Nastavljaju se otpuštanja u gradskim preduzećima

Osim u Zelenilu, otpuštanje viška radnika u skorije vreme, trebalo bi da usledi u još dva gradska preduzeća. Reč je o "Stanu" i Spensu.

Zelenilo će napustiti 49 radnika, a koliko će zaposlenih kao tehnološki višak morati da ode sa Spensa i iz Stana, znaće se uskoro. To je za Radio 021 potvrdio predsednik Sindikata zaposlenih u komunalnim delatnostima, Zoran Radosavljević: "U skladu s kolektivnim ugovorom. To je ono što Grad daje, 75 odsto od prosečnog bruto ličnog dohotka otpremnine za tehnološki višak. I sad se ti programi rade."

Bjelajac: Stotinak ljudi ništa ne radi

Da racionalizacija nije potrebna samo Zelenilu, Stanu i Spensu, već i ostalim gradskim preduzećima, najbolje potvrđuje primer Vodovoda. Direktor tog preduzeća, Branko Bjelajac, kaže da nije problem u broju radnika, već u činjenici da i dalje imaju višak zaposlenih u administraciji, a da im nedostaju majstori.

"Ne mogu da ih zaposlim iz prostog razloga što ne mogu tek tako da povećam ukupan broj zaposlenih. Dok s druge strane, postiji najmanje stotinak ljudi koji apsolutno ništa ne rade. A meni su još vezane ruke socijalnom demagogijom koja je pojela ova preduzeća. I onda da ja ne bi bio surovi direktor, a jesam u javnosti, onda ćemo pokuštati da smislimo šta da radimo", kaže direktor Vodovoda.

Prekomerno zapošljavanje uništava preduzeća

To smišljanje traje godinama, a račun se ispostavlja Novosađanima koji finansiraju takva preduzeća. Glavni urednik Ekonomist magazina, Milan Ćulibrk, kaže da je vođenje socijalne politike putem javnih preduzeća, odnosno putem  relativno niskih cena usluga, jedan od uzroka problema.

"Ali je takođe činjenica da se u tim preduzećima broj zaposlenih stalno povećava. Posle svakih lokalnih izobra u ta preduzeća dolaze neki novi ljudi, koji pripadaju vladajućoj koaliciji. Ta vladajuća koalicija u javna preduzeća smešta svoje zaslužne kadrove. Ne otpuštaju se oni koji su prethodno primljeni, da se ne bi zamerali jedni drugima i na taj način zapravo raste broj zaposlenih u javnom sektoru, a mnogi od tih apsolutno nisu produktivni. Dakle, nikakve koristi ta javna preduzeća nemaju od tako zaposlenih", kaže Ćulibrk za Radio 021.

Ćulibrk upozorava da su javna preduzeća uglavnom nerentabilna, da imaju visoke troškove, a nisku efikasnost poslovanja, što za posledicu ima njihovo dalje propadanje. (Dejan Stojičić)

Osim u Zelenilu, otpuštanje viška radnika u skorije vreme, trebalo bi da usledi u još dva gradska preduzeća.

Reč je o „Stanu“ i Spensu. Zelenilo će napustiti 49 radnika, a koliko će zaposlenih kao tehnološki višak morati da ode sa Spensa i iz Stana, znaće se uskoro. To je za Radio 021 potvrdio predsednik Sindikata zaposlenih u komunalnim delatnostima, Zoran Radosavljević: „U skladu s kolektivnim ugovorom. To je ono što Grad daje, 75 odsto od prosečnog burto ličnog dohotka na nivou Republike otpremnine za tehnološki višak. I sad se ti programi rade.“

Da racionalizacija nije potrebna samo Zelenilu, Stanu i Spensu, već i ostalim gradskim preduzećima, najbolje potvrđuje primer Vodovoda. Direktor tog preduzeća, Branko Bjelajac, kaže da nije problem u broju radnika, već u činjenici da i dalje imaju višak zaposlenih u administraciji, a da im nedostaju majstori.

„Ne moguda ih zaposlim iz prostog razloga što ne mogu tek tako da povećam ukupan broj zaposlenih. Dok s druge strane, postiji najmanje stotinak ljudi koji apsolutno ništa ne rade. A meni su još vezane ruke socijalnom demagogijom koja je pojela ova preduzeća. I onda da ja ne bi bio surovi direktor, a jesam u javnosti, onda ćemo pokuštati da smislimo šta da radimo“, kaže direktor Vodovoda.

A to smišljanje traje godina, a račun se ispostavlja Novosađanima koji finansiraju takva preduzeća. Glavni urednik Ekonomist magazina, Milan Ćulibrk, kaže da je vođenje socijalne politike putem javnih preduzeća, odnosno putem  relativno niskih cena usluga, jedan od uzroka problema.

„Ali je takođe činjenica da se u tim preduzećima broj zaposlenih stalno povećava. Posle svakih lokalnih izobra u ta preduzeća dolaze neki novi ljudi, koji pripadaju vladajućoj koaliciji. Ta vladajuća koalicija u javna preduzeća smešta svoje zaslužne kadrove. Ne otpuštaju se oni koji su prethodno primljeni, da se ne bi zamerali jedni drugima i na taj način zapravo raste broj zaposlenih u javnom sektoru, a mnogi od tih apsolutno nisu produktivni. Dakle, nikakve koristi ta javna preduzeća nemaju od tako zaposlenih“, kaže Ćulibrk.

Ćulibrk upozorava da su javna preduzeća uglavnom nerentabilna, da imaju visoke troškove, a nisku efikasnost poslovanja, što za posledicu ima njihovo dalje propadanje. (Vesna Janjoš i Dejan Stojičić)