Pokrajinski budžet finansira beogradske producente

Pokrajina je ove godine za snimanje igranih filmova izdvojila 11,5 miliona dinara. Od te svote, najviše novca je otišlo za filmove beogradskih producentskih kuća – "Spomenik Majklu Džeksonu", "Bajaco Bluz" i "Tuđa krv".

Kako je za naš radio rekla članica komisije, Mira Banjac, filmovi su birani na osnovu kvaliteta, a sam konkurs nije ograničen na učesnike iz Vojvodine.

Pitali smo pokrajinskog sekretara za kulturu, Milorada Đurića, zbog čega konkurs važi za celu Srbiju, iako je u pitanju novac pokrajine. "Smatram da nije neka velika šteta što su to kuće iz Beograda, ako njihova dela imaju na ovaj ili onaj način ili u scenariju ili u mestu snimanja neku vezu sa ovim prostorom", ocenio je on.

Filipaš: Konkursi ispolitizovani

Producent Goran Filipaš, koji je nekoliko puta bio član ovakvih komisija, kaže za Radio 021 da se dobijanje sredstava pre svega svodi na dobre kontakte u filmskom svetu. "Znamo da je danas jedini način da se dođe do budžeta da prosto, ako si reditelj, moraš imati producenta koji će ti taj budžet obezbediti, jer niko više neće ceniti tvoj besprekoran rad ili tvoj fantastičan scenario", rekao je on.

Filipaš ističe da na republičkim i pokrajinskim konkursima sredstva najčešće dobijaju iste producentske kuće i reditelji. On smatra da su konkursi ujedno veoma ispolitizovani.

"Sredstva se dele po unapred napravljenom šablonu. U socijalističko vreme ste imali nešto što se zvalo ključ, kako se po ključu dobija novac, koja nacionalna manjina, kad i na koliko delova se to deli. Tako imate ključ i ovde – koja politička opcija, koga zastupa i kako funkcioniše. Ništa se ovde nije promenilo, samo smo malo obukli drugo odelo", ocenio je on.

Šansa - mladi ljudi

Iako se ne dovodi u pitanje kvalitet filmova koje beogradske kuće nude, nejasno je na koji način sredstva iz pokrajinskog budžeta unapređuju kinematografiju u Vojvodini. Samim tim što su sva filmska dešavanja koncentrisana u Beogradu, mladi ljudi ne vide interes u tome da producentske kuće otvaraju bilo gde van prestonice. Filipaš ističe da filmski umetnici ipak ne treba da razmišljaju na taj način.

"Treba da se posvetimo proizvodnji autorskog filma, nečega što neće ličiti na aktuelnu beogradsku proizvodnju i tu treba da tražimo našu šansu. U prednosti je generacija mladih filmskih radnika jer je daleko aktivnija i bolje rade od stare generacije i smatram da je to jedini pravi način", zaključio je on.

Da bi se podstakla filmska proizvodnja u Vojvodini, konkurs za budžetska sredstva bi svakako trebalo da bude ograničen na producentske kuće iz pokrajine. Milorad Đurić kaže za 021 da takva mogućnost nije zatvorena. "Priznajem nismo to menjali, da li ima potrebe – ne znam, o tome možemo da razmislimo. Sve ostalo je na komisiji", rekao je on.

Pored navedenih filmova, novac su dobile producentske kuće iz Novog Sada i Palića, za ostvarenja "Jesen u mojoj ulici" i "Apofanija". (Asja Francisti)