CIA u Novom Sadu (III deo): Kolonisti iz Crne Gore glavešine u partiji i bezbednosnim službama

Kako je 021.rs pisao u prva dva nastavka, među hiljadama stranica tajnih dokumenta, najveći broj se odnosi na vojsku, industriju i saobraćajnu mrežu Novog Sada i bivše Jugoslavije, ali CIA je prikupljala i druge podatke o dešavanjima u nekadašnjoj zajedničkoj državi Južnih Slovena.

U izveštajima o nekadašnjoj zajedničkoj domovini gde se mogu pronaći brojni podaci o delovanju četničkih, ustaških i arnautskih bandi nakon II Svetskog rata, graničnim sukobima sa vojnicima Varšavskog pakta ili hapšenjima koja su usledila nakon rezolucije Infobiroa, Novi Sad se retko spominje.

Piše: Žarko Bogosavljević

Ipak, neki podaci u kojima se pominje privlače pažnju. U izveštaju od 3. februara 1950. godine koji se odnosi na Srpsku pravoslavnu crkvu, beleži se da je decembra 1949. godine dinamitom srušena pravoslavna crkva u Futogu, kao i da je još jedna crkva srušena u neimenovanom naselju 15 kilometara jugozapadno od Novog Sada.

Između ostalog piše i da je manastir u Beočinu pretvoren u bolicu za tuberkulozu, a da su crkvene zgrade u Sremskim Karlovcima pune vojnika.

U delu izveštaja o fabrici Elektroporcelan (možete više čitati OVDE)  i hapšenju sabotera u istoj pomenuli smo da je CIA beležila i razne sabotaže u Jugoslaviji.

Tako u jednom dokumentu od 1. juna 1950. godine stoji da je januara 1950-te neko počinio sabotažu tako što je presekao telefonske kablove u Novom Sadu.

Posle rezolucije Infobiroa sa pažnjom su se pratila hapšenja u Jugoslaviji, a Novi Sad se spominje 23. aprila 1949. godine kada se navodi da je u martu uhapšena Smilja Romić, predsednica Antifašističkog ženskog fronta, koja je bila predratni komunista i članica Vrhovnog suda Vojvodine.

CIA beleži da je tog marta širom Jugoslavije uhapšeno 9.000 ljudi zbog sumnje da su inforbiroovci ili reakcionari, a u jednom kasnijem izveštaju se govori i da je u Jugoslaviji za nekoliko godina uhapšeno čak 30.000 ljudi od kojih su mnogi završili u zatvoru.

U nekoliko izveštaja američka obaveštajna služba se dotakla i migracija stanovništva, tačnije kolonizacije Vojvodine, odnosima među nacionalnim manjinama i slično. Jedan od takvih izveštaja je podnet 19. januara 1952. godine i odnosi se na selo Kulpin.

CIA se bavi vrlo detaljno tim naseljem i životom stanovnika, koji su pretežno Slovaci. Izveštaj je vrlo detaljan i sadrži podatke o rukovodiocima u selu, problemima sa kolektivizacijom, itd.

Interesantno je da se poseban deo izveštaja bavi odnosom starosedelaca i doseljenika-kolonista u Vojvodini nakon II Svetskog rata. Konstatuje se, između ostalog, da u vojvođanskim selima sva važna mesta u Komunističkoj partiji, Upravi državne bezbednosti i miliciji drže doseljenici iz Crne Gore.

U izveštaju se kaže i da je juna 1951. godine u Ravnom Selu oko 70 Crnogoraca uhapšeno zbog pro-infobiroovske aktivnosti.

Agenti ili doušnici CIA iz Srbije slali su i više izveštaja o sporovima koji su nastajali u vojvođanskim selima zbog kolektivizacije, ali sam Novi Sad nije posebno pominjan.

Ovo su samo neki od podataka koje je 021.rs pronašao u bazi Američke obaveštajne agencije koja se konstantno uvećava novim doušničkim dokumentima. Među stotinama stranica raznih izveštaja gde se spominje Novi Sad, najveći deo otpada na podatke o vojnim instalacijama i da bi se sve proučilo i dokumentovalo potrebna je omanja knjiga.

S druge strane, novosadskim istoričarima, hroničarima i stručnjacima Istorijskog arhiva Novog Sada bi kako vojni, tako i podaci o industriji trebalo da budu korisni radi budućih istraživanja i pisanja moderne istorije grada jer sadrže mnoge informacije koje možda nisu poznate domaćoj javnosti. Pre svega jer su podaci o odbrani i kapacitetima tadašnje industrije pretežno držani kao tajni, a i danas se mnogi nalaze zaključani u arhivama daleko od očiju javnosti, za razliku od dela otvorenih izveštaja CIA koji su sada svima dostupni putem interneta.

Direktor Istorijskog arhiva grada Novog Sada Petar Đurđev kaže za 021.rs da dokumenti koji govore o radu CIA na području Novog Sada, odnosno Jugoslavije nisu iznenađenje.

- Sve svetske sile se trude da prate šta se dešava u određenim područjima, a taj period na koji se odnosi najveći deo objavljenih dokumenata je bio tada važan zbog Hladnog rata i odnosa istočnog i zapadnog bloka. Zato ovolika količina dokumenata nije neko veliko iznenađenje - kaže Đurđev.

S druge strane, kako objašnjava, zanimljivo je da se vidi šta je zanimalo CIA, a kao primer navodi fabriku Novkabel i njene tadašnje kapacitete (više o tim izveštajima možete čitati OVDE).

- To govori o snazi Novkabela, koliko je ta firma tada bila velika i snažna kada se našla pod operativnom obradom CIA. Oni su već tada imali ozbiljnu proizvodnju i izvoz, pa su bili vidljivi. Kako je tekao industriski preobražaj Jugoslavije, velikim silama je sve više bio interesantan i deo koji se odnosi na industrijsku špijunažu - objašnjava za 021 direktor Istorijskog arhiva.

On dodaje da informacije iz izveštaja američke obaveštajne službe treba uzeti sa rezervom jer je svet špijunaže prepun podmetnutih informacija, ali da oni uvek mogu da posluže kao još jedan izvor koji u kombinaciji sa domaćom arhivskom građom daje potpuniju sliku o tom periodu.  

U bazi podataka koja je odnedavno dostupna na sajtu CIA, Novi Sad se spominje u stotinama dokumenata koji se odnose na funkcionisanje grada u sklopu nekadašnje Jugoslavije, a u mnogim izveštajima informacije su predstavljene u sklopu zasebnih dokumenata. Za sada su uglavnom dostupni podaci s kraja 40-tih i početka 50-tih godina prošlog veka, kao i pojedini tajni spisi CIA iz kasnijih decenija koji se nalaze u digitalnom obliku. Portal 021 u tri nastavka objavljuje deo dokumentacije koja pokazuju kakve informacije je u Novom Sadu i za koje svrhe prikupljala CIA.  

NAPOMENA: Tekstovi su rezultat višenedeljnog rada novinara, njegove pretrage baze podataka, prevođenja i istraživanja i nije dozvoljeno slobodno preuzimanje članaka bez prethodne dozvole uredništva redakcije 021.