Kako se rešiti "viška" životinja?

Na snagu stupa nova gradska Odluka o držanju domaćih životinja, što znači da svi koji žive u zgradama mogu da drže najviše jednu mačku i jednog psa. Predsednica Udruženja za zaštitu životinja Vojvodine, Slavica Keco, kaže da je ovakva odluka nehumana.

"Ne možemo mi sad da kažemo ljudima da eliminišu svoje ljubimce ako jedan građanin u zgradi kaže da ne možete držati životinje. To ne samo da je nehumano, već se kosi sa vim mogućim zakonima o dobrobiti životinja i sa svim uredbama koje postoje bilo gde u svetu", smatra Keco.

Ukoliko želite da držite psa koji pripada takozvanoj opasnoj rasi, morate da dobijete saglasnost svih stanara u zgradi. To će predstavljati velik problem za one koji žive u zgradama sa po pedeset i više stanova. Keco kaže da nigde ne važi pravilo da je za nešto potrebna stopostotna saglasnost.

"To je potpuno neprihvatljivo. Jedan čovek, koji uopšte ne mora da bude psihički uravnotežen, može da ne da saglasnost. Toga nema ni u Skupštini, da jedan neće a da se ne računa šta ostali žele", kaže Keco.

Nema opasnih rasa

Članovi Udruženja smatraju da ne može za celu jednu rasu da se kaže da je opasna, već samo postoje pojedinačni opasni psi. S time se slaže i doktorka pravnih nauka Nadežda Ljubojev, koja zastupa Udruženje.

"Ne postoje opasne rase pasa već je to individualizirana kategorija. Svaki pas određene rase je opasan ili nije. Nisu sve rase, koje su u Odluci pobrojane, opasne, već pojedinači psi", tvrdi Ljubojev.

Ona dodaje da niko nema pravo da oduzima vlasniku kućnog ljubimca osim u slučaju kada je životinja zlostavljana, a i u tom slučaju reaguje Veterinarska inspekcija. Takođe, nigde u Zakonu o dobrobiti životinja kao ni u Zakonu o veterini na osnovu koga je navodno napravljena gradska Odluka ne postoji odredba da mogu da se drže samo jedan pas i jedna mačka.

"Prema Zakonu o dobrobiti životinja drži se samo onoliko ljubimaca za koje mogu da se obezbedi adekvatni uslovi. Vlasnik nema samo prava već i obaveze, a to je da svakom kućnom ljubimcu pruži neophodnu brigu", kaže Ljubojev.

S druge strane, Načelnica Gradske uprave za komunalne delatnosti, Lidija Tomaš kaže da to potiče još iz stare odluke. "To datira još iz stare odluke. Taj deo mi nismo ništa posebno menjali, i u staroj odluci je bilo jedan pas i jedna mačka, nema nikakvih promena", tvrdi Tomaš.

Kontrola po prijavi komšija

Bez sudskog naloga niko nema prava da ulazi u vašu kuću, pa se postavlja pitanje na koji način će Komunalna inspekcija i komunalna polcija kontrolisati ko koliko životinja ima. Tomaševa kaže da oni neće ići od vrata do vrata, već će reagovati po prijavi komšija.

"Unutar zgrade će funkcionisati eventualno ako komšija napravi prijavu. U tom slučaju će službe izlaziti na teren da provere da li su ispunjeni uslovi u skladu sa odlukom", kaže Tomaš.

Problem o kome se priča godinama je taj što Grad nema ni azil ni prihvatilište, a sva privatna skloništa za životinje su već prepuna. Postavlja se pitanje da li vlasnik treba svog ljubimca da izbaci na ulicu, ili da ga uspava. Slavica Keco iz Udruženja za zaštitu životinja kaže da su Gradske vlasti tvrdile da novac za to postoji.

"Još za vreme prethodne gradonačelnice svi smo bili sigurni da će saživi azil, ali se na kraju izgubio prostor i ne znamo šta se dogodilo sa parama. Navodno su pare uvek bile prisutne ali niko ništa konkretno nije uradio da se to ostvari", kaže Keco.