Piksi - legenda o kojoj bi se i tri filma mogla snimiti

Film o legendi srpskog fudbala i petoj Zvezdinoj zvezdi snimaju novosadski reditelj Miloš Pušić i glumac i producent Branislav Trifunović.
Piksi - legenda o kojoj bi se i tri filma mogla snimiti
Foto: Screenshot

"Piksi", kako je radni naziv filma, trebalo bi da bude prikazan prvi put sledeće godine, a ekipa je do sada razgovarala sa brojnim velikanima domaćeg i svetskog fudbala kao što su Ivica Osim, Arsen Venger, Dejan Stanković, Žan Pjer Papen i drugima. 

Postoji malo fudbalera koji zaslužuju da se snimi film o njima, a još manje onih o kojima ima toliko mitova i legendi da bi se makar 90 minuta moglo posvetiti samo tome. Jedan od takvih je zasigurno i Dragan Stojković Piksi

Igrač o kojem postoji bezbroj priča. Među generacijama koje su rođene daleko posle Piksijevih početaka u "Realu s Nišave" pričalo se kako je mogao da pimpuje loptu od jutra do sutra, a da je u Nagoji dostigao takav status da mu se bez pogovora dozvoljavalo da u prvenstvu drži loptu kod sebe od svoje polovine, da pređe na protivničku i da je ispuca "nebom pod oblake" bez ikakvog razloga. Ovo drugo, sve da je i istina, ne bi začudilo, jer svaki Japanac zna ko je Piksi.
 
"Kao i svi klinci skupljao sam sličice, pratio fudbal i Piksija, bio nam je idol i uzor. Međutim, tek kada sam pre nekoliko godina bio u Japanu shvatio sam da je tamo Piksi mnogo više od fudbalera, on je uzor, pop ikona. Bilo mi je zanimljivo kako je moguće da je kod nas Piksi prošao kroz svojevrsnu torturu, maltene je izbačen iz Crvene zvezde, a u Japanu i ostatku sveta uživa ozbiljnu reputaciju. Tu se javila ideja za film", kaže reditelj filma Miloš Pušić za 021.rs.
 
 
A ukoliko bi se mogao snimiti film samo od priča koje su skrojene o njemu, šta bi onda tek trebalo da se uradi sa svim golovima koje je postigao?
 
Jedan od najlepših golova na svetskim prvenstvima postignut je 1990. u Italiji u osmini finala između Jugoslavije i Španije. Četrdeset stepeni u hladu, lopta u visokom luku pada pred noge Piksija, koji uz prijem pravi fintu i šalje Vaskeza "po burek". Sam sa golmanom, loptu je bez problema poslao u mrežu.
 
"Mislim da Martin Vaskez još nije ustao odande, mislim da još leži dole u koritu", rekao je pre nekoliko godina nekadašnji trener Partizana Goran Stevanović.
 
Barem dokumentarac mogao bi da se napravi o Piksijevom umeću izvođenja penala. Lagani zalet, a pred sam udarac zastoj koji jedva da se primeti, ali u tim trenucima on gleda u golmana koji je već izlomio kičmu pokušavajući da odgonetne gde će ići lopta. Naravno, Piksi je šalje u suprotan ugao. 
 
Pa opet, penale koje date retko ko pamti, one koje promašite - ti su večni. Piksi je imao jedan takav, protiv Argentine u četvrtfinalu svetskog šampionata, kada je pogodio prečku.
 
Drugi penal po kom se ovaj Nišlija pamti nikad nije ni izveden. U finalu Kupa šampiona, u dresu Olimpika Piksi se susreo sa klubom u kojem je stekao slavu - Crvenom zvezdom. Pobednika utakmice posle produžetaka odlučivali su penali. Iako je bio izabran da ga izvede, on je to jednostavno odbio da učini. Ovo utemeljuje Pušićevu tvrdnju da je Piksi čovek koji osim neospornog fudbalskog talenta poseduje ljudske osobine koje su današnjem vremenu sve ređe.
 
"On je, kako mi to volimo da kažemo, poslednji romantičar jugoslovenskog fudbala. On igra jedan drugačiji fudbal, fudbal ulice, ljubavi, koji nije usmeren samo na novac. Postaje simbol nečega što mislim da nedostaje mladim ljudima, ne da vam novac bude motiv za rad, nego da u svakom trenutku date sve od sebe", priča Pušić.
 
