Da se u Srbiji "opredeljuju sredstva za ćutanje" i da većina građana ćuti zbog bede i siromaštva zarad egzistencije, smatra politikolog Duško Radosavljević.
Foto: 021.rs
Neretko ćute same institucije, kao i političari na vlasti, onda kada bi trebalo da se reaguje, kao u slučaju desničarskih akcija, kojima je cilj da zabrane nekome da govori.
"Većina u Srbiji ne može da zamisli koliko para imaju Mišković ili Kostić, ali oni vide komšiju koji ima 200 grama hleba, koji ode na miting SNS-a, dobije dva sendviča, jedan sok i hiljadu dinara. Oni to vide, jer je to realno za bedu i sirotinju, koje je sve više u Srbiji. Ko se opredeljuje za prekidanje tišine? Mlađi ljudi, pismeni, stručnjaci, ali onda i njima dojadi, pa se smanje i tamo plate. Pitanje svakog od nas je šta će da odabere. Mislim da je čovek živo biće dok priča i prkosi tišini", navodi Radosavljević.
Iako mnogi tvrde kako jе aktivizam utonuo, očiglеdno jе da su dеsničarskе grupе dalеko organizovanijе. Onaj dеo građanstva, koji nе žеli da sе grupišе ni u jеdnu partiju ili pak idеološki okvir, uglavnom ostajе van domеta mеjnstrim mеdija i njihovе idеjе nе dopiru do širеg kruga ljudi.
Istoričar Milivoj Bešlin smatra da je strah jedan od glavnih razloga za ćutanje i dodaje da samo društvo mora da jača na račun države.
"Jedini lek koji možemo imati i protiv ćutanja i straha je da jačamo društvo na račun države, što je i jedini lek protiv autoritarizma. Mislim da ovo nije totalitarizam, već diktatura, ovo jeste sistem, sa jasnim autoritarnim tendencijama, koje će da jačaju ako mu ne budemo pružali otpor", navodi on.
Bešlin ukazuje na to da trenutno vlada jedan od najnasilnijih oblika cenzure.
"Imamo jedan od najperfidnijih i najnasilnijih vidova cenzure. U Iranu postoji institucija koja se naziva Basiđi, a predstavljaju jednu neformalnu, paramilitarnu grupu mladih ljudi. Oni ne postoje u političkoj nomenkulturi Irana, oni su izuzetno nasilni i nekažnjeno ubijaju i lome. Bojim se da se u Srbiji danas stvaraju ozloglašeni srpski Basiđi, to su fašističke grupe, koje idu okolo i zabranjuju stvari i zastrašuju ljude. Mi dobijamo ovu vrstu banditske, perfidne cenzure nasilja, gde se ne kaže otvoreno da je to cenzura, ali izađete krvave glave nakon što kažete nešto i ne padne vam više na pamet da govorite o toj temi", kaže on.
Bešlin dodaje da nacionalizam ima potrebu da obriše sve druge identitete i predstavi se kao jedini.
On kaže da su vidovi otpora u Srbiji blagi. "Vidim razne vidove otpora, postoje medijske oaze, političke i društvene, ali nedovoljno. Ovde je veći problem sa ekonomskim pristcima, da ljudi ostaju bez posla, da se i privatnici ucenjuju i uslovljavaju", kaže on.
Bešlin ukazuje i na to da se ćuti i u samim akademskim krugovima. "Teoretičari i sociolozi su ovde potpuno zatajili. Ovde se brane doktorati tako što se prevodi pet ili deset američkih knjiga, a vama se dešava živa stvar. Ako govorimo o ćutanju, naravno da ga ima, uzmite samo Univerzitet u Novom Sadu, pitanje je može li na prste jedne ruke da se prebroje ljudi koji će javno da istupe. Onda ih pitate čega se plaše, da li su kukavice ili se slažu sa tim. Čak i razumem one koji se slažu, ali bih voleo one koji ćute da pitam zbog čega ćute, da li je to strah, da li je to konformizam ili ucena", pita se Bešlin.
Politikolog Duško Radosavljević kaže da se tolerisanjem ekstremista šalje poruka da su njihove aktivnosti društveno poželjne. On navodi da je stalno isključivanje drugog i drugačijeg večiti problem u Srbiji.
