Život pre kompjutera - kratka istorija pisaće mašine

Piše: Živan Lazić

Još početkom maja 2011. godine, svetski mediji su preneli vest da je 28. aprila u Bombaju prestao sa radom pogon firme "Godrej i dečaci", poslednja fabrika za proizvodnju pisaćih mašina. Time je nezamenjiv izum za pisanu komunikaciju u prethodnih vek i po otišao u istoriju.

Plesom do pisaće mašine

Međutim, u četvrtak uveče vratio se ponovo pred Novosađane: plesom na tango "Tipewriter", američkog kompozitora lakih nota Leroja Andersona, u Muzeju grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi otvorena je izložba "Stara dobra pisaća mašina", pa tako mlađi mogu da spoznaju, a stariji da se podsete, kako je izgledao pronalazak koji je transformisao život tokom treće četvrtine devetnaestog i gotovo celog prošlog veka.

Mada u depoima Muzeja ima nekoliko reprezentativnih primeraka, izložbe ne bi bilo da nije zanesenjaka Endre Halasa, čija kolekcija baštini preko 500 primeraka, od kojih su neka prava remek dela. Ceo radni vek je proveo u mornarici, bez bilo kakvog radnog dodira sa mašinom, ipak, zavoleo je pisaći stroj pre dvadesetak godina, još u službi u Tivtu.

Mada je mašina već uveliko izlazila iz upotrebe, počelo je sakupljanje, a inteziviralo se po odlasku u penziju i preseljenju u Temerin, bliže rodnoj Čonoplji. Ono što je Halas sakupio, muzeološki su priredile kustoskinje Divna Gačić i Marijana Ratkelić Lazić.

Brojne preteče

Već po pojavi pismenosti, čovek je maštao da brže i čitljivije piše pisma i knjige. Revolucionarni Gutenbergov pronalazak štamparske mašine dodatno je podstakao maštare i izumitelje, tim pre što je štampanje tekstova odigralo izuzetnu ulogu u širenju pismenosti.

Nov podsticaj bržem zapisivanju dolazi od širenja i razvoja modernih poslovnih komunikacija. Tako su sredinom 19. veka vodeći stenografi I teleprinteristi beležili do 130, dok je svetski rekord u pisanju bio tek 30 reči u minutu.

Pisaća mašina nema jednog pronalazača, razvijala se postupno preko niza prelaznih pronalazaka, koji su delom obavljali osnovnu zamisao da čovek pritiskom na stroj otiskuje slovo ili broj na papir. Smatra se da je Englez Vilijam Peti 1674. godine prvi jasno formulisao funkciju pisaće mašine, dok je njegov zemljak Henri Mil prvi ponudio idejni projekat.

Pomoć slepima i gluvima kao motiv

Čest motiv pronalazačima je bio omogućiti slepim osobama da pišu. Tako je Pelegrino Turi pronašao stroj kojima je slepa grofica Karolina Fontini, njegova ljubavnica, mogla da piše.

Tipkanjem je ostajao jasan trag, kako se može videti u Britanskom muzeju na sačuvanom ljubavnom pismu, mada nije sačuvana ni mašina, niti opis kako je izgledala.

Karl Drajs, poznat po pronalasku preteče bicikla, izumeo je i mašinu po stenogramskom osnovu. Zavisno od kombinacije slova, ostavljala je različite rupice na rolni papira, satni mehanizam je pomerao nosač  papira.

Zanemarljiv broj korisnika

Međutim, tek je Amerikanac Vilijem Osten Bart 1820. godine pronašao stroj o kome je sačuvana dokumentacija, ali ni sam na njemu nije mogao kucati brže nego što je pisao. Tri decenije kasnije Francuz Pjer Karmijen konstruiše mašinu na bazi cimbala.

Pritiskom na poluge sa slovima, dolazilo je do otiska. Slično kao što se tipkanjem po žicama cimbala proizvodi zvuk.

Tirolac Peter Miterhof je osmislio čak pet modela pisaćih mašina, dok je danski fizičar, sveštenik i direktor doma za gluvoneme osmislio "Kuglu koja piše". Stroj je bio u vidu kugle sa pedeset slova i brojeva, a obrtanjem kugle ostavljao se otisak.

Zabeleženo je da se ovom mašinom služio Fridrih Niče kada je od posledice progresivnog sifilisa počeo da slepi.

Pisanje pomoću mašine je polako postajala realnost. Ipak, bilo je locirano na zanemarljiv broj ljudi.

Industrijalizacija izuma

Tek kada američki proizvođač šivaćih mašina i lovačkih pušaka "Remington" 1868. godine zapaža i za 12.000 dolara otkupljuje patent Šolosa, Gildena i Soula, proizvodi se prva mašina za širu upotrebu.

Pet sezona kasnije, nakon usavršavanja patenta, započeta je industrijska proizvodnja i plasiranje na tržište prvog modela Remington mašine. Tek dva i po veka od prvih zamisli, a strojevi koji su odigrali ulogu međuetape su praktično rađeni iz znatiželje izumitelja ili na osnovu pojedinačne narudžbe.

Serijska proizvodnja je transformisala svakodnevicu. Pojavila se potreba za osobama koje će brzo kucati. Od početka se shvatilo da je novi posao za žene, tada uglavnom vezane za kuću i sa malo šanse da se zaposle na fizički napornim poslovima u industriji.

Kada je 1881. godine "Udruženje mladih hrišćanki" na kursu daktilografije osposobilo za kucanje prvih osam devojaka, nastala je prava trka. Za samo pet godina obučeno je preko 60.000 daktilografkinja.

Inovatori Šols i Gilden su izjavili da ih raduje "što će žene sada moći da rade manje teške poslove da bi zaradile za život, što će moći da razviju svoju karijeru i lakše uđu u poslovni svet".

Novo zanimanje zapazila je i reklamna industrija, pa se često na propagandnim fotografijama mogla videti lepa devojka kako kuca na mašini, dok iza nje stoji šef, elegantni muškarac, i diktira.

Doprinos konkurencije

"Remington" pokušava da monopolizuje proizvodnju; firmi "Andervudu", dobavljaču traka, saopštava da će ubuduće sam proizvoditi i ovaj važni deo stroja. Partner uzvraća time što, osim traka, počinje da proizvodi i mašine za pisanje.

Nastaje do tada neviđena konkurencija, a svake godine se sve više pojačava. Potražnja je rasla geometrijskom progresijom, pa je 1893. godine samo u SAD prodato preko 1,5 miliona mašina za pisanje, duplo više nego dve sezone ranije.

Do kraja "veka upotrebe" osmišljeno je još pedesetak poboljšanja, najviše,u okviru IBM fabrike, koja je i razvijala električne pisaće mašine, potom automatizuje pojedine poteze, kao što su prelazak na sledeći red u pisanju, pisanje frekfentnijih reči, podvlačenje dela teksta koji se želi istaći…

Šira upotreba električne mašine došla je tek nakon što su standardizovani vrsta, snaga i napon struje.

Kraj sa pronalaskom kompjutera

Evropljani su tek početkom veka uhvatili ozbiljniji priključak u proizvodnji nove tekovine. Velik uticaj ostavili su nemačka firma "Mercedes" (nema veze sa istoimenim proizvođačem automobila) sa čuvenim mašinama "Olimpija" i italijanska firma "Oliveti" sa istoimenim elegantnim pisaćim strojem.

Zlatno doba pisaće mašine je šesta decenija prošlog veka, pa je tako, primera radi, tada poznati proizvođač "Smit- Korona" samo 1953. godina prodao preko 12 miliona komada.

Kraj je došao sa kompjuterima. Stiv Voznijak, značajan za izum današnjice, silno je želeo da u isto vreme vidi ono što zapisuje.

Uspeo je da poveže tipke sa ekranom kompjutera i to je bio kraj; pisaća mašina nije nikako mogla da se uklopi u rad zasnovan na procesorima. Tehnološki jaz bio je prevelik.