Da će postati fudbalska legenda znalo se još u dresu crveno-belih. O kakvom karakteru je reč pokazao je u finalu Kupa 1988. protiv banjalučkog Borca. U šesnaestercu Banjalučana pada Milojević, a sudija, neopravdano, dosuđuje penal. Piksi uzima loptu, pravi velik zalet, a zatim šutira lagano tako da je šalje direktno u ruke Slobodanu Karaliću.
 
Čak je i Milojko Pantić prokomentarisao ovaj gest rekavši da je "Stojković penal izveo kao da je hteo da prizna da ono nije bio jedanaesterac". Borac je tada napravio senzaciju u jugoslovenskom fudbalu postavši prvi tim koji je kao drugoligaš osvojio kup pošto je "večite" savladao sa 1:0. 
 
 
"O svakoj temi o kojoj razmišljate možete da snimite 1001 film, a Piksi je tu specifičan jer zaista ima raskošnu karijeru. Njegov život umnogome podseća na filmsku priču, od samih početaka kada je gotovo slučajno otišao na trening, a onda postao ikona. Tu je i priča o prelasku u Crvenu zvezdu, kada je bio otet i kad mu je prećeno da pređe u Partizan. Preko njega možete da ispričate priču o zlatnom dobu fudbala, ali i o raspadu jedne fudbalske kulture. Sa druge strane cenim njegove privatne osobine. Na internetu možete gledati njegove driblinge, analizirati utakmice, ali kod nas se o Draganu Stojkoviću Piksiiju, kao čoveku, zna veoma malo", objašnjava novosadski reditelj.
 
Ređali bi se celovečernji filmovi i o golu iz kornera, pa kada je zabio Partizanu sa polovine terena. Priča o Piksiju je priča i o zaljubljenicima u fudbal, sada sredovečnim muškarcima koji su kao tinejdžeri u sobi držali Piksijev poster u prirodnoj veličini iz "Tempa". 
 
Posebna priča je i njegova trenerska karijera i to da čak i u njoj ostaje upamćen po neverovatnom osećaju za loptu. Svet je obišao snimak Piksija koji u odelu, kao trener, dočekuje loptu na volej i sa svoje klupe je šalje direktno u gol. Ili je u sličnoj situaciji s nepogrešivim osećajem štopuje dok pada sa velike visine.
 
Tu je i priča i o ignorisanju na koje nailazi kada je reprezentacija u pitanju, a za koju nema problem da otvoreno kaže kako "trenutno nema kvalitet". 
 
Pesnik Marko Tomaš, govoreći o fudbalu, kazao je da pokušavamo racionalizovati igru, dok u politiku ulazimo emotivno, što je smatrao pogrešnim pristupom. Čak i u ovom segmentu dalo bi se govoriti o Piksiju, o recimo fotografiji njega kako drži sliku Slobodana Miloševića ili o malverzacijama oko kupoprodaje igrača zbog čega mu je bačena bomba na kuću.
 
Da je bilo šta uradio, Piksiju bi verovatno bilo oprošteno, jer bi i dalje bio Zvezdina zvezda, poslednja prava "desetka" srpskog fudbala.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Dragan

    16.05.2017 14:07
    Poslednja prava "desetka"
    Poslednji veliki majstor fudbala koji je to postao u Srbiji. Posle njegovog odlaska u Srbiji je fudbal umro. Još pamtim utakmice reprezentacije u kojima je bio nač najbolji, najstariji i najborbeniji (!) igrač. Naš fudbal se srozava od kada nema prave "desetke" i pravih, velikih igrača. Bilo je još nekoliko velikih igrača iz Srbije posle Piksija ali su to postali u nekim drugim zemljama (Vidić u Engleskoj, Petkovic u Brazilu...).
  • Analiticar

    16.05.2017 11:12
    Analiza
    Ako o nekom treba napraviti film,onda je to najbolji napadac u istoriji domaceg fudbala,covek iz Karadjordjeve ulice,sa Salajke Toza Veselinovic,a zasto,treba pitati prezivele novosadjane koji ga se secaju .
  • Janko

    16.05.2017 11:01
    Veliki talenat
    Srbija nije imala talentovanijeg igraca od Piksija.
    Steta je sto je imao tesku povredu kada je presao u Olimpik i kada je trebao da dominira.
    Sto se tice reprezentativne karijere i kasnije uloge u domacem fudbalu on tu nije mogao nista da uradi. Na kraju dobro je da je izneo zivu glavu, vrlo lako je mogao da je izgubi. Setite se Bate Bulatovica kako je prosao kada se zamerio sefu fudbalske mafije koji zivi u hotelu Splendid.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti