Fotografkinje često nagrađivane, ali neretko nezaposlene

Najpre je prikazano kako je tokom 20. veka proteklo ulaženje žena u sada modernu profesiju, do stepene kada su žene postale izjednačene sa muškarcima u tome.

Eni Libovic, pogotovo Dorotea Lang izuzeci su za svoje doba, a sagovornice su prikazale promene u jednoj profesiji kroz prizmu rodne dimenzije.

Koordinatorka projekta "Znamenite žene Novog Sada" Gordana Stojaković navela je da se u Vojvodini, prateći evropske trendove, osnivaju ženske organizacije, koje su u početku bile humanitarnog i prosvetnog karaktera. "Ženske organizacije, koje su se tada zvale zadrugama imale su fondove za školovanje ženske dece na evropskim univerzitetima. Ženama je u početku bilo dozvoljeno da se bave samo određenim profesijama i to je bila jedna velika borba. One su mogle biti pedagoškinje i mogle su da se bave samo određenim granama medicine. Za druge je bila potrebna borba. Prekratnicu je donela pojava Drage Dejanović u 19. veku i prve feminističke teorije koja je jasno određivala da žena mora da se zaposli i sama stekne ekonomsku samostalnost. U tom smislu nisu svi mogli na univerzitet, neko je morao da se bavi zanatima. Ženske zadruge školuju žene za zanate i lepe umetnosti, te je prva školovana fotografkinja bila Tinka Stakić", objašnjava Stojaković i napominje da su veliku ulogu imale ženske dobrotvorne zadruge, koje su i nakon školovanja pomagale ženama da se zaposle.

Na tribini je predstavljen rad Ane Lazukić, najznačajnije fotoreporterke u Vojvodini, kao i Čile David, fotoreporterke u medijima.

Koordinatorka Udruženja "Ženske studije i istraživanja", koje postoji 20 godina Svenka Savić napomenula je da je u 20. veku tehnologija napredovala, te su žene imale mogućnost da se obrazuju i spoznale ogroman potencijal u fotografiji. "Postoje te izuzetne, talentovane žene, koje bi se i mimo discipline ostvarile, poput Ane Lazukić. Postoje neke koje na drugi način pokazuju borbu za dobijanje pozicija. Lazukić je kazala da ju je urednik diskriminisao, pa je ona obukla pantalone. Dakle, ona neće da menja ništa, uklopila se "u vukove". Postoji implicitna ili stalna diskriminacija u svim profesijama. Strategiju koju primenjuju žene su različite", kaže profesorka.

Na pitanje ima li skrivene diskriminacije i da li "savršenstvo tehnologije" daje iluziju o diskriminaciji, Svenka Savić kaže da modni snimatelji imaju kapital, da žene teško prolaze u tome, jer je veliki novac uključen, te je diskriminacije i eksplicitna i implicitna.

"Sama profesija fotografije menja svest i muškarca i žene, a pogotovo žene da može da učestvuju u nečemu što je umetnička fotografija. Imate paradoks, "selfi" je na televiziji prikazan kao napadno emocionalna zadovoljština. Ima tu jedna vrsta igre, ali ostajem pri tome da je implicitna diskriminacija prisutna. Fotografija postaje važno oružje u medijima. Sada svi moraju da navedu autora fotografije, fotografija počinje nama da upravlja", napominje ona.

Gordana Stojaković kaže da je fotografija sada sve više istraživački alat. "Istraživanje se radi, ne samo diktafonom, već i fotoaparatom. Takođe, to je i naučni alat, nešto što postaje sveopšte", kaže ona. Kako dodaje, ideološki se nalazimo u kapitalizmu i žene su manje plaćene, što u startu govori da žene nisu dovoljno dobre. "Ukoliko se odreknete svega i samo posvetite poslu, opet nećete biti plaćeni kao muškarci. Treba pobediti kapitalizam", dodaje ona.

Kao glavni problem, navedeno je što žene koje se školuju za fotografiju ne mogu da se zaposle, a umetnička fotografija, gde su često nagrađivane je polje sa malo novca. Na skupu je poručeno da bi trebalo da se u Novom Sadu dodeljuje posebna nagrada za žensku fotografiju.

Šta su još rekle sagovornice, ali i publika, pogledajte u videu.

Tribina je deo projekta "Creating a New Public View on Women", podržanog od strane Evropske Unije.