Novosadski događaji godine

Uz dobre kulturne i zabavne manifestacije ili 2.600 sadnica drveća za koje je Novi Sad bogatiji, proteklu godinu u našem gradu pozitivno su obeležili prvenstveno humani gestovi pojedinaca ili organizacija.

Tako je košarkaš Darko Miličić bez ikakve pompe sa 120.000 dolara pomogao lečenje nekoliko mališana obolelih od teške Batenove bolesti u inostranstvu, pojedine banke pomogle su Dečiju bolnicu poklanjajući novac za opremanje kuće za roditelje dece koja se leče od teških bolesti ili kupujući opremu, a mnogi Novosađani učestvovali su u prikupljaju pomoći za socijalnu ugroženu porodicu Rogulja iz sela Bočar kod Bečeja.

Ipak, našu društvenu realnost u mnogo većoj meri obeležavaju ružne ili tragikomične stvari.

Radnici štrajkovali glađu

Godinu za nama obeležili su brojni protesti zaposlenih, koji su u januaru počeli protestima u gradskim komunalnim preduzećima, a tokom kojih beznadežni radnici nisu oklevali ni da štrajkuju glađu. Samo oni najuporniji uspevali su da ostvare svoje zahteve. Tako su radnici fabrike "Petar Drapšin" uspeli da ponište spornu privatizaciju nakon sedam meseci protesta.

Radnici prodavnice nameštaja "Šipad" u Futoškoj ulici, međutim, lako su savladani od strane sudskih izvršitelja i policije, a pokušali su da se suprotstave prodaji za koju kažu da je sporna, jer smatraju da to nije moglo da učini sarajevsko preduzeće, zato što pod tim imenom postoje još i banjalučko, te beogradsko preduzeće. Zanimljivo je i da je lokal u Futoškoj ulici prodat po ceni od 40 evra za kvadrat.    

Veliko komešanje u javnosti izazvalo je letošnje otrkiće da su u jednom uzorku vode novosadskog "Vodovoda" pronađeni mikroskopski vidljivi crvi, iako su iz tog gradskog preduzeća uveravali da je reč o vodi koja je uzorkovana u sistemu prerade, a ne onoj koja je do kraja prerađena i koja bi se mogla naći u slavniama.

Udružili se ljuti neprijatelji

Realnost u Novom Sadu obeležilo je i proširenje gradske vladajuće koalicije, udruživanjem nekada ljutih protivnika. Prvo je došlo do udruživanja stranke G17 plus i partije bivše gradonačelnice Maje Gojković u okviru Ujedinjenih regiona Srbije, a potom i ulaska kadrova Narodne partije u loklanu vlast, iako su se tome, doduše samo verbalno i za javnost, protivili Srpski pokret obnove i Liga socijaldemokrata Vojvodine.

Bivša gradonačelnica je za protivljenje manjinskih partnera njenom povratku na vlast rekla da predstavljaju napad patuljaka, koji ne smeju da krenu na glavnog baštovana. Ovo, ako se bolje razmisli, sasvim logično udruživanje, Gojkovićkin sada najbliži saradnik, Mlađan Dinkić, pravdao je rečima da bivšu gradonačelnicu pre možda nije hvalio, ali da je sigurno nije kudio.

"Kada pogledate šta građani Novog Sada misle, oni suštinski ističu dvoje ljudi u Novom Sadu kao ljude u kojima vide osobe koje su nešto dobro učinile za Novi Sad. A to su Maja Gojković i Bojan Pajtić. Svi ostali su daleko iza njih", izjavio je lider Ujedinjenih regiona Srbije.

Pajtićeve table za veličanje lika i dela

Kad smo kod Bojana Pajtića, ne treba zaboraviti table zahvalnice kojima se veliča lik i delo predsednika Vlade Vojvodine, kačene po Dečijoj bolnici i studentskom domu, ali i drugim mestima po Vojvodini. Predsednik Upravnog odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Čedomir Čupić, ovakvo potpisivanje političara na objekte koji su rađeni novcem građana nazvao je ne samo neukusnim, već i nedozvoljenim, jer je reč o zloupotrebi položaja.  

U našem gradu u junu je otvoren novi Urgentni centar, koji važi za najsavremenije opremljenu zdravstvenu ustanovu u Srbiji. Da se za to ne bi čulo samo putem medija, ali i da bi građani lakše izabrali u koji će, od postojećeg jednog urgentnog centra u slučaju potrebe otići, Vlada Vojvodine je pokrenula promotivnu kampanju.

Koliko je kampanje koštala, predsednik Vlade Vojvodine nije nam tada otkrio. "Pitate predsednika Vlade. To je tehnička stvar, za neku sekretaricu koja je to uradila", izjavio je Pajtić.

