CIA u Novom Sadu (II deo): Najinteresantnije fabrike, inženjeri i hemičari

Novosadski informativni portal juče je objavio prvi deo priče o delovanju CIA i prikupljanju padataka o vojsci (više možete čitati OVDE), ali je posebno zanimljivo to da je najstariji izveštaj koji je dostupan javnosti poslat iz Novog Sada još pre osnivanja američke špijunske agencije i ne odnosi se na vojsku, nego na fabriku "Novkabel".

Naime, taj izveštaj poslat je još 17. juna 1947. godine, neposredno pre zvaničnog osnivanja CIA.

Piše: Žarko Bogosavljević

CIA (Central Intelligence Agency) je osnovana 26. jula iste godine odlukom američkog predsednika Harija Trumana i zvanično je počela da radi 18. septembra, tri meseca pošto je podnet izveštaj o Novkabelu koji je napravila CIG (Central Intelligence Group). Ovaj izveštaj postoji jer su jeseni 1945. godine, neposredno nakon II Svetskog rata, SAD raspustile tadašnji OSS (Office of Strategic Services), ali je odmah nastalo nekoliko obaveštajnih službi koje su pridodate raznim rodovima vojske SAD i drugim službama Vlade SAD.

Tako je 1946. osnovana NIA (National Intelligence Authority), poznatija kao CIG (Central Intelligence Group) i od koje će potom nastati CIA. Iz Jugoslavije su izveštaji CIG-a konstantno slati tokom 1946. godine, što govori da su američki agenti delovali ovde i pre osnivanja CIA, odnosno odmah nakon uspostavljenog mira.

Prvi izveštaj od 17. juna 1947. godine odnosi se samo na osnovne podatke o fabrici Novkabel i njenoj nameni. O Novkabelu, sem pomenutog izveštaja gde se navodi da u fabrici radi 400 ljudi, ima još nekoliko sličnih, pa i jedan vrlo detaljan iz marta 1952. godine.

Tada se daju obimni podaci o lokaciji fabrike, detalji o tome kako je okružena kamenim zidom visine dva metra na čijem vrhu su komadi polomljnog stakla, kao i da je štiti "industrijska milicija". Uz imena rukovodilaca navodi se i podatak da je tada u fabrici radilo 1.200 ljudi, da je zaposleno i šest Nemaca, od toga dva inženjera.

Uz sve je priložena i skica fabrike na srpskom, pa nije jasno da li je neko to namenski crtao ili je kopija nekog postojećeg plana.

S istorijske tačke gledišta interesantno je da se kroz izveštaje CIA mogu pratiti podaci o razvoju fabrika u Novom Sadu nakon rata, a uočljivo je da, kako je iz godine u godinu rastao proizvodni kapacitet, tako je rastao i broj radnika, odnosno zaposlenost.

O fabrici "Petar Drapšin" se najobimniji izveštaj piše 27. novembra 1951. godine i tada se opisuje gde se ona nalazi (lokacija sadašnje Kineske četvrti), a dati su podaci o direktoru, broju radnika i njihovim zanimanjima, poreklu materijala koji koriste u proizvodnji, spisku objekata, opreme i slično.

Samo nekoliko dana kasnije, 10. decembra, novi izveštaj sadrži skicu fabrike koja je propraćena legendom na srpskom jeziku pa je pretpostavka da je to kopija neke od tadašnjih mapa ili urbanističkih planova koju je pribavio neki od doušnika CIA iz Novog Sada.

Istog dana je poslat još jedan detaljan izveštaj, koji sadži razne podatke, između ostalog da je zaposleno 500 radnika i da je direktor Luka Janković.

Zanimljivo je da je istog dana poslat i kraći izveštaj o fabrici "Elektroporcelan", gde se navodi da je postrojenje počelo da radi 1949. godine na mestu manje fabrike koja je pre Drugog Svetskog rata postojala u Ulici Marka Miljanova (N.A. - u II Svetskom ratu Nemci su Elektroporcelan pretvorili u fabriku delova za avio-motore zbog čega je zajedno sa većim delom Ulice Marka Miljanova sravnjena sa zemljom u savezničkom bombardovanju leta 1944. godine).

CIA je tada imala podatak da u Elektroporcelanu radi 300 radnika koji proizvode 60 odsto porcelana u tadašnjoj Jugoslaviji, prvenstveno za upotrebu u domaćinstvu.

Glavna američka obaveštajna agencija se Elektroporcelanom bavi opet krajem 1949. godine, kada se beleži da je uprava fabrike prijavila Upravi državne bezbednosti sabotažu na mašinama. UDBA je tada uhapsila nekoliko radnika i supervizora Petra Obradovića (N.A. - više o sabotažama i hapšenjima 021.rs će posebno pisati u III delu ).

Ovde je interesantan podatak da se navodi da u fabrici radi 1.200 zaposlenih, što je znatno više nego u izveštaju poslatom nekoliko meseci ranije.

