Previše taksista, Grad bez jasne strategije

Pojedina taksi udruženja nedavno su podigla cene svojih usluga, a prema mišljenju člana Gradskog veća zaduženog za saobraćaj, Siniše Bubnjevića, cena taksija bi trebalo da bude i višestruko skuplja. Međutim, sama cena vožnje nije najveći problem koji muči taksiste.

Prema podacima Fakulteta tehničkih nauka, novosadskim ulicama saobraća oko dve hiljade taksista, dok su potrebe grada jedno vozilo na 166 građana. Međutim, prema njihovim procenama broj registrovanih taksi vozila u Novom Sadu prilično je mali u odnosu na stvaran broj njih koji rade i primaju putnike. Asistent sa katedre za saobraćaj, Milan Simeunović, kaže da ne treba ograničavati broj vozila, već drugačije regulisati tu oblast.

"Treba urediti tako delatnost da uvedemo ili licenciranje ili neke uslove koji su stroži, da time upravljamo koliko ćemo imati taksista u sistemu", smatra ovaj stručnjak.

To znači da bi Gradska uprava mogla izdavati licencu, koja bi imala svoju cenu i propise, objašnjava Simeunović za Radio 021. Ukoliko se neko toga ne bi pridržavao, neizdavanjem računa na primer, usledila bi sankcija vozaču, a vlasnik licence rizikuje da je izgubi.

Potrebno jedinstveno udruženje

Taksista Jovan Vasiljević iz Udruženja "Vojvođani" kaže da sistem jedinstvenog udruženja sasvim dobro funkcioniše u Zagrebu, gde je nedavno bio.

"Da budemo kao jedna firma, tako je i u Zagrebu, postoji samo 970 Radio taksi, nema dvadesetak firmi, kao kod nas, i zna se tačno kako ljudi rade, osam sati dnevno i nema više. Nema rada po ceo dan, kao što mi sedimo po 15 sati, naročito ljudi koji su u kreditu, lizingu", navodi ovaj taksista.

Gradski ministar za saobraćaj Siniša Bubnjević kaže da glavni parametar koji pokazuje koliko taksista treba da bude u gradu jeste broj vozila koja mogu da stanu na taksi stajalište.

"Rađene su različite analize i različiti rezultati su dobijani, međutim, nije stvar u analizama, već u fizičkoj mogućnosti grada koliko taksista može da bude. Prosto je, njih može da bude onoliko koliko može da ih stane na taksi stajališta. A trenutno ih nema više od toga", navodi Bubnjević za Radio 021.

Sa druge strane, Milan Simeunović misli i da stajališta ima previše i naglašava da je takvo stanje gradska uprava dopustila.

"Recimo u Ulici Modene imate uvek bar 20 automobila na parkingu koji čekaju korisnike, to govori već da je prevelik broj ljudi u sistemu, uprava njima izlazi u susret i dozvoljava veliki broj taksi mesta", kaže Simeunović.

Bubnjević: Taksi nije za socijalu

Sličnog mišljenja su i registrovani taksisti, koji takođe tvrde da ih ima previše, ali da je stajališta ipak malo, jer su neka od njih van grada - u Kaću, Rumenki ili kod Barutane na primer, a računaju se kao gradska mesta. Član Gradskog veća zadužen za saobraćaj, Siniša Bubnjević, kao glavni problem u taksi saobraćaju navodi tehnički neispravna vozila, a ne preveliki broj vozila.

"U svakom slučaju mislim da Novi Sad može da istrpi cifru od 1.500 do 2.000 taksista, ali pod uslovom da svi rade kako treba, sa kvalitetnim vozilima i za one novce za koje treba da rade. Taksi treba da bude mnogo skuplji nego što je sad, jer taksi nije socijala, zna se šta je za socijalu - gradski prevoz. A taksi bi trebalo da bude kvalitetan i skup", smatra Bubnjević.

Milan Simeunović smatra da bi rešenje problema taksi prevoza u gradu, u kojem ima mnogo nepravilnosti i prećutnih dogovora, mogao biti jedinstven kol centar. Prema njegovoj ideji, mogao bi da ga osnuje grad ili neko drugi, tačno bi se znala pozicija svakog vozila u sistemu i niko van te frekvencije ne bi mogao da radi. Osim toga, prilikom smene gradskih ministara prekida se kontinuitet, što nije dobro i svaki uvodi nove propise, napominje Simeunović i podseća da još nije rešen problem ni linijskih taksista koji nikako ne bi smeli biti konkurencija javnom prevozu. (Vanja Đurić/Miodrag Sovilj)