Svaka treća Novosađanka trpi batine

Zamenica pokrajinskog ombudsmana, Danica Todorov, kaže da je nezavidan položaj žena u direktnoj vezi sa njenom ekonomskom zavisnošću od nasilnika, što je i najčešći razlog zbog čega se žena odluči da prećuti šamare.

"Polovina žena koje su prijavile nasilje nisu zaposlene i one su obično ekonomski zavisne od nasilnika, tako da je to jedan od osnovnih razloga zbog kojih te žene odlažu da se obrate policiji i rastave od partnera koji ih zlostavlja", navodi ona.

Prema njenim rečima, postojanje Sigurne ženske kuće u Novom Sadu je neophodno i dobro, međutim, ne rešava uzrok problema, već samo sanira posledice. Zamenica pokrajinskog ombudsmana navodi da je pravilno funkionisanje svih službi i organizacija uključenih u rešavanje problema nasilja neophodno, počev od policije.

"Sigurne kuće moraju da postoje, rade dobro svoj posao i drago mi je što postoji jedna takva u Novom Sadu, ali rešenje ovog problema nije samo u izgradnji sigurnih kuća, već u primeni zaštitnih mera, jer to je osnova koja može da dovede do toga da one žene koje prijave nasilje budu zaista i zaštićene", kaže Danica Todorov.

Ona navodi da je ipak zadovoljnija današnjim radom policije nego što je to bila pre samo nekoliko godina. Prema njenim rečima, iako se angažovanost policije i njihova svest o ovom problemu zaista povećala, oni se i dalje najčešće odlučuju da nasilnika kazne samo prekršajno, dok ozbiljniji postupak izostaje.

"Mi imamo podatke da je u svim slučajevima prošle godine policija izašla na teren, što je ogroman napredak u odnosu na neko prošlo vreme, kada je bilo neophodno da se najpre prijavi narušavanje javnog reda i mira kako bi patrola izašla na teren. Međutim, problem je u tome što policija nasilnike uglavnom kažnjava samo prekršajno", navodi zamenica pokrajinskog ombudsmana.

Članica stručnog tima Sigurne ženkse kuće, Nada Padejski, kaže da je policija prva institucija koja treba da reaguje kada dođe do nasilja. Nakon toga, prebijenoj ženi je potrebno utočište i fizička distanca od nasilnika, kako bi mogla nezavisno od njega da donese odluke kako i šta dalje.

"Situacija je sledeća. Zimska noć, jedan sat posle ponoći. Žena biva izbačena iz kuće na sneg, bosa, sa decom u naručju. Koja je institucija prva koja treba da reaguje? Naravno, policija. Nakon njihove intervencije, ženi treba obezbediti krov nad glavom i mesto gde će moći da ugreje i zbrine svoju decu", kaže Nada Padejski.

Aktivistkinja nevladine organizacije "SOS telefon za žene žrtve nasilja", Ida Boka, kaže da njena organizacija postoji kako bi pružila psihološku podršku sugrađankama koje trpe bilo koji vid nasilja. Prema njenim rečima, postojanje ovakve linije je neophodno jer je ženama koje trpe nasilje mnogo manji korak u životu da okrenu njihov broj i popričaju o tome što im se dešava, nego da pozovu policiju.

"Ženama je mnogo lakše da se obrate nama nego policiji, jer je ipak prijavljivanje nasilja za njih orgoman korak na koji neko mora da ih pripremi. Tu dolazi naša uloga do izražaja, jer mi u velikom broju slučajeva uspemo da ubedimo te žene da je najbolje da nasilje prijave, jer im neće biti bolje samo od razgovora sa našim aktivistkinjama, već tek kad nasilje iščezne iz njihove svakodnevice", navodi Boka.

Ukoliko poznajete nekoga ko je pogođen problemom nasilja, ili ste i sami žrvta svog partnera, broj telefona Sigurne ženske kuće je 646-57-46 , dok je broj SOS telefona 422 740. (Miodrag Sovilj)