Primaju plate, a nemaju firmu

Reklamiranje Urgentnog centra je, ipak, daleko od najgorih primera, najblaže rečeno, nemarnog odnosa vlasti, kada je reč o trošenju para. Jedan od boljih primera za koje je Radio 021 saznao jeste to što nije vraćeno 14 miliona dinara u gradsku kasu, koje je pred kraj mandata gradonačelnice Maje Gojković uzelo beogradsko preduzeće "Trejler kompani", kako bi organizovalo nikad organizovanu manifestaciju "Na lepom plavom Dunavu".

A za to kako se troši novac svih nas, dobar je primer i preduzeće "Energija Novi Sad“, u kojem četiri člana upravnog odbora i interni revizor godinu i po dana primaju platu, iako još nije završen tender koji bi uopšte omogućio osnivanje te firme.

Kada je reč o trošenju novca, ne treba zaboraviti ni otvaranje javnog toaleta kod Gradske kuće, koji je posle više odlaganja konačno otvoren u julu, a na koji je potrošeno 12 miliona dinara. Postavljanje 900 kamera kao deo sistema javnog video nadzora koštao nas je šest i po miliona dinara. Za njihovo održavanje svako domaćinstvo u Novom Sadu mesečno izdvaja 30 dinara, a malo ko ne sumnja u njihovu učinkovitost, odnosno da zaista u velikoj meri doprinose povećanju bezbednosti.

Na ulicama ugroženi životi

A da je bezbednost Novosađana na gradskim ulicama pogoršana, svedoči nerasvetljeno ubistvo Velibora Vučurovića, koji je od hica iz daljine ubijen na Bulevaru Jašte Tomića. Vučurović je kobne večeri krenuo kod prijatelja u posetu, kada ga je u glavu pogodio metak, najverovatnije ispaljen sa terase neke od okolnih zgrada.

Novosadski sudovi ne mogu se pohvaliti da presudama koje izriču preventivno utiču na izvršenje krivičnih dela, a jedan od dobrih primera za to je suđenje Draganu Raciću za saobraćajnu nesreću koja se krajem decembra prošle godine dogidila u Kisačkoj ulici, u kojoj su poginuli Nebojša Nikolić i Aleksandar Kalajdžić. Suđenje do danas nije završeno, a Racić je nepravosnažnom presudom u aprilu osuđen na pet godina zatvora, što je šokiralo porodice poginulih, među kojima je i brat poginulog Nebojše Nikolića: "Mogu samo da im svima poželim sve najbolje. Želim im samo jednog Dragana Racića na putu. Hvala im za sve."

Zlostavljanje učenika i crne liste studenata

Novosadski maturanti ove su godine imali više problema s vlasnicima lokala u centru, koji su narušili tradiciju da slike maturanata krase izloge radnji, a pod izgovorom da panoi zaklanjaju robu, te da se izgled izloga određuje u centralama kompanija koja svoja sedišta nemaju u Novom Sadu.

Obrazovni sistem u ovoj godini obilovao je skandalima, a jedan od najvećih je hapšenje nastavnika geografije u novosadskim osnovnim školama "Jovan Dučić" i "Veljko Vlahović", zbog sumnje da je seksualno zlostavljao učenike.

Skandali su bili karakteristični i za visoko obrazovanje, a jedan od primera za to je pravljenje crnih lista studenata Ekonomskog fakulteta, na kojima su se našli oni koji su se usudili da protestuju zbog visokih cena školarina i koji su se usudili da posumnjaju u transparentnost trošenja novca u ovoj visokoobrazovnoj ustanovi.

Kada je reč o mladima, ne treba zaboraviti ni uvežbanost stranačkih podmladaka u izvršavanju partijskih zadataka. Tako je pripadnicima Omladine Demokratske stranke, mahom iz Vrbasa, organizvan prevoz autobusima kako bi glasali protiv smene rukovodstva na Skupštini Aerokluba "Novi Sad". To se desilo samo nekoliko dana nakon što je oko 150 njih učlanjeno u novosadski vazduhoplovni klub, koji je pre ove izvanredne demokratske akcije imao sedamdesetak članova.

Godina za nama ostaće upamćena i po nestašici mleka u zemlji za koju se često kaže da može da hrani pola Evrope, gužvama u Kliničkom centru Vojvodine, ali i nezadovoljstvu Novosađana zdravstvenim sistemom uopšte, te borbom za lustraciju, za koju se najvatrenije zalaže Liga socijaldemokrata Vojvodine, stranka čijom je voljom na čelo "Elektrovojvodine" došao Tihomir Simić, nekadašnji visoki funkcioner Pokreta snaga Srbije, Bogoljuba Karića.

Van konkurencije

Nažalost, utiscima izmiče ono što se ne menja godinama, ono što preti da dokrajči ovo društvo, a pojedince obogati još više. Reč je o nereformisanom javnom sektoru, mahom i blago rečeno netransparentnim postupcima javnih nabavki na kojima se troše milijarde, te nedostatku stranih investicija, koje baš kao i Srbiju, zaobilaze Novi Sad. (Dejan Stojičić)