U nekim malverzacijama Instituta učestvovali su čak i državni organi, poput Ministarstva zdravlja, koje je ćutalo i odobravalo nezakonito postupke, utvrdio je Državni revizor u kontroli rada ove ustanove.
Najmanje 155 miliona dinara pogrešno je knjiženo ili nije evidentirano u finansijskim izveštajima Instituta za plućne bolesti. Revizor je utvrdio da ova zdravstvena ustanova nije uredno vodila knjigovodstvo, nije imala dobru internu reviziju, finansijski izveštaji su manjkavi, a javne nabavke delom nameštene.
DRI je utvrdio da je Institut za plućne bolesti uhlebio na puno radno vreme 35 asistenata i profesora sa Medicinskog fakulteta, iako nisu zakonski sklopili ugovore o radu sa fakultetom, i Republičkom fondom za zdravstveno osiguranje, koji im je redovno, ali nezakonito, isplaćivao plate. Takođe, sistematizacijom su predvideli mnogo veći broj radnih mesta za administrativne radnike, dok je tehničko osoblje kuburilo - na ovaj način je zaposleno čak 27 "ćata" više nego što je dozvoljeno državnim pravilnicima. Za plate ovih ljudi izdvojeno je 23 miliona dinara, od čega je RFZO pokrio 16 miliona.
Institut je sistematizacijom predvideo i zaposlio pomoćnika direktora za tehničke poslove i dao mu ogroman koeficijent, samim tim i veću platu, što je suprotno Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, statutu ustanove i pravilnicima. Situacija sa uvećanim koeficijentima je zanimljiva - 29 zaposlenih imalo je više koeficijente od zakonski dozvoljenih, pa je za njihove uvećane plate izdvojeno milion i po dinara više nego što je predviđeno.
Za stimulacije zaposlenima, Institut je nezakonito isplatio najmanje 15,7 miliona dinara bez ikakve odluke i dozvole direktora, kao i dokaza da su ti radnici zaista zaslužili svojim radom stimulaciju. Time su prekršili sve zakone i sopstvene akte koji uređuju računovodstvo.
Revizor je utvrdio i da je Institut za plućne bolesti Vojvodine zaključio ugovore o radu sa 48 osoba bez raspisivanja javnog oglasa, a o zapošljavanju nisu obavestili ni Ministarstvo zdravlja, ni Biro. Uspeli su da zaposle i najmanje sedmoro ljudi koji ne ispunjavaju uslove za radno mesto na kojem su, kao i šest osoba za koje pravilnikom ne postoji radno mesto na koje su postavljeni.
Ugovori, nameštene nabavke i prisvojena imovina
Institut je slao svoje zaposlene na razna usavršavanja i obrazovanja, što je plaćeno 3,2 miliona dinara. Za razne poslove potpisivali su ugovore o delu, bez dokaza da je usluga ikada bila pružena, odnosno bez validne računovodstvene dokumentacije. Za nabavku roba i usluga su potrošili 12,6 miliona dinara, bez postupka javne nabavke ili zaključenog ugovora sa pružaocima usluga, iako je DRI utvrdio da nije bilo razloga da poslovi ne prođu javnu nabavku. Takođe, Institut je od RFZO naplatio 4,5 miliona dinara za plate zaposlenima koji su pacijentima pružali usluge koje nisu obuhvaćene Ugovorom o pružanju i finansiranju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za 2016. godinu. Bilo je još ovakvih sumnjivih transakcija, ukupno vrednih čak 64,6 miliona dinara.
DRI zaključuje da je Institut za plućne bolesti Vojvodine u poslovnim knjigama evidentirao imovinu koju ne koristi i kojom faktički ne raspolaže, a nalazi se u Hrvatskoj. Radi se o nekadašnjem odmaralištu za zaposlene Instituta za tuberkulozu u Sremskoj Kamenici, koji je institut prijavio 2004. republičkoj direkciji za imovinu kao svoju, a Državna geodetska uprava Hrvatske je 2005. godine zaključila da to ni po kojim kriterijumima ne pripada Institutu, već Hrvatskom savezu slepih.
Revizor je naveo primer očigledno nameštene javne nabavke. Naime, Institut za plućne bolesti je još u vreme bivše uprave, do 2013. godine, sprovodio nabavku za održavanje svog računarskog sistema, ali kao pregovarački postupak, bez javne objave. Od 2013. godine, posao uvek dobija ista firma - "Prokomsoft DOO" iz Novog Sada, koja je i vlasnik izvornog koda za računarske programe koje Institut koristi. Međutim, marta 2016. godine je Uprava za javne nabavke poručila Institutu da ovakvu nabavku mora da otvori za druge ponuđače, jer se u suprotnom krši Zakon o javnim nabavkama. Institut tada raspisuje otvoreni postupak javne nabavke za održavanje računarskih sistema - ali u dodatnim uslovima navodi da ponuđač "mora da bude nosilac autorskih prava i ima isključivo pravo na obavljanje usluge koja je predmet nabavke". Suštinski, Institut je nabavku ograničio na jednu firmu i to upravo vlasnika koda, "Prokomsoft DOO", koji je ponovo dobio posao.
Od "manjih" problema, DRI navodi da su članovi etičkog odbora koji odlučuju o kliničkim ispitivanjima lekova možda bili u sukobu interesa jer nisu potpisivali izjave o nepostojanju sukoba sa sponzorima kliničkih ispitivanja.
Podsetimo, Državna revizorska institucija svake godine posećuje određeni broj ustanova, preduzeća, institucija i drugih korisnika budžeta i kontroliše njihov rad u prethodnoj godini. Ti izveštaji su javni.
Dr Branislav Perin bio je direktor Instituta do 5. jula 2016. godine, kada je smenjen zbog navodnog učešća u malverzaciji sa otvaranjem objekta Kamenica 2. Od 6. jula je vršilac dužnosti direktora dr Ilija Andrijević.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 25
Rajko M.
Simonida
Nervirach
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar