Neprekidan rad, nedostatak odmora i socijalnog života - realnost novih poslova

Pored neminovnog napretka i olakšane komunikacije putem interneta, pitanje je koliko je rad u digitalnom okruženju doneo i oduzeo ljudima čija su radna mesta neraskidivo vezana za moderno doba.

Da rad u novom okruženju nije nimalo lak, a ni toliko zanimljiv kao što je često predstavljan, svedoči iskustvo Novosađanke Ljiljane Đurić. Pod pritiskom neprekidnog rada i nedostatka istinskog odmora i socijalnog života, ona, prema rečima poslodavaca, nije uspevala da da svoj maksimum i iz tog razloga izgubila je posao.

- Bila sam zaposlena u agencija za digitalni marketing i moja pozicija je bila "account executive". Bila sam zadužena za samostalno vođenje klijenata, pripremanje digitalnih kampanja, njihovu implementaciju, monitoring klijentovih naloga na društvenim mrežama i promociju. Radno vreme praktično ne postoji, jer morate na svaka dva sata da pratite komentare na društvenim mrežama klijenta. Slobodnog vremena uopšte nisam imala - priča za 021 Ljiljana i dodaje da je radno vreme u marketinškim agencijama neograničeno jer svoj posao uvek nastavljate kod kuće.

Reditelj i publicista Stanko Crnobrnja smatra da nove tehnologije svojim razvojem ujedno podstiču i razvoj zaposlenih.

- To je ono što nove generacije na neki način razlikuje od prethodnih koje nisu osećale potrebu da treba da inoviraju. Danas vas tehnologija svojom inovacijom tera da i vi inovirate - ocenjuje Crnobrnja.

Profesor i teorotičar digitalnih tehnologija Aleksandar Luj Todorović, navodi da u današnjim profesijama čovek više nema mogućnost da neki posao savlada do savršenstva, što je ranije bilo i te kako moguće, čak uobičajeno.

- U starim tehnologijama koje su se sporo menjale, vi ste ostajali na radnom mestu jako dugo, postajali majstor svoga posla i terali ga do kraja života. Sa  digitalnom tehnologijom ne možete da uđete u rutinu i kroz deset godina radite isto ono što ste radili danas - kaže Todorović za 021 i dodaje da se pored brzine promena, javlja i jača želja za novim izazovima.

Danas internet koristi više od četiri milijarde ljudi na svetu, a najtraženiji poslovi tiču se informacionih tehnologija i digitalnog marketinga. Digitalni marketing svoje posebno mesto ima na Fejsbuku koji aktivno koristi dve milijarde ljudi.

Između ostalog, zadatak zaposlenih u marketinškim agencijama jeste praćenje aktivnosti na društvenim mrežama koje nikada ne spavaju. Internet ne razlikuje radno od slobodnog vremena, ne poznaje odmor i isključivanje. Zbog svega pomenutog, rad u digitalnom okruženju često podrazumeva gubitak realnog radnog vremena, te ono kao i konstantno prisutni internet postaje neprekidno.

- Takav način rada i takav tempo rada nije human, niti je zdrav. Psihofizički vas dotuče skroz, jer ste stalno na poslu, i kad niste vi jeste na poslu. Od vas se očekuje da uvek budete u potpunosti u pripravnosti. Takav način rada ne dozvoljava čoveku da se regeneriše, niti da se odmori i on je gotovo uvek iscrpljen i svakog sledećeg dana niste motivisani dovoljno za rad jer vi u stvari i ne prestajete da radite - objašnjava Ljiljana i dodaje da radno vreme ne postoji, jer nakon dolaska kući, na svaka dva sata proveravate klijentove naloge i završavate sve ostalo što u toku dana niste postigli.

Činjenica da je radno vreme postalo fiktivno, obzirom da oni koji se bave digitalnim radom nastavljaju sa radnim obavezama i nakon odlaska sa posla, dovela je neke tehnološke kompanije do izvesnih promena. Pojavio se trend zdravog rada i zdravog života, tako da se modeli rada prilagođavaju čoveku i to po ključu: osam sati rada, osam sati odmora i osam sati rekreacije.

Neke od koristi poznavanja digitalnih alata jesu njihova višenamenska upotreba. Posredstvom digitalizacije i digitalnih alata koji se koriste u više različitih branši, mnogo se lakše kreće iz profesije u profesiju.

Tako je danas izvodljivo menjati zanimanja drastične različitosti, što je ranijim generacijama bilo gotovo nemoguće. Začarani krug stalnog obnavljanja i inovacije, ili kako ga Crnobrnja naziva - spirala, logičan je sled otvorenosti i višepolarnosti koju digitalizacija omogućava.

Razvoj tehnologije i naročito veštačke inteligencije, doveo je do zamenjivanja ljudi robotima, naravno, gde je to moguće. Postoje banke bez službenika, kase bez kasirki - to su zanimanja koja roboti mogu da zamene.

Ipak, mašta i kreativnost koju čovek poseduje, veštačka inteligencija još uvek nije u stanju proizvodi. Rad u digitalnom okruženju svakodevno donosi nove teorije, a često se javlja potreba za novim profesijama. Nezamisliva količina podataka koje svakodnevno stvaramo, dovele su do pojave novog zanimanja, a to je vizualizacija podataka koja podrazumeva pregled, sortiranje i selektovanje istih.

Većina zanimanja današnjeg doba, u osnovi je povezana sa IT tehnologijom i nekom vrstom marketinga, što upućuje na to da će se sve više ljudi baviti ovakvim poslovima. Pitanje koje se postavlja jeste da li je (u Srbiji) rad u digitalnom marketingu dovoljno plaćen, odnosno vredi li za njega se žrtvovati.

- Ne. Ne postoji taj novac koji može da zameni odsustvo slobodnog vremena, i odsustvo pritiska rada i obaveza koji je generalno u digitalu i koji podrazumeva takvu vrstu pripravnosti tokom celog dana - zaključuje Ljijana.