Skoro polovina zaposlenih u pokrajinskoj administraciji su neradnici

Piše: Živan Lazić

Možda su optimisti i očekivali da će Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave doprineti profesionalizaciji i departizaciji upravnog aparata.

Grdno su se prevarili; dovoljno je samo da pogledaju Kadrovski plan o zaposlenima u 2017. godine, koji je još krajem prošle godine dostavljen pokrajinskim poslanicima na razmatranje i neće im biti teško uočiti da je samo verifikovano postojeće stanje.

Bezbroj besposlenih

Broj uposlenih je neznatno, a broj pomoćnika sekretara uočljivije uvećan; ukupno u Vladi Vojvodine radi 1.330 osoba.

Izabranih, sekretara i njihovih zamenika je 24. Njima se pridodaju podsekretari i pomoćnici sekretara, koji se imenuju i postavljaju. Ove dve grupacije ne rade izvršilačke poslove, već samo raspoređuju obaveze podređenima. Njihova prosečna bruto zarada je oko 170.000 dinara. 

U pokrajinskoj administraciji radi još oko 300 radnika na pomoćnim ili pratećim poslovima, odnosno onih koji pružaju usluge izvršiocima. Dakle, oko 520 radnika, cirka 40 odsto svih uposlenih, uopšte ne radi izvršilačke poslove.

Nije čudo da pokrajinska admistracija sa tolikim brojem neradnika nije efikasna. Dalja struktura pokazuje da su 820 izvršilaca organizovani tako da jedan nadređeni ima ispod sebe samo tri, četiri, službenika.

To znači da oni sa viših pozicija prosleđuju posao na niži nivo, sve do najnižeg u hijerarhiji za predviđeni rad, koji, zapravo i obavlja posao. Kada imate toliko prevelik broj nadređenih jasno je da u radu ima previše prosleđivanja, pa se veoma usporava rad.

Profesionalni poslanici

Drugi promašaj je broj poslanika na stalnom radu u Skupštini Vojvodine, što je samo mimikričan izraz za profesionalne poslanike. Takvih je 89, jedanaest više nego u prethodnom sazivu Skupštine APV, ali podsetimo se da je u prvom sazivu vojvođanskog parlamenta posle promena 2000-te bilo tek sedam zaposlenih narodnih predstavnika.

Danas je toliko, sedam, samo potpredsednika Skupštine Vojvodine.

Nema jasnog pravila koje definiše broj profesionalaca, unazad šesnaest godina se kontinuirano uvećavao i dostigao zaprepašćujuću brojku. Skupština ima najviše desetak sesija godišnje, a u između dve sednice poslanik obično dođe dva puta na sastanak skupštinskog odbora čiji je član. Tu se obaveze pokrajinskih predstavnika, manje-više, završavaju.

Najbolja radna mesta

Za tako isprazan boravak u skupštinskim klupama poslanici su više nego dobro nagrađeni. Osnovna neto plata je 80.000, na šta sledi 42.000 dinara poslaničkog dodatka.

Potpredsednička neto plata doseže 150.000 dinara. Novinari su odavno za ovakvo uhlebljenje sročili sintagmu da su "najbolje plaćena radna mesta u Srbiji".

Preplaćena radna mesta čini zaposlene u pokrajinskoj administraciji i skupštini hedonističkim uhlebljenjem, sa dosta dodatnih benefita, pa ne iznenađuje što se malo koja politička grupacija zalaže za veća pokrajinska ovlašćenja. Veća prava povlače i veće obaveze, naporniji rad, a tada bi i izabrani, postavljeni i imenovani morali činiti nešto dovoljno ozbiljno i stručno.

Naravno, u tom slučaju na pozicije ne bi lako dolazili partijski poverenici, već profesionalni i osposobljeni administrativci.