Jedan CIA izveštaj od 23. oktobra 1949. godine bavi se JUSPAD-om "Sovjetsko - Jugoslovenska rečna navigaciona kompanija", koja je imala brodogradilište koje je prvenstveno u to vreme služilo za popravku rečnih brodova oštećenih u II Svetskom ratu. U brodogralištu u Novom Sadu je tada radilo 350 radnika, a bilo je više Rusa koji su ovde ostali i posle političkog sukoba tadašnje Jugoslavije i SSSR-a 1948. godine.

U izveštaju od 26. septembra 1952. godine vidimo da JUSPAD više ne postoji i da je prerastao u JDRB, a podnet je spisak svih rečnih plovila.

Distribucija nafte je bila važna, pa se tako u izveštaju CIA od 2. avgusta 1949. godine može pročitati da u Novom Sadu rade "Jugopetrol" koji civilima distribuira gorivo i "Jugonafta" koja je zadužena da iz depoa snabdeva vojsku i javne službe. Depo goriva se nalazio na obali Dunava, na današnjem prostoru Limana (N.A. - taj prostor su teško bombardovali saveznički avioni leta 1944) i snabdevao se strujom iz tadašnje elektrane (N.A. - elektrana je bila obnovljena posle rata jer je leta 1944. u bombardovanju sravnjena sa zemljom).

Ovaj depo je bio pored pruge i nafta je uglavnom dolazila preko tankera iz Rumunije. Zanimljivo je da doušnici CIA navode da su do decembra 1948. godine u depou radili i nemački ratni zarobljenici, tačnije osmorica njih, koji su potom pušteni kući.

Pomenimo i da se u više izveštaja o Jugoslaviji, Novi Sad spominje i zbog medicinskih, bakterioloških i sličnih informacija.

Jedan od dokumenata je iz avgusta 1954. godine kada CIA dobija poduži izveštaj o radu Pasterovog zavoda i vakcini koja se tu proizvodi, kao i ljudima koji vode ustanovu. Takođe, dati su podaci o tada poslednjim poznatim akcijama za borbu protiv besnila u Vojvodini kada je za dva meseca tokom 1953. godine vakcinisano 256.000 pasa protiv besnila. 

Agenti ili saradnici američke centralne obaveštajne agencije su u Novom Sadu pravili i spiskove stručnjaka iz raznih oblasti, pa tako izveštaj od 10. oktobra 1952. godine ima spisak od oko 50 inženjera i hemičara koji žive u Novom Sadu i okolini, a sem njihovih imena ostali podaci su zatamnjeni i dalje se smatraju tajnim.  

CIA u izveštaju od 1. avgusta 1948. godine navodi da je direktor Bakteriološkog instituta u Novom Sadu Nemac, koji je tu radio tri godine kao ratni zarobljenik, a sada radi na osnovu ugovora.

Postoji i dosta podataka o saobraćajnoj mreži kao što su skice železničke stanice, a skupljali su čak i razglednice sa fotografijama starog Varadinskog mosta, tada zvanog Most maršala Tita (izveštaj iz jula 1954).

Nije praćena samo industrija, nego i razvoj obrazovanja.

Tako je u novembru 1950. godine, CIA primila izveštaj da je Novom Sadu otvorena Hemijska škola sa 250 učenika, sa sve podatkom da su časovi držani na obali Dunava.

Među raznim izveštajima koji su dostupni javnosti mogu se naći mnogobrojni zanimljivi podaci.

Jedan novosadski špijun je tako 1964. godine poslao Amerikancima izveštaj o dnevnoj migraciji đaka, studenata, radnika i službenika železničkim saobraćajem iz drugih mesta ka Novom Sadu, a koristio je podatke Saobraćajnog instituta iz Beograda.

Iz izveštaja CIA se vidi i da su prikupljali novinske članke iz tadašnje štampe sa informacijama o poljoprivrednoj proizvodnji u Novom Sadu, vremenskim prilikama, itd.

021.rs će nastaviti da piše o delovanju CIA u Novom Sadu, bar onom koji je dostupan u javno objavljenim dokumentima, a u trećem delu koji izlazi sutra očekuju vas informacije o sabotažama i rukovodiocima.

U bazi podataka koja je odnedavno dostupna na sajtu CIA, Novi Sad se spominje u stotinama dokumenata koji se odnose na funkcionisanje grada u sklopu nekadašnje Jugoslavije, a u mnogim izveštajima informacije su predstavljene u sklopu zasebnih dokumenata. Za sada su uglavnom dostupni podaci s kraja 40-tih i početka 50-tih godina prošlog veka, kao i pojedini tajni spisi CIA iz kasnijih decenija koji se nalaze u digitalnom obliku. Portal 021 u tri nastavka objavljuje deo dokumentacije koja pokazuju kakve informacije je u Novom Sadu i za koje svrhe prikupljala CIA.  

NAPOMENA: Tekstovi su rezultat višenedeljnog rada novinara, njegove pretrage baze podataka, prevođenja i istraživanja i nije dozvoljeno slobodno preuzimanje članaka bez prethodne dozvole uredništva redakcije 021.