Novosađanin u Najrobiju: Grad srdačnih ljudi i modernijih tehnologija

Novosađanin Oskar Marko je mladi inženjer, istraživač koji radi u Institutu "Biosens". Njegov posao uglavnom se odnosi na obradu satelitskih slika i podataka sa elektromagnetnih sondi i senzora, a sve to u službi povećanja prinosa u poljoprivredi.

Često putuje od Azije do Afrike, a nedavno je boravio u Keniji. Tim povodom govorio je za emisiju "Put pod noge" Radija 021 koju realizuje i vodi Ivan Varnju.

021: Nemamo često priliku da razgovaramo sa nekim ko je putovao u Afriku. U tvom slučaju, to nije bilo samo zadovoljstvo, već posao.

Imam sreće da mi je priroda posla takva, pa često putujem. Mreža istraživačkih centara za poljoprivredu raspisala je konkurs za rešenja koja mogu da doprinesu rešavanju problema gladi u Africi. Novosadski Institut "Biosens" gde radim bavi se primenom IT tehnologije u poljoprivredi, pa smo i mi ponudili rešenje. Od 130 prijavljenih na konkursu, mi smo ušli u pet finalista i dobili smo finansiranje od Fondacije Bila i Melinde Gejts. U narednih godinu dana treba da napravimo prototip rešenja koja će se kasnije primenjivati u Africi. Tako smo i mi završili na konferenciji u Najrobiju.

021: Kako je izgledao put, pretpostavljam da ne postoje direktni letovi za Keniju?

Da, leteli smo preko Istanbula, ali smo tamo čekali osam sati do narednog leta. Mislim da je to najlakši put da se stigne do Najrobija. Nisam znao šta da očekujem kad sam stigao tamo, a jedna od retkih asocijacija na Keniju, bili su mi atletičari - trkači na srednje i duge pruge. Mislim da je to zbog brdovitih predela i loših saobraćajnih veza. Ljudi u toj zemlji već generacijama prelaze duže distance hodajući ili trčeći. Prvi utisak koji mi je bio kada sam video momke i devojke u Keniji - svi su atletske građe.

021: Najrobi je grad u kojem si boravio. Da li podseća na evropske prestonice ili je drugačiji?

To je ozbiljan milionski grad u kojem naravno postoje moderne zgrade u biznis delu grada. Konferencija u kojoj smo učestvovali bila je organizovana u centru, a zbog bezbednosti savetovali su nas da ne odlazimo u neke gradske kvartove. Kao što je nekim našim ljudima koji nisu putovali van zemlje neobično kada vide osobu crne boje kože, tako su i beli ljudi prava retkost u Najrobiju. Ali, pre svega, bili smo im zanimljivi.

021: Posmatrano iz Evrope, često mislimo da su afrički gradovi izrazito brzi, ali i haotični, sa loše organizovanim saobraćajem. Da li je zaista tako?

Da, grad je delimično haotičan. Zapravo, podsetilo me je na naše devedesete. Polovna roba se prodaje na svakom koraku, od povrća do tehnike. Međutim, saobraćajnih problema nema. Imaju puno kružnih tokova i malo semafora. Generalni utisak mi je bio da nema tenzija. U gradu je opuštena atmosfera. Takođe, istakao bih da sve plaćaju elektronski, M-Pesa se zove taj način transfera novca. Bukvalno sve se plaća preko aplikacije na mobilnom telefonu, čak i kada kupujete voće na pijaci. Interesantno je da Kenija koja je afrička zemlja u razvoju, ima takav sistem koji nije u potpunosti zaživeo u svim evropskim zemljama.

021: Ljudi na zapadu vole afrički melos, pre svega plesove i muziku. Kakvu muziku sluša prosečan stanovnik Kenije?

Ta priča o veselim Afrikancima u narodnim nošnjama koji sviraju bubnjeve je samo atrakcija za turiste. Kao što mi imamo Frajle u Novom Sadu i to neko dosadno podsećanje kako se nekad govorilo i živelo, tako i oni imaju afrobit muziku. Ljudi u gradu to ne slušaju. Prosečan Afrikanac sluša rege i rep. Taksisti se redovno opuštaju u saobraćaju uz rege. Naravno, klinci u predgrađima slušaju rep sa socijalnom tematikom. Što se tiče mode i odevanja, osećao sam se kao kod kuće jer su im svima omiljene trenerke sa tri crte (smeh)...

021: Najrobi je grad koji se nalazi na 1.600 metara nadmorske visine. To je kao Kopaonik kod nas. Kakva je klima tamo, odnosno vremenski uslovi?

Vreme je idealno. Imao sam potpuno drugačija očekivanja, pošto se grad nalazi na ekvatoru. Mislio sam da će me dočekati velika vlažnost vazduha. Međutim, verovatno zbog te nadmorske visine, tamo je svaki dan oko 25 stepeni, a noću 15 i tako je skoro cele godine.

021: Kada govorimo o klimi, da se vratimo na povod tvog odlaska u Keniju, a to je digitalizacija u poljoprivredi. Koja je domininatna poljoprivredna kultura u Keniji?

Ima nekih lokalnih kultura koje uzgajaju, ali kukuruz je najdominantniji. Čak ako me pitaš šta je nacionalno jelo u Keniji, rekao bih - kačamak na sto načina. Po tome smo slični, zato volim da kažem da su Kenijci zapravo crni Srbi (smeh)...

021: Samo zbog hrane ili i zbog mentaliteta?

Srdačan su i prijatan narod. Ali ne preteruju, pa da ti bude neprijatno, što je slučaj u nekim mediteranskim zemljama. Ukoliko u Keniji pitaš za uputstva kako da stigneš do neke zgrade ili ulice, uhvatiće te za ruku i odvesti u pravom smeru, ili će zvati još troje ljudi da ti objasne. Takođe, smisao za humor im je sličan našem, pomalo crni humor. Vole da se šale na tuđi račun, ali znaju i da prihvate fazon. Tu je i uticaj britanskog crnog humora.

021: Istorijski posmatrano, Kenija je bila britanska kolonija, pa zato i imaju te engleske uticaje?

Da, svi jako dobro govore engleski. Kada već spominješ istoriju, Najrobi je nastao kao ranžirna stanica za prugu koja je vodila od Ugande do Mombase, drugog grada po veličini u zemlji. Kenija je bila usputna stanica do rudnika i industrije u Ugandi. Strateški je bila veoma značajna zbog kontrole gornjeg toka reke Nil.

021: S obzirom na to da si dosta stvari o Africi otkrio na ovom poslednjem putovanju, da li želiš da se vratiš tamo, poslom ili privatno?

Nadam se da ću imati prilike da ponovo odem u Afriku. Moram da priznam da do sada nisam bio previše zainteresovan za putovanja na egzotične destinacije. Mom senzibilitetu više odgovara Britanija, Amerika ili Island, gde bih želeo da odem. Međutim, nakon ovog iskustva drugačije gledam na Afriku i voleo bih da se vratim u bilo koju zemlju, jer ipak je to izuzetno raznovrstan kontinent i ima još puno stvari koje nisam video.

Inače, Oskar Marko je bio u šestočlanom timu koji je u aprilu prošle godine osvojio prvo mesto u finalu takmičenja "Syngetna Crop Challenge" održanog u Las Vegasu, na kojem se našlo više od 600 učesnika iz celog sveta, a za rešenje koje daje preporuku za pametnu setvu soje.