"Svi ti strojevi rade i prete po ulicama, ali je njima glava negde blizu poluga režima. To nisu izolovani incidenti, jer vi imate tu žurbu da se kazne neistomišljenici i da se usadi jedno razmišljanje. Problem jeste što se ne reaguje, što se određuje ko je Srbin, a onaj ko to, prema nečijoj arbitraži nije, on ne može da govori. Postoje stvari, kao Kosovo i Metohija, o kojima ne smete da pričate jer su 'svetinja'. Kada pitate ko je rekao da je to svetinja, odgovor je: 'ja sam to rekao'. Od tog 'ja sam rekao' počinje svaki fašizam, jer ti moraš toga da se pridržavaš i ćutiš. To je problem što obrazovani, na prvi pogled čestiti ljudi, o takvim stvarima ćute", kaže Radosavljević.
Dodaje da se većina ljudi miri sa situacijom i nema sopstveno mišljenje.
"Društvena nauka beži u marginu. Štrajkovi, ljudi odsecaju ruke, recimo Goša, radnici blokiraju čitav jedan grad, izlaze na pruge, ne dozvoljavaju da ode to što su zaradili, o tome niko nije pisao. Možda ljudi misle da je u redu da zarade 1.000 evra kao profesori i nemaju svoje mišljenje. Ovo je zemlja gde je profesionalizam odavno još sa Miloševićem otišao", smatra ovaj politikolog.
Istoričar Milivoj Bešlin navodi da ukoliko država nije u stanju ili ne želi da zaštiti ustavom zagarantovano pravo na javno izgovorenu reč, onda bi građani trebalo da se samoorganizuju.
"Ukoliko država nije u stanju da obezbedi očuvanje sopstvenog ustavnog poretka, onda je zaista pitanje da li ćemo morati sami da se branimo. Neka se ne vara država, ni fašističke grupe, da je građanska Srbija baš toliko naivna, glupa i kukavička, da neće umeti sama da se brani, ako procenimo da država ne želi da štiti osnovno ljudsko pravo", kaže Bešlin.
Radosavljević ukazuje i na veliku odgovornost tužilaštva. "Gde ste čuli da je državni tužilac reagovao. Mi stalno kažemo kriva je policija, a šta rade tužioci? Oni su kičma nečega što bi trebalo da bude pravosudni sistem, a oni obično nisu čuli da se nešto desilo. Kad tebi državna vlast odbija da vrši ono što je ustavom zagarantovano, o čemu onda da pričamo", navodi on.
Sagovornici smatraju da veliku ulogu igra strah od toga da se ostane bez posla i sigurnosti, bez sredstava kojim se obezbeđuje egzistencija, što je jedan od razlog tišine i izostanka kritike, ali i reakcije. Književnik Laslo Vegel ranije je rekao da u Novom Sadu vlada "ogromna tišina", ali je ocenio da ta tišina ne može dugo da traje i da će doći do obračuna između "profesionalnih ekstremista i dvolične vlasti".
Diskusiju sa studentima na ovu temu, možete pogledati u videu ispod.
Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Mržnja nije normalna stvar". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
napisah komentar podugačak i kad htedoh da pritisnem enter pomislih: čemu sve to????....... nema svrhe.....i sve izbrisah......čak se i sad dvoumim da li da stisnem enter......
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Roditelji đaka u Novom Sadu koji podržavaju nastavnike koji su obustavili rad okupljaju se i danas su ispred obrazovnih ustanova kako bi im pružili podršku.
Portal 021.rs i Radio 021 podržaće akciju generalnog štrajka i odazvaće se pozivu Koalicije za slobodu medija da se u petak 24. januara zastane sa emitovanjem programa i vesti na 15 minuta.
Rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Madić kaže za 021.rs da mu je imperativ da se sednica Senata održi na vreme, u skladu sa proceduralnim zahtevima.
Predlozi višegodišnjih kapitalnih projekata za 2025. godinu predstavljeni su Novosađanima na sajtu "Tvoj Grad". Na spisku se nalazi 40 projekata za koje građani Novog Sada mogu da glasaju.
Obeležena je 83. godišnjica Novosadske racije zločina u kom su mađarski fašisti, od 21. do 23. januara 1942. godine, ubili 1.300 Jevreja, Srba, Roma i drugih građana Novog Sada.
Neformalne IT zajednice Novog Sada i Beograda koje čine pojedinci zaposleni u IT sektoru odlučile su da se pridruže studentima i stanu uz njih, "zajedno za pravedniju budućnost".
Nepoznata osoba istrgla je transparent "Zločin ne zastareva" iz ruku opozicione odbornice Maje Mrnuštik tokom obeležavanja godišnjice Novosadske racije.
Rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Madić još uvek nije sazvao sednicu Senata UNS na kojoj bi, između ostalog, trebalo da se raspravlja o njegovom razrešenju.
.jpg "Studenti najavili protestnu šetnju za petak: Kreću sa dve lokacije, ovo je plan")
Komentari 2
htedoh
d
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar