Loš standard traži više autonomije

Jerkov: Građani uviđaju da bi živeli bolje

Visoka funkcionerka Lige socijaldemokrata Vojvodine, Aleksandra Jerkov, kaže za Radio 021 da visoka autonomija iz 1974. nije dobro, niti moguće rešenje, jer je funkcionisala u drugom vremenu, državi i sistemu, ali da je očigledno da građani shvataju da bi više nadležnosti Pokrajini doprinelo da bolje žive.

"To se može tumačiti prosto nezadovoljstvom, kako onih koji se sećaju kako je to ranije izgledalo, tako i onih koji se ne sećaju. Mogu da kažem da je meni drago da građani uviđaju da bi većim nadležnostima mogli svojim novcem da raspolažu i samim tim bi imali i više novca. Postojeći sistem je loš, neodrživ i drago mi je da to građani sve više uviđaju", kaže Aleksandra Jerkov.

Mirčić: Podrška autonomiji raste samo u anketama

Visoki funkcioner Srpske radikalne stranke, Milorad Mirčić, pak smatra da podrška autonomiji, pa i nezavisnosti Vojvodine, raste samo u anketama i nigde više. Mirčić ne veruje istraživanjima jer se, kako kaže, više puta pokazalo da su bila suprotna onome što je realan žviot.

"Kada je u pitanju šira autonomija Vojvodine, vidite da u realnom životu i ovo što su do sada obezbedili, ovu autonomiju, jednostavno zakopava Vojvodinu i nas koji živimo u Vojvodini. Od svog tog novca koji se opredeljuje za budžet Vojvodine, Vojvodina ima najmanje koristi, u smislu investicija, nekog napretka ili pokretanja privrede", kaže Milorad Mirčić.

Popov: Nezadovoljstvo centralističkim načinom upravljanja

Direktor Centra za regionalizam, Aleksandar Popov, smatra da važeći Statut i prenos nadležnosti na Pokrajinu nisu rešili ono što je bilo očekivano, a to je da Vojvodina dobije više izvornih nadležnosti, kao i više novca za njihovo ostvarivanje. Popov dodaje da postoji opšti trend nezadovoljstva centralističkim načinom upravljanja, te da nezadovoljstvo ne postoji samo kod Novosađana i Vojvođana, već i građana iz centralnih delova Srbije.

"Posledica toga je da je mnogo mesta u Srbiji ispražnjeno i da su se mnogi stanovnici tih mesta preselili u gradove, što predstavlja ogroman teret, ali i socijalnu bombu koja može da eksplodira iduće godine, ukoliko se nastavi ovako loš trend u privredi", kaže Aleksandar Popov za 021.

Iznad proseka samo u Beogradu, Južnobačkom i Južnobanatskom okrugu

A stanje u privredi, kao posledica onog što je vladajuća garnitura radila, koliko nas je gurala i dokle nas je dogurala, najbolje pokazuje činjenica da je prosečna zarada u Srbiji 325 evra, što je za oko 100 evra manje u odnosu na pre dve i po godine.

Iako je prema poslednjim podacima prosečna zarada u Srbiji najviša u Kosjeriću (61.793), a po glavi stanovnika u Novom Sadu (16.818), prosečne zarade u najbolje plaćenim beogradskim opštinama (Surčin – 57.663, Novi Beograd – 51.194 i Stari grad 45.432), više su i do tri i po puta u odnosu na opštine s najnižim primanjima (Vladičin Han – 16.885). Da je realno stanje znatno gore pokazuje i činjenica da se iznad proseka, osim u Beogradu, još jedino zarađuje u Južnobačkom i Južnobanatskom okrugu, nasuprot činjenici da najmanje trećina svih prihoda republiče kase dolazi iz Vojvodine.

Ipak, da je pitanje standarda i razvijenosti regiona više pitanje načina upravljanja državom, nego stepena autonomije, najbolje pokazuju zapadnoevropske zemlje koje, bez obzira na to da li su visoko centralizovane ili federalne, imaju neuporedivo bolji standard, ali i znatno manje regionalne razlike. (Dejan Stojičić)