Novi Sad gradi azil ili prihvatilište?

Zemljište za izgradnju azila za pse i mačke lutalice Novi Sad će kupiti do kraja godine. Oko 25 hiljada pasa lutalica krstari ulicama Novog Sada i okolnim mestima, a budući azil će moći da primi samo 500 životinja. Aktivistkinja u borbi za prava životinja, Jelena Tinska, smatra da to nije dovoljno da se trajno reši problem lutalica.

"Uz azil rešenje je sterilizacija, odnosno da vlasnici moraju da sterilišu svoje pse, i da kada ih puste na ulicu plate veliku kaznu. Možemo napraviti 15 azila, ali će oni biti puni za tri godine, i životinje će opet biti na ulici", kaže Tinska.

Gradski političari i šira javnost uglavnom pričaju o azilu kao o trajnom rešenju problema pasa lutalica. S druge strane, aktivista Jovan Đorđević smatra da ne bi trebalo da se gradi ovakav objekat već prihvatilište kroz koje bi životinje konstantno cirkulisale. Azil podrazumeva stalan, a prihvatilište privremeni boravak životinja.

"U azilu životinje žive dok ne ostare i ne uginu. U prihvatilištu to ide drugačije. Kada pas dođe u prihvatilište, tim ljudi sastavljen od veterinara i volontera-građana popisuje svakog psa, pravi tačan opis životinje, stanje u kome je i gde je nađen. Potom sledi trijaža. Približno, oko trećine životinja koje dođu će biti vrlo bolesne, neizlečive ili stare. One se šalju na uspavljivanje. To ne treba izbegavati, i o tome treba otvoreno govoriti. Dve trećine koje ostanu se čipuju, sterilišu, očiste od parazita i izleče. Otprilike, jedna trećina se stavlja na usvajanje, a jedna trećina se vraća na mesto gde je nađena", objašnjava Đorđević.

Određen broj sterilisanih i čipovanih pasa se mora vratiti na ulicu. Oni su tu da u određenom delu grada održavaju prirodnu ravnotežu i brane teritoriju. Volonteri prihvatilišta bi obilazili ove pse i proveravali njihovo stanje. Đorđević kaže da ovaj sistem funkcioniše u drugim evropskim zemljama kao što su Švajcarska i Nemačka.

"Oni nemaju lutalice. Kod njih je sve propisano. Čak, ukoliko vlasniku pobegne pas, on to mora da prijavi", kaže Đorđević.

Obavezna stručna kontrola prihvatilišta

Ono u čemu se Tinska slaže sa Đorđevićem je to da prihvatilište mora da bude pod stručnim nadzorom.

"Azil mora da bude pod kontrolom radne grupe da ne bi postalo novo mesto kao što je šinternica na novosadskoj deponiji u kome će se ubijati životinje, ali za veće pare i u većem broju", kaže Tinska.

Veterinar Aleksandar Naglić se slaže da je gradu potrebno prihvatilište, ali napominje da ujedno mora da se menja svest ljudi.

"Prvi i najteži posao je podizanje svesti kod samih vlasnika  životinja. Treba napraviti pogodan ambijent da ljudi ozbiljno shvate svog kućnog ljubimca. To je odgovorno vlasništvo. Ko god se odluči da drži psa ili mačku, da unapred zna šta mora da mu obezbedi, i šta ga sve čeka", navodi Naglić.

Naši sagovornici smatraju da nije dovoljno samo kažnjavati i uvoditi zabrane, već je svaki vlasnik psa ili mačke dužan i ogovoran kao pojedinac. Kada nauče kako da pravilno drže i brinu o životinji, na ulicama će biti znatno manje lutalica.