije povodom povređivanja starijeg Novosađanina: Dačiću, osuda nije dovoljna")
.jpg "FOTO: Grafiti")
.jpg "Mesec dana pritvora trinaestoj osumnjičenoj za nesreću na Železničkoj stanici u Novom Sadu")
Komentari 8
darko
NS
Ne registrovana zamena je iz INOSTRANSTVA!!! ZNAĆI ŠVERC !?
DRŽAVA ZNA ZA NESTAŠICU i RAZLOG ISTOG !?
I sada bi mi TREBALI DA IZAĐEMO na ULICU !!!!
Kermit
Do donošenja novog Zakona o zdravstvu, kada ćemo preći na kvartalno zakazivanje, a zatim na šestomesečno.
Jednako i mi treba da izlazimo na izbore.
Neka nam zakažu - za neke iduće izbore, posle ovih. I to 32-og u mesecu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar