Ovaj 14-godišnjak bio je tri puta pionirski prvak države, potvrđujući svoju veštinu ove godine kada je osvojio treću titulu šampiona Srbije u pionirskoj kategoriji. O uspesima svedoče i brojne medalje i pehari, kojih ima preko 60.
Sada se, kako kaže za 021.rs, zajedno sa prijateljima i komšijama priprema za Balkansko pionirsko prvenstvo koje će se krajem jula održati u Solunu. Tamo će se susresti sa protivnicima iz Srbije i još devet zemalja, ali i pored nepoznatog terena, on očekuju medalju na prvenstvu.
"Nadam se da ću biti prvi, to je najveće prvenstvo u mojoj kategoriji. Svakako da će biti teže od državnih prvenstava, jer dolaze nepoznati protivnici. Biće po dva takmičara iz svake zemlje, ali se vidim u finalu. Biće teško i u smislu da će tamo učestvovati i takmičari koji su teži od 100 kilograma, a ja sam na 90, pa su u tom smislu jači, ali mogu da im pariram", priča Miloš.
Džudo trenira od sedme godine, a najveći oslonac su mu roditelji, koji mu pružaju psihološku i finansijsku pomoć. Pomoć ne dolazi ni od sportskih udruženja, Grada ili države, ali to mu ne predstavlja problem da ređa uspeha. Kako na sportskom terenu, tako i u školi, pošto je odličan učenik. Trenira po dva sata dnevno, a odmara samo vikendom.
"Obično i kada završim trening, ja ostanem još malo da ostavim i taj poslednji atom snage. Kada je u pitanju škola, nema tu mnogo komplikacija, posle časova sednem i naučim gradivo, onda se javim i odgovaram. Naravno, uvek ostane i vremena za prijatelje", dodaje mladi džudista za 021.rs.
Ciljevi su mu veliki, ali ostvarivi. Plan mu je da predstavlja Srbiju na Olimpijadi 2024. godine. Ipak, kaže, ide korak po korak. Od sledeće godine ulazi u kategoriju kadeta i po prvi put će se naći na evropskom šampionatu. I pored svega, svesan je da je situacija u ovom sportu, kako u Novom Sadu, tako i u Srbiji, teška. Na to ukazuje i njegov otac, koji ga prati na svakom treningu.
"Situacija je teška, ali sve ide od roditelja. Nema tu ulaganja od države ili grada. Da bi dete ostvarilo uspeh vi morate da mu budete podrška. To nije samo Miloš, to je svaki sportista njegovih godina. Da nema toga, teško da bi neko dete isplivalo. I nije tu toliko ta finansijska strana najizraženija, koliko psihološka, roditeljska podrška. To je ono što je najbitnije, posle poraza nema ljutnje, nego bodrenja", zaključuje Milošev otac.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Brojna oštećenja na pruzi Novi Sad - Beograd ranijih godina: Nepoznato da li su sanirana")
Komentari 4
Paor
A i Nole se (da se ne lažemo) ogrebao žešće o državu.
Mala bara puno krokodila, rekao bi naš narod.
Puno je sportskih talenata, a mi nemamo veliki budžet za sport.
Nemamo mi ni za plate profesora i lekara novca, a kamo li za neke (možda) perspektivne klince.
Kada se done se neka medalja sa međunarodnih seniorskih takmičenja, tek onda može neko da dobije državnu pomoć, a to se ovde koliko znam i dešava.
Na žalost ima tu sportova kao bagbinton, hokej na travi isl.
Pitanje je koliko je ovde javnost voljna da plaća takve šampione?
Сремац
Vojvodjanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar