Dete se davilo, Novosađani samo posmatrali

Nikola, tridesetogodišnjak koji nas je zamolio da ne otkrivamo njegov pun identitet, posle računanja pazara u jednom novosadskom kafiću, gde radi kao konobar, našao se sa devojkom i krenuo u predvečernju šetnju Dunavskim parkom. Idiličnu atmosferu prekinuo je iznenadan jauk i zvuk pucanja leda na jezercetu kod Ise i Bise.

"Klinci su se tu igrali i klizali po ledu i u jednom momentu je jedan od njih propao. Nisam ni znao da je tu toliko duboka voda, a čim sam ga video znao sam da mu moramo nekako pomoći", priča ovaj sugrađanin.

Nikola kaže da je dečak koji je upao u jezero počeo da se batrga i otima, pokušavajući da dođe do obale, međutim, kada je on pristigao, mališan je već bio na izmaku snage i tonuo je.

"Očigledno je bilo da nema snage da se izvuče jer mu je i jakna otežala od vode. Skinuo sam na brzinu svoju odeću kako se i meni ne bi desilo isto, ušao u tu ledenu vodu i izvukao dete", opisuje Nikola ovu situaciju.

Niko nije odreagovao

Prema njegovim rečima, tek kada je dečaka izvukao na obalu, primetio je da su prisutni Novosađani, kojih je, kao i obično, bilo puno u Dunavskom parku, potpuno mirno posmatrali dramu koja se odvijala pred njihovim očima.

"Tek kada sam ga izvukao, okrenuo sam se oko sebe i shvatio koliko ljudi tu zapravo ima. Niko nije prstom mrdnuo da pomogne tom detetu, samo su zabezeknuto gledali, potpuno beskorisni. Mališan je bio u šoku, drhtao je. Utoplili smo ga i nakon što je došao sebi i rekao da živi u blizini, otrčali smo zajedno onako mokri do tamo. Sreća pa dečak živi svega nekoliko stotina metara od Dunavskog parka, pa se sve brzo završilo", navodi Nikola.

Samo četvrtina ljudi odreaguje kako treba

Kako za 021 kaže psihijatar Nebojša Baračkov, iako nekima zvuči potpuno neprihvatljivo da ljudi stoje kao ukopani u takvoj situaciji, psihologija vanrednih situacija pokazuje da svega četvrtina ljudi u stresnim situacijama odreaguje na pravi način.

"Psihologija pokazuje da samo 25 procenata ljudi u stresnoj situaciji uradi ono što je neophodno kako bi pomogli unesrećenoj osobi. Polovina ljudi se u takvim scenarijima zbune i treba im vremena da odreaguju, obično prateći dominantnu osobu ili vođu. Preostala četvrtina odreaguje potpuno neadekvatno, recimo panikom, čemu situaciju eventualno naprave i gorom nego što jeste", kaže ovaj psihijatar.

Baračkov navodi da je mališan koji se davio u Dunavskom parku imao mnogo sreće, jer se jedan od onih koji bez razmišljanja urade pravu stvar našao pri ruci.

"Mogu samo da kažem da je to dete rođeno pod srećnom zvezdom, jer je u situaciji gde mu je život bio ugrožen, bio prisutan makar jedan čovek koji zna šta da radi i ne razmišlja ni o čemu osim spasavanja", navodi Baračkov.

Sugrađani ipak ubeđeni da bi im neko pomogao

Nikola, koji je izvukao dečaka, ne želi da se ispred njegovog imena koristi reč heroj, ali dodaje da je vrlo zabrinut da današnje društvo ide ka kompletnoj indiferentnosti prema ljudima koji se nalaze u nevolji.

"Ne smatram da sam uradio ništa posebno, ali sam izuzetno zabrinut za naše društvo. Mislim, kada bi meni pozlilo i kada bih se onesvestio na ulici, niko mi ne bi prišao, osim eventualno nekog klinca koji bi me snimio mobilnim telefonom. Sutra bih mrtav osvanuo na "Jutjubu", a bojim se da niko ne bi zvao ni hitnu pomoć", smatra Nikola.

Novosađani sa kojima smo razgovarali i pored ovih podataka smatraju da bi im neko pritekao u pomoć kada bi se našli u nevolji.

"Verujem da bi mi sugrađani pomogli, zašto da ne. Pa na kraju krajeva, ljudski je. Ne mogu da garantujem, ali sam 99% ubeđena da bi mi neko pomogao ako bi mi, na primer, pozlilo u centru grada", pozitivno razmišlja jedna Novosađanka.

Iako su sugrađani ubeđeni da bi im neko pomogao, nauka i praksa, nažalost, pokazuju suprotno. Ako ne pripadamo u onih zlatnih 25 procenata koji će se svima naći u nevolji, možemo barem da radimo na tome da ne budemo loši ljudi, kao što je pokazao primer kada su ljudi navijali da samoubica skoči sa mosta "Gazela" pre dve godine. (Miodrag Sovilj)