Nisu svi skinsi nacisti

Ukoliko na ulici vidite momka sa obrijanom glavom, koji nosi teške čizme, kombat jaknu i tregere, nemojte odmah da pomislite da je u pitanju fašista, poručuju učesnici tribine "Skinheads-falsifikovanje istorijata jedne antirasističke potkulture", održane u okviru projekta "Dijalozi u Radio caffe-u".

Naime, ono što je ljudima malo poznato je da nisu svi skinsi neonacisti. Zapravo, onaj antifašistički deo skinhed populacije uopšte i ne smatra fašiste skinsima, nazivajući ih boneheads-i (šupljoglavci).

Skinsi su svih boja kože

Prema rečima istoričara Zorana Petakova, skinhedsi su produkt imigracije i mešavine crnačke kulture sa Jamajke i engleske omladine iz radničke klase.

"Skinhed potkultura je rezultat druženja i interakcije karipske imigracije u Veliku Britaniju šezdesetih godina. Jamajčani su sa sobom doneli subkulturu "rude boys-a", koji su u principu bili barabe iz radničke klase i sitni kriminalci. Sa njima su počeli da se druže beli momci iste klasne pripadnosti koji su uglavnom bili "modsi", što znači uredno podšišani i "kežual" obučeni fudbalski fanovi i lokalni dripci. Povezivala ih je pripadnost radničkoj klasi i ljubavi prema karipskim ritmovima, naročito prema rege i ska muzici. Oni su nosili radničke čizme i šišali se do glave zbog prirode posla kojim su se bavili, a nikakvih rasnih podela između crnaca skinheda i belaca skinheda nije bilo", navodi Petakov.

Prema njegovim rečima, jačanje nacionalističke i profašističke desnice u Engleskoj došlo je do toga da su neki skinsi, ionako skloni nasilju, počeli da se prepoznaju u nasilnim pričama koje su propagirali članovi neonacističkih partija, poput National Front-a. Petakov navodi da je broj skinsa koji su postali pobornici ovakvih ideja bio višestruko manji od onih skinheda koji su bili apolitični i svih boja kože.

"Skinsi su u Engleskoj, kao i svugde, bili žestoki momci koji su voleli fudbal, pivo i dobro zezanje uz rege i ska. Međutim, taj nasilni deo njihovog imidža je odlično poslužio fašističkim strankama za regrutaciju, jer su neki malo gluplji momci progutali priču kako im neki doseljenici oduzimaju poslove, pa su svoju agresiju počeli da ispoljavaju na imigrantima azijskog porekla, u čemu su nekad čak učestvovali i crni skinsi", kaže Petakov.

Žuta štampa kreirala sadašnji desničarski imidž

Sociolog Miloš Perović kaže da je bilo lako infiltrirati nacističke ideje u ovaj pokret, zbog generalne neobrazovanosti i povodljivosti radničke klase. Prema njegovim rečima, predstavljanju svih skinsa kao nacista najviše je doprinela žuta štampa i kasnije, Holivud.

"Žuta štampa stremi ka spektaklu, stoga ni ne čudi što ih nikad nisu zanimali normalni ljudi. Naravno da su kod nekih slučajeva kada neki mamlaz razlupa nečiji kebab štand, ujutru izlazili naslovi poput "Skinhedi napali Pakinstance", "Krvavi Brajton" itd... Njih mišljenje normalnih ljudi u tom pokretu nije zanimalo, a čak bi im bilo i opasno, jer pametni ljudi koji su bili skinsi u ono vreme su mogli svašta da kažu o funkcionisanju državne aparature koja pelješi radničku klasu. A to bi zapravo bilo ono što bi bilo subverzivno. Metod žute štampe je poznat, kada želite da skrenete pažnju sa bitnih stvari, vi udrite po naci skinsima ili sad sa Lejdi Gagom", smatra Perović.

On kaže da je Novi Sad bio skinhed prestonica nekadašnje Jugoslavije i da je sve počelo na Limanu, gde su mladići i devojke, ispijajući pivo ispred dragstora, razmenjivali kasete stranih bendova poput "Cockney Rejects" ili "Cock Sparrer". Tu su, kaže, nastali prvi bendovi, poput Dva minuta mržnje ili Ritma Nereda. Perović navodi da je u vreme dok je on odrastao, već bilo naci skinsa, što je njemu predstavljalo veliku dilemu.

"Znaš, pogledaš se u ogledalo i shvatiš-ja nisam fašista, a ujedno mi se sviđa taj stil. Onda poslušaš muziku i vidiš da tu nema fašizma. Postati skins antifašista je nama išlo nekako normalno, nije to bilo ništa revolucionarno ili kopiranje nekih stranih trendova, već, jednostavno, spoznaja da ne mora sve da bude tako kako se predstavlja", kaže Perović.

Sada u svetu i kod nas skinsi funkcionišu kao dve odvojene i vrlo suprotstavljene struje. Sa jedne strane su opšte poznati nacisti, a sa druge skinsi antifašisti, kojih ima raznih fela, od apolitičnih (tradicionalnih) skinheda, do onih koji pripadaju krajnjoj levici, poput R.A.S.H. (Red and Anarchist Skinheads). Te dve scene su potpuno distancirane jedna od druge i svaki kontakt između njih je pun tenzije i neretko, fizičkih sukoba.