Obavezno navođenje nacionalnosti u obrascu za kredit!

Institucije na koje smo svakodnevno upućeni, sve češće sebi daju za pravo da zadiru u našu privatnost, tražeći da odgovorimo na pitanja koja nisu neophodna.

Tako su jednoj našoj sugrađanki u banci tražili da prilikom popunjavanja obrasca za kredit, navede svoju nacionalnost. To možda ne bi bio toliki problem, da joj nije skrenuta pažnja da nenavođenje nacionalne pripadnosti, može imati uticaja na odobrenje kredita.

Naša sugrađanka M. J. kaže da je bila neprijatno iznenađena kada je u nizu pitanja za gotovinski kredit u Alfa banci, naišla na pitanje nacionalnosti: "Ja sam izabrala da se u banci ne izjasnim nacionalno što se tiče tog kredita i pitala sam - zbog čega je to važno. Međutim, bankarski službenik je zahtevao da se izjasnim i da napišem svoju nacionalnost, pošto bi to moglo da ugrozi dobijanje kredita". U takvim situacijama nemate mnogo izbora, a ostajete bez objašnjenja čemu izjašnjavanje te vrste. "Situacija je potpuno besmislena i ne vidim uopšte razlog zašto bi banka bila mesto gde neko treba da se nacionalno izjašnjava", kaže naša sugrađanka.

Svako može da pita, niko ne mora da odgovori

Zbog čega je to tako, u Alfa banci nismo dobili zvaničan odgovor, ali su nezvanično pokušali da nam objasne da se pitanje nacionalnosti postavlja jer banka ima dosta stranih klijenata. Međutim, za Ljiljanu Palibrk iz Helsinškog odbora za ljudska prava, mešanje nacionalne pripadnosti s državljanstvom ili mestom prebivališta, nema opravdanja. Ona kaže da je u konkretnom slučaju reč o kršenju zakona, jer svako ima pravo da se u smislu nacionalne pripadnosti izjasni kako želi ili da se uopšte ne izjasni.   

"Ne postoji, koliko ja znam, neka lista institucija koje to smeju ili ne smeju da pitaju. Ali zato svakako postoji vrlo isključiva i jasna zakonska odredba, koja kaže da se to pitanje prosto može izbeći, odnosno da građanin ima pravo da na to pitanje ne odgovori", objašnjava Ljiljana Palibrk.

Ona ističe da građani zbog nacionalnog neizjašnjavanja ne smeju da trpe bilo kakve posledice i smatra da bi u takvim slučajevima trebalo da reaguju državne institucije. A da li će reagovati i kako da se građani zaštite u ovakvim situacijama, u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava nam nisu odgovorili, već su nas uputili na kancelariju poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. (Dejan Stojičić)