Žene u medijima - objekat

"Uzeću za primer neke od naslovnih strana iz "Politike" - "Majka stavila živu bebu u zamrzivač" ili "Svakog dana abortira petsto žena". U pitanju je dnevni list koji ima velik kredibilitet, koji i dalje citiraju strane novine. Ako "Politika" neguje takav stav, šta se drugo može očekivati od drugih listova", navela je ona.

Diskriminacija u politici

Dubravka Valić Nedeljković ističe da novinari često diskriminišu žene i na taj način što se kao stručni sagovornici u preko 80 odsto slučajeva biraju muškarci. Iako novinarstvo važi za profesiju u kojoj radi više žena, na više uredničke i direktorske pozicije u medijima ipak stižu uglavnom – muškarci. Nedeljkovićeva kaže da to ima veze sa time da žene često odustaju od zahtevnijih radnih mesta zbog porodice.

"Takođe, jasno je da muškarci puštaju žene u određenu profesiju u onom trenutku kada ta profesija više nije profitabilna. To ste imali sa učiteljicama ili bankarskim službenicama", ocenila je ona.

Posebno je zanimljiv način na koji se posmatraju žene u politici. Dubravka Valić Nedeljković ističe da su sve stranke 2008. ispoštovale zahtev da im na izbornim listama bude minimalno 30 odsto žena. Nažalost, nijedna od tih žena nije zaista učestvovala u kampanjama, a u izbornim spotovima su uglavnom imale "dekorativnu” ulogu. "U izbornim spotovima, žene nikad ne pričaju o planovima, programu, ciljevima – one govore o miru ili ljubavi. Kada su u pitanju relevantne teme, umesto njih govorili su muškarci, lideri stranaka", kaže Nedeljkovićeva.

S njom se složila i redkatorka ženskih časopisa "Amica", "Joy" i "Lepota i zdravlje", Angelina Čakširan. "Postoji primer jedne žene koja se u Srbiji svojevremeno bavila politikom i mediji su uglavnom citirali neke njene čudne i bizarne izjave, a zaista se nikad nisu potrudili da je pitaju nešto pametno. S druge strane, i za ostale političarke u Srbiji je uvek najzanimljivije šta su obukle, s kim su viđene i slično", kaže ona.

Šta poručuje ženska štampa?

Elektronski mediji su u potpunosti zapostavili programe namenjene ženama, dok je ženska štampa dobro razvijena i prodaje se u visokim tiražima. Ovo potvrđuje i Angelina Čakširan. Kako ona kaže, ženska štampa nastoji da pomogne ženama da izgrade samosvest, ali da i sama po sebi, nameće ženama određene tradicionalne uloge.

"Opšta je društvena intencija – ne radi ništa, no idi u solarijum, manikiraj se i pedikiraj, ali u suštini mi gledamo da podignemo svest žene u tom smislu da treba da bude ravnopravnija, uspešna. Trudimo se da im predlažemo dobru muziku, filmove, čak i knjige – kažem, čak, jer nažalost, konstatujem da savremena žena sve manje čita", rekla je ona.

U zaključku, Dubravka Valić-Nedeljković napomenula je da je ovakva slika žena u medijima rezultat opšte društvene klime. Kako ona kaže, to se može promeniti neprekidnim fokusiranjem na ovakve teme, snezibilisanjem javnosti, a jedna od naizgled sitnih, a važnih stvari u tom procesu jeste upotreba rodno ravnopravnog jezika.