Kako su izneli sagovornici okruglog stola Pištaljke "Ko štiti uzbunjivače?", a koji je održan u petak, 23. februara u Novom Sadu, Zakon o zaštiti uzbunjivača korak je napred u zaštiti uzbunjivača - pre svega u sudskoj zaštiti, ali će se pravi efekti ovog zakona videti kad poslodavci koji su dokazano vršili odmazdu ili kršili zakone zaista budu snosili odgovornost sa svoja dela.
Kako je prisutnima na okruglom stolu u Radio kafeu poručio glavni i odgovorni urednik portala “Pištaljka” Vladimir Radomirović, uzbunjivači bez izuzetka prolaze kroz psihičko zlostavljanje i mobing zbog odluke da prijave nepravilnosti - često ih odbacuje i okolina, njihova porodica i prijatelji, ali im je od ogromnog značaja da se dokaže da je ono što su prijavili tačno i da istina izađe u javnost. Srbija je, dodao je Radomirović, jedna od retkih država u svetu koja ima zakon koji se bavi zaštitom uzbunjivača, a kroz čiju primenu se sve jasnije vidi da u Srbiji ima odgovornih sudija, tužilaca i drugih zaposlenih u sistemu zaštite i procesuiranja.
"Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja ima velik broj presuda u korist uzbunjivača. Jedan od poslednjih primera je i primer uzbunjivačice Tatjane Samardžije iz Republičkog geodetskog zavoda, koja je odbila da postupi po pritiscima jednog domaćeg tajkuna da, mimo propisa, uknjiži određene nekretnine. Osim što je sud izrekao privremenu meru zaštite, Samardžija je u, čini nam se, veoma brzom sudskom postupku došla do pravosnažnog rešenja, a koji je i javno objavljen u listu 'Politika'. Ona je vraćena na posao, ali i dalje trpi posledice svog postupka", napominje Radomirović.
Pomenuta Tatjana Samardžija, iako je bilo planirano, nije uspela da prisustvuje okruglom stolu i podeli svoje iskustvo sa publikom. Njoj je uskraćena dozvola u poslednjem trenutku i zadržana je na radnom mestu, iako za nju na tom radnom mestu praktično nema posla. Zakonska zastupnica Samardžije i član advokatskog tima “Pištaljke” Jelena Stojanović kaže da je na delu "mobing hladnog praznog stola", najčešća posledica koja zadesi uzbunjivače po povratku na radno mesto, bez obzira na ishod sudskog postupka.
"Nijednom poslodavcu ne treba neko ko će talasati o njegovim nepravilnostima. Uzbunjivači često budu skrajnuti, ne dobijaju radne zadatke, ali ih to ne demotiviše u nameri da poboljšaju svoje radno okruženje i da se bore protiv negativnih pojava u našem društvu. Veliki broj naših uzbunjivača bi ponovo prijavili probleme, uprkos svemu kroz šta su prošli. Definitivno je mera sudske zaštite u ovom zakonu pozitivna promena u odnosu na prethodno stanje, kada je zaštitu formalno pružala Agencija za borbu protiv korupcije. Ona nije imala dovoljno ingerencija da zaštiti uzbunjivača i da izađe na kraj sa problemima koji su prijavljeni. Privremena mera, koju propisuje aktuelni zakon, a potom i sudski postupci, pokazali su se kao dobre novine u Srbiji, koje će imati još bolju efikasnost kad se otklone pojedine nesuglasice koje se javljaju u praksi", naglašava Jelena Stojanović i dodaje da je najveći problem za sada u radu tužilaštava, koja ne daju prioritet ovim slučajevima u istragama, što u suštini nije krivica Zakona o zaštiti uzbunjivača.
Sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Borivoje Gajić smatra da privremene mere suda ponekad nemaju željeni efekat, jer ih neki poslodavci krše.
