Reč je o projektu CARISMAND (Cultural and risk managment in Man - made and Nautral Disasters) koji za cilj ima ispitivanje uticaja kulturnih faktora na pripremljenost populacije i nadležnih i njihov odgovor na katastrofe, kao i mogućnosti za oporavak stanovništva od takvih događaja.
Tim sačinjen od psihologa i sociologa sa Univerziteta u Novom Sadu, predvođen redovnim profesorom Filozofskog fakulteta dr Sunčicom Zdravković i doktorandima eksperimentalne psihologije Jelenom Radanović i Ivanom Jakovljev, uključen je u projekat i radi s konzorcijumom koji čine stručnjaci iz 11 zemalja, među kojima su Holandija, Italija, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Španija.
"Kada govorimo o kulturnim faktorima u ovom projektu, polazimo od njihovog širokog shvatanja koje uključuje pol, starost, nacionalnost... to su neke od uobičajenih demografskih karakteristika koje se uzimaju kada se rade istraživanja. Bavimo se i nekim specifičnijim karakteristikama koje su sadržane u subkulturama", kaže Ivana Jakovljev za "Dnevnik".
Kao primer, Jelena Radanović navodi generacijske razlike u korišćenju savremenih tehnologija.
"Mladi koji koriste internet potpuno drugačije učestvuju u kriznim situacijama u odnosu na starije sugrađane, kojima se treba obraćati na drugačiji način tokom katastrofe i posle, tokom procesa opravka od posledica. Zato se velika pažnja u istraživanju posvećuje modernim tehnologijama, društvenim mrežama, uticaju interneta, kao i komunikaciji preko interneta s ljudima u kriznom menadžmentu: policijom, vatrogascima", kaže Radanović.
U okviru ovog međunarodnog projekta, tim u Novom Sadu radi analizu postojećih istraživanja i prikupljenih podataka.
"Metodologija koja se koristi u projektu jesu fokus grupe u koje su uključeni građani u različitim zemljama koje učestvuju u projektima. U fokus grupama su i takazovani donosioci odluka, ljudi zaposleni u kriznom menaymentu i praktičari koji učestvuju u kriznom menaymentu; policija, vatrogasci, lekari. Fokus grupe imaju važnu ulogu u prikupljanju podataka", kaže Jelena Radanović i ističe da je jedan od faktora na kojem se radilo i uticaj religije, za koju se ispostavlja da ima veoma bitan uticaj u tome kako ljudi percipiraju rizik od potencijalnih katastrofa. Recimo, ako veruju da su katastrofe, delo više sile, manje su šanse da će se obezbediti na bilo koji način.
Projekat će se završiti septembra 2018, kada će CARISMAND model sadržati preporuke i uputstva prilagođena specifičnostima različitih kulturnih grupa na teritoriji Evrope i biće dostupan široj javnosti. Zahvaljujući tom modelu, stručnjaci iz Srbije imaće priliku da unaprede sistem prevencije i reagovanja u različim kriznim situacijama.
Opširnije o ovom projektu možete pročitati
OVDE.
.jpg "Tmuran petak sa susnežicom u Novom Sadu: Radionice za decu, predavanja, koncerti...")
Komentari 1
Drug Tito
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar