Grad bogatiji za više od 2.600 stabala

Novosađani s kojima smo razgovarali uglavnom bez oklevanja konstatuju da u gradu nema dovoljno zelenila.

„Nema dovoljno zelenila. Nikako.“
„Mislim da ga ima dosta.“
„Pa ima negde, ali ima delova grada koji nisu nešto posebno zeleni. Podbara recimo nema ništa.“
„Mislim da nema dovoljno zelenila i da bi trebalo da ga bude više.“
„Mislim da zelene površine stradaju, a da se betonske površine, putevi i parkinzi umnožvaju.“

Ne utrvđuju odgovornost, ali sada drveće

Tome u prilog ide i činjenica da se prilikom izgradnje stambenih i poslovnih objekata, 20 odsto površine koje pokriva neki plan, vrlo često ne ostavlja za zelenilo, a što bi po pravilu trebalo da bude slučaj. Od gradskih vlasti je previše očekivati da utvrde odgovornost za takvo stanje, ali se nesporno trude da poprave štetu koju su zajedno sa svojim prethodnicima, ali i svim nemarnim Novosađanima, pravili prethodnih godina.

Gradonačelnik Igor Pavličić priznaje da je nedostatak zelenila jedan od većih problema Novog Sada, te ističe da se zbog toga, u ovoj godini intenzivno radilo na ozelenjavanju. "Ono što je za naše sugrađane najvidljivije jesu kej i Buelvar Evrope, koji sa novih 600 stabala izgleda sasvim drugačije. Više od 2.600 sadnica drveća smo posadili u ovoj godini", kaže gradonačelnik.

Ozelenjavanje je značajno zbog pozitivnog uticaja na kvalitet vazduha, nivo buke, intenzitet vetra, ali i u borbi protiv erozije i poplava. Načelnica Gradske uprave za zaštitu životne sredine, Aleksandra Jovanović Galović, kaže da je "urbana šuma" jedan od načina na koji se suprotstavljamo klimatskim promenama, te da njome radimo i na očuvanju biodiverziteta. "Ali takođe i smanjujemo procenat kriminaliteta u određenim kvartovima. Jer postoje dokazi da su kvartovi grada koji su intenzivno ozelenjeni, zahvaćeni nižom stopom kriminala u odnosu na one bez zelenila. Utičemo na pravilan psihološki razvoj dece, ali i boljitak svakog građanina ovog grada", kaže Aleksandra Jovavnović Galović.

Svi mogu dobiti sadnice

Svoj doprinos lepšem gradu, može da da svaka mesna zajednica, odnosno skupština stanara, koja od Grada, a kroz akciju "Drvo života", zatraži oplemenjivanje životnog prostora. Direktorica "Gradskog zelenila", Nataša Rašeta, kaže da u tome do sada niko odbijen, a da problem jedino stvaraju vremenske prilike. Ona ističe da su se u tom preduzeću trudili da, kada je reč o ozelenjavanju i održavanju zelenila, ravnomerno budu zastupljeni svi delovi grada.

"Tako da smo uradili skver u Petrovaradinu, na uglu Reljkovićeve i Patrijarha Rajačića. Uradili smo i razdelnu traku u Preradovićevoj ulici. Od značajnijih projekata tu je bila i Ulica Ilije Ognjanovića, koja je imala problema sa prestarelim stablima. Trifkovićev i Žitni trg su lokacije na koje sam ja posebno ponosna, a naravno da je kej nekako kruna svega toga", kaže direktorica "Gradskog zelenila".

Kej ipak nije u potpunosti uređen, ali to treba očekivati čim to vremenske prilike dozvole. Predstavnici gradskih vlasti i za sledeću godinu najavljuju intenzivno ozelenjavanje, a posebna pažnja posvetiće se uređenju novih bulevara. (Dejan Stojičić)