"Ovaj period od nepune tri godine primene zakona je vreme u okviru kog se još uvek formira sudska praksa, a koja još uvek pokušava da odgovori na sve ciljeve iz zakona. Poslodavac koji se ogluši o privremenu meru shvatiće kroz nastavak postupka da nije dobro postupio, jer će se proces ubrzati i ne postoji mogućnost da se spreči zaštita uzbunjivača. Generalno se može zaključiti da je samo nalaganje vraćanja zaposlenog na radno mesto vid kažnjavanja poslodavca, jer je veoma značajan korak u sudskom postupku. Mislim da će efekat privremene mere u budućnosti biti mnogo bolji, jer će i poslodavci razviti svest o kaznama koje slede ukoliko se ne postupi po nalogu sudije. Zbog toga su od ogromnog značaja bile i sudske obuke koje je inicirala Pravosudna akademija, a u okviru kojih bi trebalo obuhvatiti sudije svih instanci - i osnovnih, viših i apelacionih sudova, baš zbog njihove uključenosti u radne sporove, a koji su jedan od opcija zaštite uzbunjivača ovim zakonom", naglašava sudija Gajić.
Kako dodaje, cilj Zakona o zaštiti uzbnjivača nije rešavanje ličnih nezadovoljstava na radnom mestu, već ukazivanje na zloupotrebe kojih ima u svim segmentima društva, a što ubrzo shvataju i sudije i donose odluke koje su sve bolje i efikasnije.
Advokat Jelena Stojanović navodi da, iako u javnosti provejava stav da su sudski postupci zaštite uzbunjivača spori i neefikasni, praksa pokazuje da su brži nego u mnogim državama Evrope i šire, a naknada štete, iako možda na prvi pogled nije adekvatna, zapravo uzbunjivačima i nije primarni cilj.
Zato tih 100.000 dinara, koliko uglavnom uzbunjivači dobiju kao naknadu za pretrpljeni duševni bol, mnogi uzbunjivači uopšte ni ne žele - bitno im je da
sudska presuda tj. dokaz da su trpeli odmazdu bude vrlo jasno saopštena javnosti.
Sudovi u Srbiji na osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača imaju obavezu da, po službenoj dužnosti, utvrđuju činjenice iz predmeta koje nisu bile navedene u tužbi uzbunjivača. Ova mogućnost samostalnog delovanja suda veoma je bitna jer omogućava dopunu informacija, bolji uvid u situaciju i dokazivanje da su tvrdnje uzbunjivača zaista tačne. Međutim, često se dešava, poručuje Gajić, da u drugostepenom postupku na apelacionom sudu predmetni sudija shvati da njegov kolega iz višeg suda nije učinio sve što je mogao u cilju pronalaženja informacije, pa se postupak mora vratiti na početak i čitav proces se značajno usporava.
"To obesmišljava zakon, čiji je osnovni cilj brza i efikasna sudska zaštita uzbunjivača. Na primeru Tatjane Samardžije videli smo da se odmazda prema njoj nastavlja, a u tom trenutku nastupa velika uloga novinara, koji će izneti u javnost činjenice i pozvati ne samo nadležne da reaguju, već i građane da shvate veličinu problema s kojima se ovi ljudi suočavaju", smatra Gajić.
Pišući o slučajevima uzbunjivača, novinari Pištaljke prošli su (a i dalje prolaze) kroz pritiske poslodavaca o kojima pišu.
Zato je novinarka Pištaljke javno optužena da nije dovoljno kvalifikovana da tumači spornu dokumentaciju Republičkog geodetskog zavoda, iako je s potpunim profesionalnim pravom postavila pitanja od javnog značaja. Takođe, na osnovu pisanja Pištaljke o slučaju Samardžije, mnogi zaposleni u Geozavodu javili su se istraživačkom timu ovog portala, što je dovelo do otkrivanja novih nepravilnosti. Detaljnije o ovoj temi čitajte na portalu
Pištaljke.
Okrugli sto i ovaj tekst realizuje portal Pištaljka (izdavač Udruženje Eutopija), u saradnji sa Pravosudnom akademijom, Udruženjem Alterfakt i magazinom Nedeljnik u okviru projekta "Glasna Pištaljka", uz finansijsku podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Napadnuti novosadski studenti: Vijali ih s palicama i kolima, devojci dislocirali vilicu")
.jpg "Raspisan konkurs za prijem osam čuvara u okružnom zatvoru u Novom Sadu")
.jpg "Novosadska studentkinja kojoj su SNS aktivisti polomili vilicu imala operaciju: Na kućnom lečenju je")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar