Pismo ogorčene Novosađanke upućeno Gradskom zelenilu

Problem je trava, problem su neodržavana igrališta za decu, problem su ogradjeni prostri za pse.. sve je problem.. Živim u blizini Bulevara Evrope.. ko tamo živi, odmah ce mu biti jasno o čemu pricam.. Trava se koslila delimično, pokosi se jedna strana izmedju trotoara i biciklističke trake, pa se onda nastavi na drugoj strani samo deo do trotoara... uzas. E, onda jednog dana dodju i pokose livade (tamo gde treba da nikne famozni park na Naselju) a ostave opet ostatak bulevara.. Trava oko dečijeg igrališta visoka, ne vide se ni deca ni "sprave" na kojima se igraju.. E sad su kako se blizi dan za Poljoprivredni sajam kao okosili, bolje da nisu ni dirali jer travu koju su pokocili (visina je negde bila i metar) nisu skupili (ako padne jača kiša, odvodi koji kao rade neće raditi), a tamo gde je trebalo proci s čuvenim trimerima, ništa, "čupavci" na sve strane... U ogradjene prostore za pse nisu ni ulazili... Nije problem samo trava. Sve sadržaje koji su postavljeni na Bulevaru Evrope, (a i svuda po gradu), jednostavno se ne održavaju, ne popravljaju. Ostavljeno je sve, da vremenom propadne. Zar smo stvarno tako bogati?! Zar niko od rukovodstva Gradskog Zelenila, ili kako god da se zove odgovorna Firma, nikada, nigde nije bio vam granica naše zemlje? Zar niko od njih nije video kako to rade "tamo negde napolju"? Ako i nisu bili, imamo mi školovanih ljudi. Samo podsećanje... Novi Sad ima Poljoprivredni fakultet - pejzažna arhitektura

Sto ste tako ogorceni. Zar ne primecujete da ih je iznenadila situacija sa travom. Pa ko je mogao ocekivati da ce tako da krene da raste. Jbga, potrefili se vremenski uslovi, bilo lepo vreme, kisa padala na vreme, zemlja plodna, sta je trebalo da se desi, da trava ne poraste? Ko se moze izboriti sa takvom prirodnom nepogodom. Uostalom, zar nije lepse ovako. I jos nesto, niste se malo zapitali kako je toj travi. Svake godine je seku i ne daju joj da poraste. Zar se ne oseca sreca u vazduhu od srecnih travki koje su porasle velike.

nama na Satelitu, kod broja 38, preko puta satelitske pijace, klošari još pre nekoliko godina ODELJALI travu. Zemlju opustošili, u prah pretvorili. Sad živimo na deponiji. U smradu ljudskog i svakog drugog otpada. To što se preko puta proizvodi i pakuje voda (Minakva) - šta mari. Gradski oci smatraju da je ovo ruglo baš simpatično - ništa ne smeta. Strpite se, kad budemo pravili put, toga neće biti. - Ne lipši magare do zelene trave? Ja bih se baš mogla strpeti kad bi ovaj čemer bio pred vratima Gradonačelnikove kuće. Baš bi me bilo briga. Ne bi mi smetalo. K'o ni njemu moja muka.