Od varoši ka gradu - sedam zgrada modernizma Novog Sada

Piše: Živan Lazić

Muzej i Društvo arhitekata Novog Sada su pogled usmerili na period od 1950. do 1970. godine prošlog veka, koji autori smatraju "ključnim decenijama uspostavljanja savremenih urbanih matrica na kojima počiva grad".

Sedam veličanstvenih

Sedam odabranih repernih objekata ilustruju i maštovitost i upoznatost ondašnjih projektanata sa svetskim trendovima. Nesporna je arhitektonska i društvena vrednost svakog predstavljenog objekata u koji danas ulazimo uobičajeno, navikom redovnih posetilaca.

Za koju deceniju to će biti kulturni spomenici i šireg značaja. Valja primetiti da su davnašnje arhitekte imale priličnu komotnost u radu.

Novi Sad je bio mala varoš, neuobičajeno niske spratnosti, pa projektanti nisu bili previše uslovljeni susednim ili obližnjim objektima. Nerealizovani urbanistički planovi sa Konkursa o uređenju grada iz 1937. godine su u mnogo čemu bili osnov koncepcije razvoja i nakon Drugog svetskog rata, ali u nekim segmentima nisu.

Ipak, ožiljci na licu grada postoje, baš kao i obaveza arhitekata, istoričara umetnosti, sociologa i istoričara da nastavljajućim izložbama tematizuju i bolne rane grada.

Đorđević, Farkaš, Žilnik...

Na početku, autori Relja Ivanić, Aleksandar Bede, Andrea Tamaš Dačić, Slobodan Jović, Maja Momirov i Dragana Konstatinović su odlučili da prikažu lepšu stranu poratnog vremena, sedam prekrasnih zgrada.

Ima prigovora da je izostavljeno zdanje Spomen zbirke Pavlja Beljanskog, no, relevantan odabir ilustruje graditeljsku raznovrsnost razmatranog perioda. Mnoga zdanja među ne baš brojnim novopodignutim su trajne vrednosti i potvrdila su funkcionalnost i kvalitet u svakom od perioda koji je usledio.

Uprkos kratkom radu u Novom Sadu, Sibin Đorđević, sa suprugom i koleginicom Anom, obeležio je početak modernosti grada. Vrativši se sa studijskog boravka u Parizu, zgrade Poljoprivrednog fakulteta i poslovnu palatu NAP-a na Bulevaru oslobođenja projektovao je pod korbizjevskim uticijem, vešto ga ukomponujući u naizgled standardna zdanja.

Stanica poznata Kanađanima

Remek delo Pavla Žilnika Studio "M" je biser modernizma. Studijsko koncertna dvorana za ponos, skladno pozicioniran u odnosu na Dunavski park.

Malo uvučenošću u odnosu na zdanje Trgovački Lojd, definiše se javni prostor sa skulpturalnom fontanom Jovana Soldatovića. Staklo na celoj prednjoj strani govori nam i o upotrebi (novih) građevinskih materijala tipičnih za modernizam.

Izmeštanje pruge na sever, daleko na periferiju, bila je prilika i za izgradnju nove železničke stanice. Imre Farkaš je projektovao velelepo zdanje, sa krovom koji podseća na krovove tipičnog sokaka vojvođanskog sela.

Zdanje je zapaženo kao izuzetno u jugoslovenskim okvirima. No, kao što u nas biva, uspeh je izazvao zavist kod mnogih unutar struke. Usledili su ogovaranja, a talentovani Farkaš se odlučio iseliti u Kanadu. Stanicu nije zaboravio, pa i danas njegovi studenti putujući Evropom dolaze u Novi Sad da vide delo svog učitelja.

Autori izložbe su istakli soliter na uglu ulica Maksima Gorkog i Vojvode Mišića kao markantan, a elegantan primer rešenja trouglastog ukrštaja. Arhitektica Ana Jankov je karijeru nastavila u rodnom Splitu. Nešto kasnije, gradske vlasti odlučuju da u urbanistički potpuno definisanim kvartovima ne podižu objekte u duhu novih trendova.

Studentska propitivanja

Među odabranim zgradama je i Zajednica vodnih zadruga u ulici Mike Antića, za koju bi neupućeni prolaznici pre pomislili da je luksuzna vila. Sasvim u skladu sa obližnjim zgradama kulturne namene.

Na izložbi je i Muzej radničkog pokreta i narodne revolucije u Dunavskoj 37, podignut sa "preciznim političkim, naučnim i odgojnim zadatkom". Zgrada moderne i funkcionalne koncepcije prostora, pažljivo biranog materijala, nije imala izraženiju revolucionarnu retoriku, što je kasnije omogućilo objektu da se, uz manje intervencije, više puta aktuelizuje u prethodnih pola veka.

Izložbu prati postavka studentskih radova kojima buduće arhitekte u formi foto-eseja istražuju ko je bio, a ko je danas korisnik modernizma i kako se snalazi u objektu namenjenom potrebama jednog drugog vremena.